Month: May 2018

Једна од пре: станични комшија

Пребирајући по својој мнемотехници, дакле фасцикли званој ‘егзибиција’, натрапам на доказ за своју тезу о историјским налазима који не вреде много ако немате познаваоца, коме ће то да послужи као подсетник. Ако имате… е, онда се расплете прича.

Ово је Шарлотсвил, да, онај. Поглед са перона аутобуске станице. Од пре неких осамнаест година.

Као прво, није у Америци све веће. Аутобуске станице су им несразмерно мале, за наше појмове, у односу на величине градова. Ова заузима плац за у вр главе две куће и прима не више од осам аутобуса, од чега бар три има да се стисну у дну авлије и чекају да се ослободи неки перон (бројање по мрљама од уља није поуздано, изгледа као да има више перона). Има билетарницу (у виду као шанка за три продавца карата – дакле нема оних шалтера са стаклима), има нешто флипера на спрату и аутомата за газирана пића и грицкалице. Нема ресторан.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: станични комшија”

Muzika kao lek

Šljapkanje po kiši ne spada u sportove koje volim. I tako, pre nekoliko dana, dok je napolju samo pljuštalo, po običaju ne mogu da dozovem ni jednu taksi službu. Svestan sam da nisam jedini koga u ovom trenutku to nervira, ali nemam alternativu – zbog toga već kasnim tamo gde treba da budem i primećujem da mi pritisak polako i sigurno raste. “Taksi vam stiže za tri minuta…”, napokon je procvrkutala dispečerka i stuštio sam se niz stepenice…

U kolima me je sačekao moj ispisnik, veoma raspoložen da ćaskamo, ali meni nije bilo do toga. Misli su mi bile na nekom drugom mestu.

Nastavite sa čitanjem… “Muzika kao lek”

Direktno sa igle

Te subote sam najzad došao do ploče za kojom sam dugo čeznuo: u Muzičkom magazinu, prodavnici instrumenata i nosača zvuka nasred Terazija u Beogradu, kupio sam 461 Ocean Boulevard (1974), album Erica Claptona o kojem sam do tada slušao mnogo priče, ali nisam čuo i sam album. Kući sam se vraćao sutradan popodne, u nedelju, autobusom u 17:00 za Kikindu. U krilu mi je čučalo sedam-osam ploča koje sam kupio tokom kratkog boravka kod rođaka, nestrpljiv da upravo 461 Ocean Boulevard stavim na gramofon čim dođem kući.

Negde pred Kikindom, moj saputnik, neki mršavi lik dosta stariji od mene, čuo je o čemu se šuška u prednjim redovima autobusa i tiho mi rekao: “Jesi li čuo? Izgleda da je umro Tito!”.

Nastavite sa čitanjem… “Direktno sa igle”

U staklenoj kući

Ako, poput mene, mislite da Jethro Tull često znaju da đavolski zakomplikuju muziku koju (pro)izvode, potpuno ste u pravu. Verovatno je to i jedan od glavnih razloga zašto niko i nije pokušavao da ih imitira, jer unapred zna da je osuđen na neuspeh. Tu i tamo, na snimcima drugih grupa može da se pronađe po neki citat koji jasno govori o njima kao uzorima, ali ništa dalje od toga – Ian Anderson je jedan i jedinstven muzički genije kakav se skoro neće ponovo pojaviti.

No, u isto vreme kada su Jethro Tull stvarali svoja remek dela, postojala je ekipa u komšiluku koja je bila spremna da komplikovanu muziku pogura još dalje.

Jeste li nekada slušali grupu Gentle Giant? Angry smile

Nastavite sa čitanjem… “U staklenoj kući”

Divlje guske

Premotavam na osnovu detalja i ne uspevam da lociram na vremenskoj osi, a arhiva u kojoj mogu da rekonstruišem je preduboko… Da me đavo odnese ako mogu da se setim koje godine je to bilo – 2002. ili 2003. Da je bilo kasnije, imao bih fotografije.

Ma dobro, nije više ni toliko važno kad tačno beše. Pamtim hladnu noć i vrelu muziku.

Nastavite sa čitanjem… “Divlje guske”

Pa gde se sretnemo…

“Čudni su putevi gospodnji” veli ona dobro poznata poslovica, koja treba da nas na vreme upozori da se pripremimo na sva moguća i nemoguća iznenađenja koja nas mogu strefiti u životu. I ma koliko ja verovao da me u muzici više ništa ne može iznenaditi, uvek se nađe po koji izuzetak koji potvrđuje ovo pravilo. Za mene potpuno neočekivana kolaboracija Davea Alvina i Jimmiea Dale Gilmorea zatekla me je potpuno nespremnog i već me danima žulja – potrebno je sačekati da se njihov zajednički album pojavi u prodavnicama.

Ako ste već pustili klip, jasno vam je i zašto.

Nastavite sa čitanjem… “Pa gde se sretnemo…”

Istorija koja se opirala dokumentovanju

Možda ste primetili da smo poslednjih dana ponavljali neke nedavno objavljivane izvođače. Ima tome dosta razloga. Ponekad neko od nas prosto ne može da se oslobodi nekog izvođača (a i zašto bi?), pa očigledno želi da podeli svoj utisak sa vama. A nekad radi sinhronicitet (samuraj Igor nas je poodavno naučio da ne postoje koincidencije), pa dvojica spontano požure da se pozabave istim izvođačem, ama bez ikakvog dogovora.

U slučaju ponekih monstruma, kao što je to ovde slučaj, potrudimo se da makar malo razdvojimo vremena objavljivanja i prilagodimo ih laganom konzumiranju. Vikendi i praznični dani su idealni za takve prilike. Pa, ako ste se najeli roštilja, zalili mladi luk starim pivom i posle toga se odmorili, možda čak dremuckajući na nekom ćebencetu na nekoj travi, hajde da to zaokružimo dobrom svirkom. Došlo je vreme da odloženi prilog najzad ugleda svetlost dana.

Ludnica.

Nastavite sa čitanjem… “Istorija koja se opirala dokumentovanju”