Month: January 2018

Već viđeno

Ako ostavimo po strani važeće istorijske knjige i korenima današnje civilizacije pristupimo otvorenog uma, lako ćemo da utvrdimo da postoji bezbroj rupa u tumačenjima. Ono što smo učili nekada u školama postaje irelevantno jer stoji na klimavim nogama (sve je počelo od Sumera), a nove tehnologije koje se primenjuju tokom arheoloških snimanja i iskopavanja nam bude barem sumnju. Mnogi naučnici već danas tvrde da se biblijski Veliki potop zaista desio 12.000 godina pre Nove ere, a najnovija iskopavanja na teritoriji Tuske ukazuju na postojanje još starije civilizacije (oko 22.000 godina PNE).

I ko zna šta još će se otkriti za neko vreme.

Nastavite sa čitanjem… “Već viđeno”

Ne brini ni o čemu

They say your style of life’s a drag
And that you must go other places
Just don’t you feel too bad
When you get fooled by smiling faces

Postoje oni koji razumeju perfektnu muziku. Postoje i oni koji to svoje razumevanje mogu da uposle u kreiranju takve muzike; takvih je malo. A većina najboljih kad-tad dođe do saznanja da genijalne stvari uglavnom bivaju jednostavne, pa lepotu izražavaju isključivo dobrom idejom, a ne silnim komplikovanjem situacije. Ima i drugih, koji baš namerno komplikuju stvar, a kad se neko pobuni protiv takvog načina, vešto ga dočekaju na volej: “Ti se u to ne razumeš, jer da se razumeš, ne bi tako govorio”. I onda, oni koji se kolebaju ustuknu korak nazad, a pametni vide da ne vredi u ići okršaj sa budalom jer svet ne bi uočio razliku, pa ućute.

Ali, šta ćemo sa onima koji su nedvosmisleni geniji, koji iza sebe imaju decenije neprekidnog dokazivanja svoje sposobnosti, a pritom su zbilja skloni (srećom, tek tu i tamo) da iskomplikuju stvar? Hoćemo li i njima smeti da otpišemo replikom “Previše nota!”, kao onaj zavidljivi direktor Opere Mocartu u onoj sceni u filmu “Amadeus”? Recimo, šta da radimo sa ovakvim slučajevima:

Predlažem da se predamo i samo uživamo u savršenstvu ideje koja je, šta god ko pomislio, ipak privedena kraju kao koherentna celina.

Nastavite sa čitanjem… “Ne brini ni o čemu”

Obećanja, obećanja

Ma koliko jutarnja nesica imala zadatak da me prodrma i popravi mi raspoloženje, šetnja po portalima (čitanje novina uz kafu je navika koje ne mogu da se otarasim) uvek ga pokvari. Evo, čitam kako se EU izjasnila da će da nas prihvati pod svoje skute 2025. godine. Kako pamtim kao slon, prisećam se kako nam je pokojni premijer to isto tvrdio za 2007. U međuvremenu, ništa se pametno nije desilo, a život nam se srozao na najniže grane. No, u drugom tekstu, prenosi se izjava Predsednika da ćemo ove godine imati prosečne plate od 500 €. Doduše, to isto je govorio još pre par godina, ali u Srba je kratka pamet – ko se toga još seća? Jedino o čemu se ne govori je kako stići do tih novaca jer posla je sve manje.

No, obmana od strane političara nije samo naša specijalnost.

Nastavite sa čitanjem… “Obećanja, obećanja”

Rešenje će se pojaviti u toku rešavanja

Današnju pesmu većina ljubitelja, kritičara i inih stručnjaka prihvata kao pravi prototip zvuka grupe Steely Dan iz kasne faze prvog, zlatnog kontinuiteta rada grupe (1972-1980). Na stranu što je matični album pesme “Peg” upravo onaj koji je najuspešniji u opusu grupe, a čestitoj većini zagriženih ljubitelja i omiljeni – to je Aja (1977).

No, postoje i neke činjenice o ovoj pesmi koje su štogod prikrivene i ne možete ih uočiti ako niste skloni čeprkanju po opskurnim podacima. Zato imate mene, koji ne samo što sam ovisnik o toj delatnosti, nego i zagriženi ljubitelj Steely Dan… Ali, to ste već znali, pa još u prethodnom pasusu slegli ramenima i pomislili “evo ga opet”.

Nastavite sa čitanjem… “Rešenje će se pojaviti u toku rešavanja”

Sloboda

U više navrata smo se uverili da dobre namere, talenat i muzička kompetencija ne moraju da znače i uspeh. Za Velšku grupu The Eyes of Blue malo ko je čuo, a krajem šezdesetih je bila jedna od onih koje su najviše obećavale. Naravno, svirali su muziku inspirisanu bluzom i psihodelijom, što je bilo popularno u to vreme, snimili dva komercijalno neuspešna albuma (jedan je producirao Quincy Jones!), napisali muziku za film… I stajali su u mestu.

Razočaran razvojem događaja i znajući njihove potencijale, menadžer im je sugerisao da promene ime i malo razrade svoju muziku.

Tako je nastala grupa Big Sleep.

Nastavite sa čitanjem… “Sloboda”

Oštar pogled u svet

Jednih smo se otarasili, ali dođoše drugi!

iskrivljen pogled– A kad mogu da uradim ono što si ti uradio, pa sad više ne nosiš naočare? – povika prestolonaslednik. Eeeeee, mislim se, i u sebi opsovah šta smo se jednih naočara otarasili, a druge smo zaradili.

Najmlađi član naše porodice “vuče” slabovidost još od treće-četvrte godine. Od dečijeg očnog lekara smo dobili informaciju da je u njegovom uzrastu taj oblik slabovidosti i očekivan, jer oko ne raste istim tempom kao glava i ostatak tela, pa se dioptrija stabilizuje tek oko sedme godine života. Ali da ipak dolazimo na kontrole jednom godišnje.

To “jednom godišnje” kod državnog lekara nikad ne možeš da planiraš, jer je ili na bolovanju, ili na odmoru, ili na drugom bolovanju, a zamene nema. Tako smo na jednom od zakazanih (ali neodržanih) jednogodišnjih termina za pregled saznali da doktorka “nije dočekala penziju”. Kakav eufemizam. Zamenu nisu našli ni dok je bila “među nama”, a kad će naći to niko ne zna.

I tako smo bili osuđeni na privatne očne lekare. Očnih ordinacija po gradu koliko ti duša (ne) ište, ali specijalista za dečiju oftalmologiju je malo. Malo li je dece, šta li? Nađemo jednog u Borči, ali već sledeće godine – penzija. Dobro je, ne širimo virus.

Nastavite sa čitanjem… “Oštar pogled u svet”

Ima li nove muzike, kako do nove muzike… I sve ostalo što niste imali koga da pitate

Kada ste ljubitelj dobre muzike – šta god pod pojmom “dobra muzika” podrazumevali! – uvek opstaje problem selekcije priliva novotarija i onog što primate u okruženje svog ukusa. Što pod pritiskom svakodnevice, što zbog mentalnog umora ili ko zna kojih trećih razloga, mnogi ljudi se odriču aktivnosti potrage za novom autorskom muzikom, opstajući pritom uskraćeni za uzbuđenje otkrivanja dobre muzike. Verujem da ste i sami sreli takve nesrećnike: to su oni koji su skloni da kažu kako nema nove dobre muzike, a na vašu primedbu da nije tako obično reguju naprasito, tražeći da im kažete ko bi to mogao biti, unapred spremni da galamom dokažu kako niste u pravu iako to što im demonstrirate upravo vide i čuju prvi put u životu.

Takvima obično valja uputiti simboličnu šamarčinu – ne iz mržnje, već da biste ih naveli da ponovo dišu. Da najzad shvate da su sami krivi što život prolazi pored njih i što dozvoljavaju sebi da ported njih prođe muzika poput ove:

Ova devojka se rodila negde u vreme kad sam ja završavao svoje aktivno školovanje; ovih dana će proslaviti svoj tek 29. rođendan.

Nastavite sa čitanjem… “Ima li nove muzike, kako do nove muzike… I sve ostalo što niste imali koga da pitate”

Večeras

Dragi naši,

Suština pasijansa preispituje svoje postojanje u aktuelnom vremenu u kojem jedno jedino preostalo pitanje glasi “ko će koga, kad, kako i uostalom koliko puta”. U tom svetlu, zasad ćemo se svesti na džuboks i poneki lagani paroksizam. Pa kako nam bude.

Godinu 2018. na Suštini pasijansa otvaramo numerom sa albuma koji je, po mišljenju uglednog britanskog časopisa UNCUT, bio najbolji prethodne godine. Dakle, pred vama je grupa LCD Soundsystem i pesma “Tonite”, sa albuma American Dream (2017).

Ovo je pravi soundtrack za razmišljanje između redova.

Nastavite sa čitanjem… “Večeras”