Kako sam poÄeo da piÅ¡em novi prilog, unutraÅ¡nji glas me je opomenuo da proverim nije li se ta pesma već zavrtela na blogu. Da ne kreÄim džabe. I bio je u pravu. Kao sam već naoÅ¡trio tastaturu, raspoloženje mi se momentalno promenilo – treba smisliti neÅ¡to drugo. A to drugo, posle 850 priloga, i nije tako jednostavno, jer brže piÅ¡em nego Å¡to se izdaju dobre pesme. U takvim okolnostima uvek se uhvatim za muziku koja mi je srcu draga, pa mogu o tome “iz glave”.
Uostalom, najmanje tekstova napisao sam o liÄnim favoritima.
Svjedoci priÄe (1989) je zajedniÄki album Arsena Dedića i Zorana Predina kojim sam godinama maltretirao porodicu i prijatelje. Razlog je veoma prozaiÄan – iako je u pitanju jedan od najboljih albuma snimljenih u SFRJ, gotovo niko nije imao prilike da ga Äuje.
Na to je uticao niz nesrećnih okolnosti: snimljen je poÄetkom 1989. godine u Ljubljani, u vreme kada se već naslućivao raspad zajedniÄke države, izdao ga je sarajevski Diskoton, koji je bio poznat po oÄajnoj distribuciji (i sam imam promotivni primerak ploÄe), a ljudima u to vreme i nije bilo do pevanja… Nije ni Äudo Å¡to je sa raspadom SFRJ i sam potonuo. IzaÅ¡ao je ponovo na CD-u u Hrvatskoj tek 2009. godine.
Ovo “zajedniÄki album” treba uslovno shvatiti. Arsen i Predin nisu pisali nove pesme već je Arsen fantastiÄno prepevao i otpevao Zoranove, i obrnuto. Visoki umetniÄki kriterijumi koje su oba autora imala u samostalnim karijerama i ovoga puta su poÅ¡tovani, pa je za snimanje okupljena profesionalna ekipa koja je lako napravila pomalo džeziranu atmosferu. Jednostavno, na ovom albumu sve savrÅ¡eno funkcioniÅ¡e.
Poznati rock kritiÄar oÅ¡trog pera Darko Glavan u svojoj recenziji albuma je napisao:
…No, prije pokuÅ¡aja kratkog prikaza sadržaja ovog doista povijesnog albuma, nužno je napomenuti i neke kronoloÅ¡ke odrednice: prije svega, ova ploÄa za obojicu kantautora predstavlja zavrÅ¡etak “federativne” diskografije, a u Predinovom sluÄaju zakljuÄak rockerske karijere i poÄetak otklona prema swingu i Å¡ansoni. MeÄ‘utim, bez obzira na ove razdjelnice, ono Å¡to i danas osigurava iznimnu atraktivnost ovih pjesama posvećenih odlascima i dolascima, Äekanju i neprilagoÄ‘enosti, jest odsustvo nekog nametljivog koncepta u korist spontanog isticanja bliskosti senzibiliteta i osebujne liriÄnosti. U isto onom smislu u kojem je Dedić “posvojio” Predinovu “ÄŒekaj me” (i obogatio ju sjajnim prevodom na hrvatski) i Predin je u Dedićevoj “Baladi o prolaznosti” iznaÅ¡ao djeliće istog cehovskog i sliÄnog životnog iskustva.
Sve što bih dodao bilo bi višak.