Funkcionalna azbuka

Nije nam potrebna predÅ”kolska grupa da pokažemo interesovanje za te čudne hijeroglife koji spojeno predstavljaju reči. Brojeve Cifre smo savladali, a slovaā€¦

U vrtiću smo dobili člansku kartu biblioteke. Iako smo je dobili tek pre neki dan, i ako niko nije falsifikovao člansku karticu, Aleksa je postao drug član joÅ” pre godinu dana; verovatno u nekom procesu grupnog učlanjenja. Nebitno. Bitno je da smo dobili i poster sa slovima azbuke, pa žena-Jelena pohita da ga okači na vrata Aleksine sobe.

Nemam simpatije prema takvim posterima. A u ovom slučaju posebno. GreŔka prilikom izbora papira, u ovom slučaju je to kunstruk (koji zbog odsjaja zamara oko), je daleko manjeg uticaja od greŔaka nastalih joŔ u fazama uredničke, dizajnerske i tehničke pripreme.

Å ef se verovatno ježi od ovog odsjaja blica, al' zato i jeste Å ef ā€“ on vlada, a ja ne (tehnikama fotografisanja kunstdruk papira)

Popisana su slova azbuke i uz njih crtež nekog subjekta/objekta (predmet, voćka, povrćka, životinja, biljka) čije ime počinje tim slovom. Simpatija nemam, kažem, jer odudara od principa funkcionalnog učenja, kojem težim, a koje smo i ovde na SuÅ”tini pasijansa nemali broj puta pominjali; u pozitivnom kontekstu, jakako. Naime, niko ne uči da čita (i piÅ”e) da bi znao da čita (i piÅ”e), nego da bi to znanje koristio za druge potrebe, pa učenje čitanja ne treba da bude u kontekstu učenja oblika slova, nego učenje njihovih uloga. Slično tome, kad decu učimo da govore (direktno ili indirektno), ne radimo to tako Å”to im sričemo slovo po slovo, nego (obavezno bez tepanja) izgovaramo normalne reči, normalne rečenice. Tako i poster za učenje slova treba da ima crteže subjekata/objekata i generički naziv tog subjekta/objekta (ne samo prvo slovo).

ako dete do sada nije videlo ljiljan, uz ovaj crtež će svakako da nauči da ga prepoznaA konkretnom posteru zameram joÅ” mnogo toga. Na primer već ustaljenu tipografku greÅ”ku izvrtanja latiničnog slova N da bi se dobilo ćirilično Š˜, od koje se uvek naježim; nerezonski, jer nemam nikakve mogućnosti da ispravim to kad negde ugledam. Dalje, anomalija postoji već kod naslova, a ona se ogleda u želji da se, opet pogreÅ”no, deci bude bliži tako Å”to će se pisati dečijm, neveÅ”tim rukopisom. Ovo je jednako razgovoru sa detetom u kojem se forsiraju tepanja(?) tipa ā€œsace mala beba lucaā€. Jer ako dete u odraslima vidi uzor, onda to treba da bude i u izgovoru i u pisanju. Kad odrasli piÅ”u dečijim (neveÅ”tim) rukopisom, Å”ta onda dete može da nauči?

I svakako zameram na izborima predmeta koji stoje uz pojedina slova. Za nos nekako i da se progleda kroz prste, ali kome je palo na pamet da će dete uz slovo LJ prepoznati ljiljan, a nije mu na pamet pala ljuljaÅ”ka.

I taman kad detetu objasniÅ” da je to vrsta cveta (jer već zna Å”ta je ruža, Å”ta visibaba, ljubičica, maslačak,ā€¦), uslediće pitanje da li se ovaj bata zove Filip; naravno, sine, jer ko će sad da ti objaÅ”njava da je čika mislio na loptu i to baÅ” na tu loptu kojim se igra fudbal, pa treba, sine, slovo F da te asocira baÅ” na fudbalsku loptu, a ne na fotelju, fijaker ilā€™ nedajbože foto-aparat. Jer samo ćeÅ” tako biti manje zbunjen onom fudbalskom loptom kod slova L.

A to, sine, Å”to je kod slova C nije ni cipela, ni cucla, ni cev, ni crvić, ni cigla, a ni crep. To je, sine, Å”licā€¦ ovajā€¦ hmā€¦ daā€¦ rajsferÅ”lus. A sad idemo, sine, do biblioteke, ima tamo jako interesantnih knjiga. Valjda.