SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
JoÅ¡ jedna sa turnira u sedećoj odbojci. Da malo promrdam neke licemerne duÅ¡ebrižnike…
Jedno od pravila sedeće odbojke glasi da proteze ostaju van terena. Sledi zanimljiv detalj koji sam uhvatio tokom međunarodnog turnira u sedećoj odbojci održanog u Kikindi prvog septembra. Lovio sam ovako nešto i na prethodnim turnirima, ali ovakav zicer još nisam imao:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (155): 2. septembar 2012. (ret.)”
A onda je doÅ¡lo doba za ispunjavanje zadataka. OKI Feniks je izaÅ¡ao na crtu svom zadatku, morao sam i ja svom…
OdbojkaÅ¡ki klub invalida “Feniks” je ekipa ljudi koji se bave sportom, dobri su ljudi i drugari i dobro se osećam kad provodim vreme sa njima. Animiran da pomognem u promociji tog paraolimpijskog sporta, pratim njihove aktivnosti i u svojstvu vebmastera sajta, a kad imaju aktivnosti u Kikindi, tu sam i da fotografiÅ¡em. Pomenuh već onu konferenciju za Å¡tampu, a turnir Å¡est ekipa je održan prvog septembra. Bilo je to dvanaest formalnih sati (i joÅ¡ Å¡togod neformalnih) pokrivanja deÅ¡avanja, Å¡to nije lak posao, ali je zabavan.
Sesija fotografija sa sportskog turnira je ozbiljna stvar, a poÅ¡to ne radim prvi put, znao sam već za neke zamke i bio spreman da ih izbegnem… Osim Å¡to sam debelo zeznuo stvar u tehniÄkoj pripremi… umesto da svedem fotografije na RAW format od 10 Mpix, ja sam preÅ¡ao na JPEG format kako bih mogao brzo da radim i usput Å¡tedeo struju. Bila je to ozbiljna greÅ¡ka.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (154): 1. septembar 2012. (ret.)”
Hala sportova, 4. decembar… Pa ko voli nek’ izvoli.
The Cranberries najviÅ¡e pamte po megahitu “Zombie“, sa njihovog drugog studijskog albuma. Meni je ipak draži njihov prvi album, “Everybody Else Is Doing It, So Why Can’t We?“, sa koga sluÅ¡amo ovu pesmu. Dobio sam ga na kaseti za svoj 22. roÄ‘endan i sećam se da mi je zvuk momentalno uÅ¡ao u uvo. Skoro 20 godina kasnije, trkeljiÅ¡ući po Netu za ovaj post, skontao sam da je krivac producent – Stephen Street, momak koji je taj posao radio i za drage mi Smithse.
A sad jedna tema kojoj je teÅ¡ko vratiti se nakon serije turistiÄkih, koncertnih i ostalih dokumentarno-putopisnih… Malo figura i prenesenih znaÄenja…
Baveći se raznim ‘majstor-kvariÅ¡’ poslovima u Aninom iznajmljenom stanu u Novom Sadu, pade mi pogled na jednu kombinaciju… Momentalno sam prekinuo to Å¡to sam radio, zgrabio fotoaparat i Å¡triknuo scenu.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (153): 31. avgust 2012. (ret.)”
Ovo je jedna na moj raÄun. ObaÅ¡ka, ovo je tema koju ću da istražujem u budućnosti…
Već sam priÄao o tome: drugari me zezaju Å¡to sam, po njihovom ubeÄ‘enju, neprincipijelan. Većina dobro zna, Å¡to iz moje priÄe, Å¡to iz Äinjenice da nemam fotki sa većine koncerata koje sam pohodio, da ja zapravo ne želim da nosim fotoaparat na koncerte. I sad, kanonada sa NiÅ¡vila, pa joÅ¡ slike sa koncerta Omege (grupe koja mi mnogo znaÄi), pa sad nije najjasnije Å¡ta ja to radim, priÄam, lupetam…
Ko je shvatio, shvatio je: ja na koncerte koje pohodim i dalje neću nositi fotoaparat, ali ću nositi fotoaparat na hepeninge i beležiću Å¡ta se zbiva. U Äemu je razlika? E pa, jebigica, to je moj subjektivni pristup problemu. Fotoaparat mi dobro služi da uhvatim dobre sitnice, poput ove:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (152): 30. avgust 2012. (ret.)”
Potrebna je joÅ¡ jedna reminiscencija…
Fotka ono dvoje klinaca je već pobudila pažnju, pa ne mogu da odolim… Nekoliko minuta posle te prve uhvaćene fotke, nosaÄi su se približili jedan drugome, a klinci su se spontano zagrlili. Imam celu seriju (vidi dole), a za vas biram najÄistiju od njih.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (151): 29. avgust 2012. (ret.)”
Moram da se vratim nekim fotkama sa NiÅ¡vila… Ova ludaÄa je ostavila velik scenski utisak na mene…
Pevanje na tragovima be-bop stila, pogotovo kada je reÄ o nekim Äudno umeÅ¡anim žanrovima, nije mi neÅ¡to po volji. Pogotovo, nemam baÅ¡ neko veliko razumevanje za to Å¡to su Brusells Jazz Orchestra uradili sa GerÅ¡vinovim operskim delom Porgy and Bess. MeÄ‘utim, voje pevaÄa koji rade sa bendom su izmamili ovacije: zavodljiva Portugalka Maria João i neobiÄni David Linx su majstori scene i pevaÄkog zanata, mada moram priznati da je teatralnost bila malÄice previÅ¡e naglaÅ¡ena za moj ukus. Ali, ajde-de, neka im bude oproÅ¡teno, jer nastup je bio vredan pažnje.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (150): 28. avgust 2012. (ret.)”
