Month: May 2017

Једна од пре: оде трамвај

Фоткање из буса није за оне са слабим срцем. Понајчешће ће да вам издрма баш онај снимак до ког вам је највише стало. Ако хоћете да снимате из возила, или се возите спачеком или чекајте да стане. Или скратите експозицију, ако можете.

Наравно, не бих ни започињао ову причу да сам имао спачека, или могао да скратим експозицију. Али зато, та једна вожња бусем кроз Београд, па још кроз зимску ноћ, то је морало да се искористи. Јер сам некако осећао да ћу ускоро лећи на руду и купити кола. Док се то не деси, користио сам прилику да спустим осетљивост на 80 а експозицију пустим на пола секунде.

Ово је испред железничке станице.

dscf15952

(на великој се ипак види нешто боље)

Чекање на семафору је забава за све. Ако сте возач, имате пуно право да богорадите, сексуално маштате о родбини пројектанта раскрснице и посебно оног лика из легенди који програмира циклус семафора. Ако сте сапутник, приде још можете да (у себи, ако седите близу) коментаришете и свог возача и све што видите.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: оде трамвај”

Snežna guska

Muzičari često nalaze inspiraciju za svoje pesme na čudnim mestima. U vreme pojavljivanja albuma The Snow Goose (1975) po novinama se pričalo o da ideja na kojoj je zasnovan potiče iz poznate istoimene priče koja je popularna kod anglosaksonaca. Sve je to lepo, pomislio sam, samo što ja pojma nemam o čemu govori.

Album je instrumentalan, pa je moja nedoumica oko inspiracije ostala nerazjašnjena sve dok nisam seo da napišem ovaj tekst.

I počeo da slažem mozaik.

Nastavite sa čitanjem… “Snežna guska”

Razglednice iz Paragvaja

Ne bih da tupim o značaju grupe Dire Straits – bili su i ostali jedna od mojih omiljenih grupa iz mladosti. Imao sam prilike da ih gledam na koncertu kada su bili na svom vrhuncu i tu ubitačnu svirku ću pamtiti dok sam živ. Videvši da se ceo njihov koncept vremenom nekako izduvao, Mark Knopfler je učinio mudar, mada se publici činilo, nerazuman potez – rasformirao je grupu i počeo da snima albume za svoju dušu.

Nedugo posle toga imao sam preča posla – podizanje porodice je ozbiljan posao, tako da nije bilo mnogo vremena za muziku, pa ni za Knopflerove radove.

Nastavite sa čitanjem… “Razglednice iz Paragvaja”

Bizarne muzike (II): Deset savršenih priča iliti O zločinu nekažnjenom

Imao sam dvadeset godina te konkretne godine koje se veoma slabo sećam.

Čini mi se da smo živeli na brašnu i povremenim jajima: testo za doručak, ručak, večeru. Teško da je moglo i drugačije u porodici pristojnih profesora kojima su se ježile dlake na rukama od ideje puštanja čeka bez pokrića. No, nije svuda bilo tako: u nekoj dalekoj Engleskoj muzičar koga i dalje zovemo Sting napravio je album Ten Summoner’s Tales, jednu od stavki na listi mojih bizarnih muzika, akustičkih ugođaja kojima ne gledam u zube.

Nastavite sa čitanjem… “Bizarne muzike (II): Deset savršenih priča iliti O zločinu nekažnjenom”

39

Još od objavljivanja “Vremeplova” (1895) H. G. Wellsa, ljudi su postali opsednuti putovanjem kroz vreme tako da je ova tema postala opšte mesto u naučno fantastičnim romanima. Normalno, naši životi su puni svakodnevnih grešaka, pa bi ovaj način putovanja bio zgodan da se, sa naknadnom pameću, one isprave i poštedimo se njihovih posledica.

Koliko ovakva ideja raspaljuje maštu, ne moram da pričam.

Nastavite sa čitanjem… “39”

Killing floor

Tokom pedesetih, Čikago nije bio najbolje mesto za život, naročito ako si bio crnac. Teško se opstajalo, a poslovi koje su crnci radili nisu bili ni malo fini. Dobra strana za ljubitelje muzike je da je “čikaška škola bluza” iznedrila brojne poznate autore i vanvremenske pesme koje su se bavile događajima iz njihovih života, što im u tom trenutku nije mnogo pomagalo – i dalje se teško sastavljao kraj s krajem od svakodnevnih poslova, a neka kinta se zarađivala i od večernjih svirki po kafanama.

Tek kada su beli muzičari počeli da sviraju bluz, a to se desilo godinama kasnije, autori su mogli da računaju i na neku lovu od tantijema.

Nastavite sa čitanjem… “Killing floor”

Raviole

Negde u vreme kada se Led Zeppelin spremao da poleti, pojavila se i grupa neobičnog imena – Audience (publika). Tadašnje novine su ih svrstavale u art rock, a kritičari su ih hvalili na sva usta. Šta to vredi kada se do inostranih ploča dolazilo sa zakašnjenjem, a nije bilo dovoljno love ni za kupovinu Zeppelina.

Morali su da pričekaju neko drugo vreme.

Nastavite sa čitanjem… “Raviole”

In memoriam: Chris Cornell (1964-2017)

And I’m lost behind the words I’ll never find
And I’m left behind as seasons roll on by

Imam jedan folder čija prečica je na dekstopu, tu držim razne sitnice koje spremam za blog. Gledam u datum prečice ka stranici na Cevki na kojoj se nalazi numera Chrisa Cornella, koju mi je preporučila moja Jasna; ona je obožavalac njegove muzike… Grešna mi duša, ta prečica stoji na gomili od aprila prošle godine, otkad je čekala da se desi neki zicer.

I onda se zicer desio danas, kad je stigla vest da je Chris Cornell sinoć otišao na Neko Bolje Mesto mnogo pre vremena. Smrt ga je zatekla u najgore nevreme, jer je Soundgarden bio na velikoj američkoj turneji. Sada je gomila fanova ostala sa ulaznicama za osam preostalih rasprodatih koncerata koji nikada neće biti održani.

Nije trebalo da ispadne ovako. Izgleda da nije dogorelo onom kome je rečeno, već kome je suđeno.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Chris Cornell (1964-2017)”