Month: October 2018

Na pristaništu

Ko bi to mogao da zaboravi? Kovao se komadić istorije rokenrola i bili smo toga svesni na neki predivan, naivan način. Dečačke godine.

Dakle, bilo je proleće 1978, život je bio lep tih godina, “Sultani svinga” su osvojili radio stanice i top-liste. U nekom omladinskom časopisu, neki mnogo pametan lik je tvrdio da je pesma nesumnjivo veličanstvena, ali je nastavio sa tezom kako je to čudo za tri dana, kako ćemo ih zaboraviti do dogodine, kao i stotine pre njih i posle njih. Evo, videćete kad se na jesen pojavi album – reče kritičar i ostade živ.

U, ala se taj zajeb’o…

Sad zamislite klinca od upravo navršenih trinaest godina, već opsednutog velikim hitom grupe Dire Straits, obaška već najarcanog željom da osvoji tajne gitare, koji čuje prve tonove prve pesme na prvom albumu prve grupe čijem rođenju je pola godine ranije bio aktivni svedok.

Nastavite sa čitanjem… “Na pristaništu”

Jam Man

Na kraju ispade da je Chet Atkins bio jedan od prvih koji je radije koristio looper na snimanju nego da nasnimava deonice iz više prolaza.

O ovoj pesmi je već pisano na blogu. Doduše, davno, tako da se toga, verovatno, samo autor priloga seća. No, kako je po mom mišljenju ona pravo malo remek-delo, nije zgoreg da dodam još po nešto.

Od viška, znamo, ne boli glava.

Nastavite sa čitanjem… “Jam Man”

Sve zbog flaute

Neću da ćutim. Ni onda ni sada. Činjenica o kojoj je ovde reč, zapravo, ide u prilog celoj priči o grupi Jethro Tull.

Niko nije umeo da obori raspoloženje u društvu kao što je to umeo Tužni Pčelar. Boktemazo, bilo je dovoljno da progovori nešto na bilo koju temu i da potpuno izduva svaku želju za životom neodređeno velikom broju prisutnih. Protiv toga smo se borili preventivnim ućutkivanjem. Najlakše bi bilo kad smo sedeli kod Džizusa u dvorištu: osim galame koju smo veselo proizvodili benastim raspravama o svemu i svačemu u senci ispod oraha, neko bi se odmah setio da utrči u kuću i do daske odvrne pojačalo, za koje bi tokom tih okupljanja bili vezani zvučnici na terasi.

Tog dana stvar je krenula po zlu, jer se Tužni Pčelar dočepao teme o kojoj je mislio da zna mnogo, a nije znao ništa. Da bi stvar bila gora po sve ostale, ja sam bio dežurni kontraš; a ja sam gadan kontraš niščima znanjem i informacijama koji to kriju lupetanjem.

A sve zbog flaute.

Nastavite sa čitanjem… “Sve zbog flaute”

Svi čamci na slikama

Umetnost često tretiramo besmisleno, kao elitizam, pokušavajući da joj damo značenja koja izvorno nema. Sve se svodi na našu sopstvenu interpretaciju koja može da bude posledica nerazumevanja…

O životu Regine Spektor mogao bi da se snimi uzbudljiv film. Ova Ruskinja jevrejskog porekla rođena je u Moskvi. U vreme Perestrojke roditelji su joj krenuli put Zapada, da bi se na kraju skrasili u Bronxu.

Možemo samo da pokušamo da zamislimo kako je sav taj svet izgledao detetu od deset godina.

Nastavite sa čitanjem… “Svi čamci na slikama”

Buduće igrice

Harizmatični Welch ih je toliko oduševio svojom pojavom da su ga primili u grupu – a da nisu održali zajedničku probu niti ga čuli kako svira.

Sedamdesete su za grupu Fleetwood Mac počele traumatično. Peter Green, ključna kreativna figura grupe i vanserijski gitarista, posle lošeg LSD tripa upašće u stanje iz koga se nikada neće povratiti. Gitaristi Danny Kirwan i Jeremy Spencer su pokušali da zakrpe rupe sve do trenutka kada je Kirwan “otišao da kupi novine” i nestao. Mogu samo da naslutim kakva je panika nastala u grupi.

E, sada slušamo samo naslovnu numeru, a vi posle iskoristite priliku da čujete ceo album. Nego, da nastavimo.

Nastavite sa čitanjem… “Buduće igrice”

Spreman sam

Juče su me prijatelji pozvali da pogledam par klipova, znajući unapred da će me interesovati. Na prvom je Jeff Beck pozvao Erica Claptona u goste. Lepo su se izgrlili, očigledno su bili dobro raspoloženi, publika je unapred bila ekstatična i krenuli su u svirku… A šta bi drugo nego jedan od klasičnih bluzeva. Sve je, očekivano, proteklo u najboljem redu. No, razlika u pristupu i tretmanu instrumenta u rukama je očigledna – dok je Bog gitare izvlačio iz njega najluđe zvuke, “Bog” je svirao nekako mlako i akademski.

A što se onog drugog klipa tiče… Uh, odmah sam odlučio da tu poslasticu podelim sa vama.

Nastavite sa čitanjem… “Spreman sam”

Насумица 1974.5

Омладинлук се огледао у томе што није било жестоких пића, него пиво, вино, шприцер, безалкохолна пића, кафа.

Могао сам ишчупати још пар снимака из оне исте ролне, али не, нема то причу. Ово, пак, није ни ролна а камоли иста.

Тојест, ролну нисам нашао. Ово је скенирано са позитива, друго немам. А ти позитиви су се провели лоше. Били су уредно спаковани у кутије од Фотокемикиног фото папира, па све у картонску кутију, па то негде у гаражи чекало да га нађем. Под кровом, дакле? Па, не баш, него под бетонском плочом, што је неко смислио као одличну замену за кров. Будале му поверовале, па смо тих шездесетих до скоро осамдесетих добили сијасет кутија без крова, са бетонском плочом одозго, благо нагнутом.

Nastavite sa čitanjem… “Насумица 1974.5”

…Blagi osvrt na šamansko iskustvo

Danas se navršilo pedeset godina i jedan dan otkako je svet dobio jedno od najvećih gitarističkih remek-dela.

Nema razloga da odugovlačimo ni časa:

E, tako. Sad možemo dalje bez žurbe.

Nastavite sa čitanjem… “…Blagi osvrt na šamansko iskustvo”

Zapamtite ime ovoga momka

Prvo, on je vrhunski pijanista. Drugo, on nema nikakve probleme ni kao kompozitor. Treće, opametio se.

U opštoj histeriji koju podgrevaju mainstream mediji kako su Rusi krivi za sve i petljaju se u sve i svašta, pa i u naše sopstvene živote, sklon sam da uložim protest. Neka politačari rade šta hoće i zamajavaju svoje narode (a svi to, listom, čine), o ideologiji nećemo ovde da raspravljamo, no ne moramo da trpimo posledice njihovih odluka koje se tiču kulture i umetnosti, što nam, onako uzgred, uskraćuju.

Ako smo iole otvorenog uma.

Nastavite sa čitanjem… “Zapamtite ime ovoga momka”

Tragi-komedija u više činova

Žalopojka o prolaznosti vremena.

U jedanaest godina bilo je lepih stvari. Verujem da je bilo i manje lepih, ali ih se slabo sećam. Dobro de, bila je ona što je završila s dve kopče na cevanici, i jedna s osmicom, ali lepo reče čika-Čarli o komediji, tragediji i prolaznosti vremena.

šape, ali ne kolačiDakle, malo jače od jedanaest godina ima kako me je žena-Jelena probudila negde oko 1h posle ponoći i tiho rekla “Krenulo je!”. A onda frka gužva panika pakao droga. Ja, ne žena-Jelena. Ona je smirivala situaciju. Ako je ikada bila mirna, to je u tih četrdesetak nedelja “drugačije biohemijske ravnoteže” kada je bila mirnija polovina našeg dueta, koje će za manje od dvanaest sati postatio trio. U današnje vreme jedva da prođe dan, a da ne bude neka “frka gužva panika pakao droga“, ali najčešće prouzrokovan s njene strane. Od “dokle misliš da ti ja spremam torbu za školu” preko “legao si, a nisi oprao zube” do “opet si uneo blato u kuću”.

Nastavite sa čitanjem… “Tragi-komedija u više činova”