Da se razumemo: uglavnom ne vredi pričati ni o čemu kada se na sceni dešava ovako nešto.
Preporučujem glasno slušanje.
Kad majstori nastupaju u stilu “onako, baš nas briga”, šta drugo možeš da očekuješ nego majstoriju.
Month: May 2017
Najveća ljubav
Često se dešava da se kolaboracije i najvećih muzičara, uprkos dobroj volji i entuzijazmu svih umešanih u proces, završe katastrofalno. No, ima i izuzetaka, kada sve protekne tako glatko da je finalni proizvod prava milina slušati.
Čini mi se da je da je jedina tajna u tome da se autori međusobno “osete” na pravi način.
Наивац пеца наивце
Стражња су времена дошла. После наивне уметности, наивне политике и још којечега таквог, имамо наивне преваранте. Неписмени, не знају занат, али се надају да ће упецати неког наивнијег од себе.
Некад се знало како се то ради. Пола Нигерије је увежбало да пише на тачно онолико лошем енглеском колико треба за уверљивост, и смишљало брда и долине о небројеним милионима које ће изокола да пребаце преко вашег рачуна и избаве их тако из руку злог режима, а вама 10% за услугу…
Ех, некад. Гле ове будале:
Е, деране, нећеш се ти од пецања леба најести. Има ту још сто ствари које не знаш.
Bizarne muzike: Evropa iliti O bitangama
Svako od nas u svom mikrokosmosu čuva samo svoje vrednosti, drugima neobične, obično smešne, ponekada i nespojive sa čovekom koji ih neguje.
To su sitne ekscentričnosti koje smo usvojili pre nego što smo se zaposlili i počeli da sami sebi plaćamo letovanje. Što se tiče audio prostora mog života, takve male ispade iz svakog zdravog razuma, te nalete (o)sećanja na vreme (ne toliko) nevino i (sasvim) bezbrižno nazivam bizarne muzike. Pošto sam utvrdio osnovu priče jednim velikim izvinjenjem čitaocima, vreme je da priznam moju bezuslovnu ljubav prema albumu Out of this World švedskog benda Europe sa koga ćemo danas slušati – ili nećemo, što je potpuno normalno – odabrane numere. Pazi sad!
Nastavite sa čitanjem… “Bizarne muzike: Evropa iliti O bitangama”
Veče na zemlji
We were born to fuck each other
One way or another
Jednom prilikom, Samuel Beam je pomagao svojim studentima sa katedre za film i kinematografiju na Univerzitetu za umetnost i dizajn u Majamiju da snime neku filmsku sekvencu u jednom supermarketu. Dok se vrteo između rafova, ugledao je čudno ime za neki dodatak hrani koji se zove Beef, Iron & Wine. Da li je to ime presudilo da se Mr Beam odluči za promenu karijere, nakon što mu je nekoliko prijatelja reklo da im se dopadaju muzički demo snimci koje je načinio na pozajmljenom četvorokanalnom kućnom magnetofonu, nećemo nikad saznati. No, danas znamo da su dve trećine imena tog suplementa poslužile kao blesavo umetničko ime u karijeri koja je usledila.
I da vidite, ta karijera se pokazala kao vrlo uspešna na nezavisnom, tzv. indie tržištu savremene američke muzike. Indiferentan prema globalnim trendovima, introspektivan u svojoj umetnosti, muzičar kojeg danas znamo pod imenom Iron & Wine ne mari zbog toga što mnogi misle da se iza tog imena nalazi ceo bend.
Praznoverje
Happy birthday, Mr Stevland!
E, da: danas je rođendan muzičaru kojeg smatramo istinskim genijem, čoveku čija muzika je model za čitavu generaciju i čija karijera teško može da se sagleda u jednom prolazu. Odavno sam znao da je svojevremeno snimio album koji se zove 12 Years Old Genius (1962), ali donedavno nisam imao pojma da mu je to treći album niti da je bio na prvom mestu opšte top liste u SAD. Pre nego što su šezdesete istekle, snimio je dvanaest albuma, jedan bolji od drugog, a najbolje je tek sledilo. Poput ovog.
Prosto ne mogu da poverujem da ovu numeru još nismo iskoristili u ovoj rubrici. Stevie Wonder zaslužuje da ga slušamo barem jednom mesečno…
Male bele laži
Laganje je tvrdnja koja je suprotna istini i svakodnevno je prisutna u našim životima. Motivi za laganjem su različiti, o tome je napisano bezbroj knjiga i naučnih radova, pa neću pogrešiti ako kažem da lažima ljudi pribegavaju u trenucima kada im se čini da su one rešenje u situacijama kada se suočavaju sa svojim greškama ili lošim izborima. Laganjem drugih, lažemo i sebe, a prividna korist od tog postupka ostaje to što jeste – privid.
Istina, ma kakva bila, obično se sazna.
Mrtvorođenče
Komentarišući dane provedene u grupi Asia, Carl Palmer je zaključio kako niko od članova te supergrupe nije očekivao toliko veliki uspeh. “Bili smo engleska grupa koja nije zvučala američki, a singlovi su nam postali popularni i ušli smo u arenu stadionskog rocka. Sofisticirana muzika koju smo izvodili odjednom je pronašla put do publike.”
Uprkos tome, stvari se nisu odvijale pravolinijski, kako bi se očekivalo.
Gladni duh
Budistički krug preporoda je komplikovan proces. Zasnovan je na potrebi da se bude što bolja osoba u svakome od života, da se u njima čine dobre stvari i da se pojedinac oslobodi žudnje kako bi došao do nirvane. Ovo, normalno, nije ni malo lako, pa se rađamo iznova i iznova (reinkarnacija), sve do trenutka kada uspemo da se otarasimo ovozemaljskih gadosti i iskupimo se.
To je tačka preporoda u kojoj možeš da završiš kao bog (ređe), ali i kao gladni duh – to su oni koji su požudni, pohlepni i proždljivi, pa će ceo novi život provesti u potrazi za još jačim senzacijama. Takve kroz život vodi nagon, a ne glava.
Raštimovano
Nedavno sam poslao rođendansku čestitku prijatelju koji je zaokružio još jednu deceniju. Zahvalio mi se i samo kratko prokomentarisao: “Kad pre stigosmo dovde, jebote…” I stvarno, kao da je bilo juče, setio sam se brojnih neprospavanih noći iz studentskih dana u njegovoj sobi. Kafane, naš drugi fakultet, zatvarale su se u 23 sata, a ako je ostalo nešto nedorečeno posle fajronta, program se nastavljao kod nekoga od nas. U polumraku njegove sobe, dok je u nevreme kuvao kafu kako bismo ostali budni, redovno sam posezao za pločom na čijem omotu je pisalo Brasilian Mood.
A topli zvuk saksofona Stana Getza bi nas vodio dalje kroz noć.