Poslednje veÄeri NiÅ¡vila, detalji su mi upadali u kadar…
Nedelja na NiÅ¡vilu je vreme kad se istutnji poslednje, a onda sutra sledi pakovanje, pa na put. Biću iskren: bilo mi se malo već smuÄilo da fotografiÅ¡em festival – srećom, nije bilo nikakvog moranja, pa sam meraÄio da uhvatim neki snimak za koji ću reći “to je to”. Dan pre poslednje veÄeri smo proveli na mestu koje sam takoÄ‘e već ranije apsolvirao fotoaparatom (osim nekih posebnih detalja, o tom potom) i ne bih se ni trudio da mi nije upalo u oÄi.
A to beÅ¡e baÅ¡ ono Å¡to sam mislio da ću uloviti prethodne veÄeri.
Kao Å¡to pomenuh ranije: dok se na jednoj bini deÅ¡ava svirka, na drugoj se deÅ¡ava priprema za sledeću svirku i stvar ide glatko. Da ne bi ometali gledaoce i snimatelje, organizatori paze na to da svetlo bude diskretno, tek dovoljno da tehniÄari mogu da rade svoj posao. I u jednom Äasu mi upade u kadar saksofon na sceni. PriÅ¡ao sam i mirno uradio nekoliko snimaka, znajući da ću posle joÅ¡ Å¡iljiti detalje kod kuće. Tako i bi. A ako koga zanima, to je bila priprema za fenomenalni nastup engleskog benda Get the Blessing, mog najdražeg otkrića na ovogodiÅ¡njem NiÅ¡vilu, tako da fotka ima i liÄnu notu.
Presuda: mišn akomplišd. 
 
ViÄ‘ao sam dosta sliÄnih fotki i znam Äak za varijacije (koje sam mogao i ja da izvedem), pa mi nije bilo teÅ¡ko da pretpostavim ishod. Zrno koje vidite na fotki pune veliÄine je kombinacija Å¡uma nastalog zbog visokog ISO faktora u mraku i granulacije koju sam ja dodao u namernom pokuÅ¡aju da utvrdim granicu prihvatljivog Å¡uma.
Uzgred, sad mi je žao Å¡to nisam pokuÅ¡ao sa ISO 6400 i Äak onim naduvanim visokim faktorom ISO 12800, Äisto da bih istražio Å¡ta ispada u tim graniÄnim sluÄajevima. Ovo pominjem pre kao liÄnu beleÅ¡ku nego kao primedbu: valja ponekad istražiti granice koje tehnika postavlja spram ideje koja nije složena, ali od te tehnike priliÄno zavisi.