Gledam, slušam i ne verujem da se dešava…
Pritisci rastu: navodno će Nemačka zatražiti ukidanje bezviznog režima za mene i moju porodicu, e zato što su neki ljudi, skrajnuti na marginu društva, pre izvesnog vremena odlučili da iskoriste darežljivost država EU. Ne bi to bilo tako strašno da se onda nisu osokolilli da traže politički azil, ne kapirajući da se azil na lažnjaka ne može dobiti, ali se mogu dobiti penali u državi.
Niko ništa ovde neće preduzeti. Možda će neki od sledbenka fašističkih tendencija u Srbiji već naći načina da provede kontekst mržnje svakoj priči. Svi će nešto da mrsomude i da se prave blesavi, a ja ću da trpim. Oh @#$zda li v#$%%$etinu da se nosi$&#%@!
U beogradskom autobusu su se potukli jedan čiča i jedna devojka. Ona njemu nije htela da ustupi mesto, pa je on nju udario u glavu, a onda ona njega ugrizla “ispod nadlaktice” (šta god to značilo). Bemliga, ne piše je li ona ustala ili je čiča pobegao, ko ih je razdvojio i da li ima nastavaka te priče.
Komunalni vaspitači su se nešto ućutali, a? Predlažem da umesto komunalnih humanoida angažuju klovnove: postoje tvrdnje da se više ljudi plaši klovnova nego idiota kojima je neka vlast prenela ovlašćenje da upotrebljavaju silu po nahođenju.
U međuvremenu, nama ostaje da se udaramo po glavi grizemo zbog drugih razloga. Čitaocima Suštine pasijansa koji žive van Beograda priče o Bus Plusu su se popele na vr’ *****, a Beograđanima verujem da se to desilo i ranije. Talas poskupljenja ne prestaje. A grejna sezona samo što nije.
Phui…
E, ‘beš ga! Taman smo uspeli da razvijemo neki trag saosećanja prema onom Biberčetovom povraćanju, kad se na sceni ispovraćala i Kraljica Mesa. Pa dobro ljudi, je li to neka epidemija?…
E sad, ja stvarno ne znam da li je i ona pila mleka kao Biberče ili je nešto drugo posredi (moloko? 
), tek ovaj igrač se našao pribran pa je mlatarao rukama i nogama dok se Gagica nije pribrala.
A i ti Gago, boktemazo, samo na pare misliš…
Pročitao sam na nekom sajtu kako svaki komad masnog mesa koji pojedeš skraćuje život za devet minuta.
Po toj logici, trebalo je da umrem još 1796. godine.
Kad sam već u radnji…
Q: Srpska reč sa dva susedna slova ‘n’?
A: Slan’na!
To gledanje u unakrsne podatke na netu, muka živa…
Onomad sam otišao na Wikipediju da proverim koliko je tačno visok Midžor, pa sam onda posredstvom vesti o novom bezopasnom surogatu za penicilin svratio da pogledam u tabele zaposlenja po strukama u Žitištu i u podatak o konačnoj lokaciji one haljine od mesa u koju je Lady Gaga bila tzv. obučena, što verovatno nema nikakve veze sa tim da sam završio tražeći koje godine je Vittorio de Sica snimio prvi film.
A Midžor je visok… E, jebi ga. Zaboravio sam.
Poludeo narod za mačketinama, pa to ti je. Znate l iko je Spangles? To je zrikavi mačak čiji vlasnik je okačio njegovu sliku u masci gusara, pa je svekoliko čovečanstvo povilenilo od radosti. E, od onda je napravljana cela viralna propaganda na fejZbuku i na drugim mestima, pa vidim da već dvajespet tisuća obožavalaca prati zbivanije. Eto, što ti je dokon svet.
Dokle li će?…
Preporuka za čitanje: Tuga na Oplencu.
Pravo na grob nikom ne treba sporiti i ništa ne zameramo Jelisaveti kćeri kneza Pavla, ali je ono na Oplencu bilo neprilično iz više razloga. Kako je čin obavljen, još je ružnije i teško shvatljivo. Knez Pavle sigurno ne spada u zaslužne potomke ali – neka i tako bude. Ostao je zapamćen kao čovek i državnik koji je našu zemlju hteo da uvuče u Trojni pakt da bi ratovala na strani Hitlera, a da je tako bilo jedva da bi nam bolje bilo.
Čudo jedno koliko smo kratke pameti i slabog sećanja. Zato nema druge nego da stalno budemo podsećani.
Toma nam se raspisao, a jezik mu kao da je u četvrtom osnovne. Ako imate jak stomak i debele živce, pokušajte da pročitate. A ako imate opstipaciju, pročitajte obavezno. Isečak:
Turisti su na sve strane. S čuđenjem nas gledaju, nisu navikli da državne delegacije bez obezbeđenja sede u kafiću; ipak, s osmehom nam prilaze, pitaju da se fotografišu.
Pa naravno, mislili su da si Alen Delon, jebote.
O vređanju domaćina neotesanim poređenjima sadržaja ručka sa šumadijskom hranom razgovaraćemo drugom prilikom.
Uvodimo novu rubriku i ovo je pilot-proba.
Predloži tekst koji bi bio primeren kao potpis ispod slike.
Mnogo se toga zbiva oko vas i već ste pomalo nervozni zbog toga. Na stranu sva poskupljenja, pretnje ovih i onih hordi, političke ujdurme i kojekakvi javašluci: ne morate biti deo toga ukoliko ne želite. Ne dozvolite da vam iko ospori pravo da budete ljuti, besni, isprovocirani, čak agresivni prema lošim ljudima. No, nemojte ni vi osporavati pravo drugima da žive u iluziji i ideju kako su na dobrom putu i da cveta hiljadu cvetova i da samo još fali Branko Kockica da nam svako veče pre Dnevnika peva “U svetu postoji jedno carstvo“.
Opustite se. Udahnite duboko i, ako se ne budete zakašljali, opsujte glasno, onako generalno, nikom konkretnom upućeno. Opustite se ponovo, slegnite ramenima i krenite na nedeljni ručak kod nekoga, ukoliko neko vama već nije najavljen. Popijte po jedan aperitiv, najbolje je da to bude pet godina stara šljivovica, pa srknite vrelu supu i setite se kako je malo potrebno da bi čovek bio srećan i kako se jebeno lako dogodi da se baš to malo sreće zaturi negde gde niko ne uspeva da dopre.
Prijatan ručak vam želim.