Month: May 2018

Мука с речима: све је то провидно

Реч “провидно” нам је, веровали или не, из латинског. Али та прозирност (која је бар у корену наша) је, изгледа, толико важна ствар, да смо за њу запатили још неколико речи, углавном ресавском методом.

Ајд као фоткаџија да кренем од најдоброћудније из тог шпила: дијапозитив. То је скарабуџен израз, од дијафанос (διαφανής), прозиран, и позитиван – дакле у грчко-римском стилу. Означава фотку на прозирном филму а не на папиру. Убацује се у пројектор, или иза већег сочива, или служи за вежбање ока. Реч је очигледно била мало тешка за Амере, па се то код њих зове (фотографски-) слајд, што ће рећи клизавица, клизач, тобоган и слично, јер уклизава у пројектор. Могли су одабрати и било коју од педесет других преоптерећених речи, са истим резултатом.

Nastavite sa čitanjem… “Мука с речима: све је то провидно”

Čekaj! Čekaj malo!…

I woke up in my clothes again this morning
I don’t know exactly where I am
And I should heed my doctor’s warning
He does the best with me he can

Ajde-de, nije baš da sam se jutros rano probudio odeven, a svakako nije da nisam znao gde se nalazim. Ali sam imao čudan osećaj, onako na prelazu između sna i jave, da se nalazim tamo gde sam se nalazio pre trideset godina. Elem, tokom noći je krenula kiša, prozor je bio otvoren, talas hladnog vazduha me je verovatno uznemirio, a sad sam sasvim siguran da sam sanjao nešto što podrazumeva živu svirku i Stingovu muziku. Dok sam ustao da zatvorim prozor, slika i zvuk su već iščilili, ali misao o jednom određenom mestu me nije napustila ni kad sam jutros nevoljno ustao da bih se vratio rmbačenju svom nasušnom.

(ma, radi link)

Ne bih se baš kladio da je ova numera bila predmet tog sna, ali to je otprilike savršen soundtrack te noćašnje slike koju nisam mogao da zadržim još trenutak, a toliko sam želeo.

Nastavite sa čitanjem… “Čekaj! Čekaj malo!…”

Odbačen

Amerikanci obožavaju akronime, pa je meni zapalo da odgonetnem šta to znači VAST. Današnja tehnologija nesebično pomaže (VAST je, po zamisli autora, Visual Audio Sensory Theater) što je veoma ambiciozan pristup stvaranju muzike, a rezultati koje je postigla grupa ovog imena je… Recimo, problematična.

Tako je uvek kada jedan čovek preuzme sav teret na sebe.

Nastavite sa čitanjem… “Odbačen”

Letnja, malo pre vremena

From the park I hear rhythms
Marley’s hot on the box
Tonight there will be a party
On the corner at the end of the block

Ako sam ikad mogao da poistovetim neki ritam sa nekim godišnjim dobom, onda je to bilo stavljanje rege muzike u kontekst vrelog leta. Istina, još uvek nije jul, ali ovaj april je bio najtopliji otkad se meri temperatura, nekoliko prethodnih dana u mojoj ravnici je nosilo ugođaj teškog letnjeg vazduha kao da je već došlo vreme žetve, a meni se nekako danas sluša ova pesma.

Uostalom, danas je 68. rođendan Stevieja Wondera i to je već sasvim dovoljan razlog da slušamo bilo koji od stotinu njegovih superhitova.

A to što se za Dan bezbednosti niko nije setio Ilije Čvorovića, stvarno nije naša krivica.

Nastavite sa čitanjem… “Letnja, malo pre vremena”

Tako dobro

Počinjem da verujem da živim u vrlo raspevanom komšiluku. Iako sam moje muzičke aktivnosti sveo na najmanju moguću meru (retko uključujem onih 2x350W da mi nova upravnica zgrade ne bi lupala na vrata i pisala prijave), moj komšija iznad kao da ne mari za nova pravila ponašanja u zajedničkom domu. Čini mi se da se ponovio pojačalom pa me već nekoliko sati voza od Santane do Smaka, ne preskačući onaj poznati rif Deep Purplea koji znaju svi gitaristi. Ne znam šta će mu reći komšija iznad njega, koji je sklon starogradskoj muzici i odličan pevač. Tek, da konstatujem, preseo mi je ručak.

Da se nekako spasim, nabacujem sluške i tražim folder sa pristiglim albumima.

Nastavite sa čitanjem… “Tako dobro”

Skromni darovi

Do pre par dana nisam imao pojma ko su Šejkeri. Ne, nije u pitanju ona posuda u kojoj se mućkaju kokteli, već članovi protestantske zajednice (sekte?) koja je delovala u Ujedinjenom Kraljevstvu pre nekih tristotinak godina. Živeli su u posebnim zajednicama (komunama), zagovarali pacifizam i ravnopravnost polova, jednostavan život i tradicionalne hrišćanske vrednosti, pa nije ni čudno što su ih krajem XVIII veka ekspresno p(r)oterali u Ameriku da tamo propovedaju svoje učenje.

U neku ruku, bili su pretača hipika koji su se desili par stotina godina kasnije.

Nastavite sa čitanjem… “Skromni darovi”

Talking Heads u afričkom pakovanju

Kada su Talking Heads u pitanju, odmah da izjavim da sam pristrasan, možda i više nego što treba. Pojavili su se u trenutku kada sam sazrevao na sve moguće načine i vrlo brzo smo našli zajednički jezik. Na početku, priznajem, iritiralo me je nervozno pevanje Davida Byrnea i sklonost ka intelektualizmu koja me je onemogućavala da ukapiram o čemu sve peva, ali se živ čovek na sve navikne. U par godina njihova priča je postala vrlo ozbiljna tako da bih albume Fear of Music (1979) i Remain in Light (1980) glatko stavio među najomiljenije. Pride, imao sam priliku da ih gledam uživo u vreme promovisanja potonjeg, pa se subjektivni utisak samo pojačao – na sceni su bili fantastični i taj koncert sigurno spada među pet najboljih na kojima sam bio.

Normalno je da sam patio u trenutku kada su prestali sa radom.

Nastavite sa čitanjem… “Talking Heads u afričkom pakovanju”

Glasovi u polju

Život je prekratak da bismo razne gluposti trpeli ikako; a naročito je prekratak da bismo neke banalnosti pregurali više od jednom. Međutim, život je dovoljno dragocen da bismo neke jednostavne a veličanstvene pojave morali da priuštimo kad god je to ikako moguće. I onoliko puta koliko je to moguće, naravno.

Imajući tu pouku na pameti, još pre nekoliko nedelja sam obezbedio preduslove za svoj drugi susret uživo sa grupom Calexico.

Pa, valjda je jasno zašto.

Nastavite sa čitanjem… “Glasovi u polju”

Neverna žena

“Švrljanje partnera” je neiscrpna tema od pamtiveka koja je poslužila mnogim umetnicima kao inspiracija. Na pitanje zašto ljudi varaju nema valjanog odgovora, ma koliko se mnogi, pa i “naučnici”, upinjali da pronađu uzroke. Tek, samo možemo da konstatujemo da ga je bilo i da će ga biti kao posledice ličnog nezadovoljstva aktera, ma čime da ga pravdamo. Po pravilu, švrljanje se ne završava dobro, jer iz ovakvog odnosa neko uvek izađe povređen, a u drastičnijim slučajevima lako se izgubi i glava.

Verovatno jedna od najpoznatijih pesama o švrljanju je ona koju svi znamo – “Hey Joe“.

Nastavite sa čitanjem… “Neverna žena”

Ponekad nema šta da se kaže

Zvuk Telecastera je nešto što je teško objasniti. Mislim, nije teško rečima opisati oštre tonove koje svaki čestit gitarist sa malo iskustva ume da proizvede. Nego, takav opis ne služi ničemu. Postoje ljudi koji su taj sirovi, kao zarđali žilet opasni zvuk doveli do nekog mesta koje se više ne mora opisivati, jer opisi služe onima koji ne vide dalje od nosa, a ne čuju ni toliko. A takvo poimanje sveta je suviše tužno da bismo ga poštovali.

Čovek koji je u poduhvatu osvajanje duše Telecasterom otišao dalje od svih, i niko ne zna kako je on to postizao svirajući svoju Nancy, zvao se Roy Buchanan.

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Nastavite sa čitanjem… “Ponekad nema šta da se kaže”