Author: Boris

Čistija planeta

Pre neku nedelju smo razbucali stari živin toplomer. Razbio se na sve četiri strane sveta. Kuglice žive su se razigrale po parketu. Majkumu, kuda sad s njom…

Pre godinu i po dana, kada je Aleksa “zaglavio” u bolnici došli smo u ozbiljniji kontakt sa digitalnim toplomerom. Odlična stvar za ono za šta treba – za minut-dva se dobije informacija o temperaturi. Ranije smo ga viđali na slikama i skupljim policama u apoteci, ali smo posle ovog finog iskustva odlučili da nabavimo jedan. Tad smo od apotekarke saznali da će uskoro živini biti povučeni iz upotrebe. Sve je jasno, pozdravljam inicijativu, a i mi ćemo taman na vreme da se “prešaltujemo”.

Nastavite sa čitanjem… “Čistija planeta”

Nisam ja rođen za fotografa

Znam da nije bitan samo objekat, nego i objektiv, ali…

Volem dobru fotografiju, al’ ne umem da je napravim. Omakne se prst po okidaču, pa i ćora-koka ponekad ubode zrno. Kapiram da bih bio bolji, kad bih više vežbao; kao i svi mi u svemu (u)ostalom. Al’, eto… Eye rolling smile

Al’ jasno mi je kad moj prijatelj kaže da je teško slikati hranu. Za početak postaviš je u tanjir, pa bi da pripremiš scenu, a ona (hrana) doziva i doziva. Smile with tongue out Evo, prilažem dokaz.

Svetlo je bilo ambijetalno (štedljive sijalice s plafona, 2700K), još jedna štedljiva s aspiratora (refleksija se ogleda u žutoj nijansi na radnoj površini u levoj strani fotke) i blic. Škljoc! Camera

Na bližem tanjiru je “ledena kocka”, a u daljini je “plazma torta” čiju sam gornju površinu malo zamutio da se ne vidi broj godina na njoj (odma’ bi stigle pritužbe da sam neozbiljan za svoje godine). Ruka jeste malo zadrhtala prilikom slikanja, jer je žurila ka objektima slikanja. Plate

I neka je Sila sa tobom!

Al’ daj makar nekad da bude i uz mene!

E, ima ta neka fora u Engleskoj, po njihovom ustavu šta li, da se prizna neka vera kao prava religija, ali samo ako na popisu bude prijavljen dovoljan broj članova. Ima tu neka granica, kao do tog broja su sekta, a preko tog broja su ono, pravi. I sad, pazi foru, na nekom njihovom popisu, al’ ne na ovom od prošle godine, nego neki, bre, od ranije prijavi se jedno pešest puta više od te granice da su džedaji. Znaš ono Star Vors, i fora mej d fors bi vid ju i slično. I zatraže oni da im se to džedajstvo šta li već prizna kao religija. E, ali fora je da su ih ovi odbili k’o mene svastika, jer kao nemate zvanični program ili tu njihovu bibliju, invisible sithšta li. I sad jedan od njih kao osmisli “Englesku crkvu džedaja” ili kako se već zove i krene da okuplja ljude. I sad pazi foru, lik gdegod da je išao nosio neki ogrtač i kapuljaču. Ali ono stalno. Nije skid’o. Šta? Ma, otkud znam. Kao sad ni u ce-market kad ide, ni svuda, bre. E, al’ u nekom tom sega-mega-marketu mu zabranili da ulazi s tim, kao može ogrtač, al’ ne može kapuljača. On nije ‘teo da skine, zapeo, kao to je njegovo pravo i uhvatio se toga k’o pitbul za dete, kažemti i u kenjoar ide s njom. Došle baje i izbacili ga napolje i on ih sad kao tuži. E, al’ fora je ‘de on kao uz’o advokata i sad poziva se na ustavno pravo, kao kako mogu muslimanke da nose ono čudo preko lica, a njemu ne daju kapuljaču. I još krenuo da sve ostale te džedaje sa popisa poziva da ne idu u njihove sega-mega-markete, ono kao bojkot i slično. E, al’ ovi likovi ga iskulirali, brate, k’o mene za kredit, kao u stilu pravi džedaji ne nose kapuljače, jer ovi Luk Skajvaker, Joda i onaj kako beše Obi Kenobi su bili džedaji, a nisu nosili kapuljače kao ovi što su prešli na Tamnu stranu Dark Vejder i ostali.

U prolazu

Tek kasnije sam primetio. A u stvari baš zbog toga je utisak i jači…

Juče sam u žurbi (i u “špicu”) tabanskim galopom prošao od Beograđanke do Doma omladine. Osvetljeni izlozi. Svetleće reklame. Novogodišnja rasveta ulica. Ljudi. Pešaci. Pored svih njih sam prolazio kao i da nisu tu.

Tako su mi i promakli. Više i ne znam kada su mi se vratili u misao. Rekao bih da su vršnjaci mojih roditelja. Fino ubundani.

I drže se za ruke.

U sedmoj deceniji života…

Zimski raspust bez snega…

… u evropskom velegradu.

Primetan je pad vozila koji saobraćaju u Beogradu. Takovskom ulicom, na primer, sa kojom imam skoro svakodnevni kontakt, i u jutarnjem “špicu” se glatko prolazi.

Sledeću pesmu posvećujem vozaču autobusa GSP-a koji je višekratno uspevao da podigne sve putnike-starosedeoce sa sedišta galopirajući niz Takovsku. U popodnevnom špicu…

Iz žablje perspektive…

Samo za one koji redovno plaćaju RTV pretplatu…

– Poštovani gledaoci, samo za vas koji redovno izmirujete svoje zakonske obaveze prema javnom servisu, nalazimo se na mostu na Adi. Kao što znate, a i ako ne znate za večeras je najavljeno otvaranje mosta. Doduše, otvaranje je bilo i pre tri-četiri meseca, ali ovo je prvo pravo otvaranje mosta za korisnike, za pešake i za vozila i za sve one koji žele da pređu s jedne na drugu stranu i obratno.

zbog velikog interesovanja organizovaćemo još neko otvaranje ovog mostaOvaj most na Adi, koji se baš tako i zove, kao što znate, dragi gledaoci, treba da bude otvoren večeras. Tu smo, dakle, na licu mesta da intervjuišemo prve Beograđane, prve osobe koje će preći ovaj most. Otvaranje samo što nije počelo i skupa željno očekujemo prve korisnike mosta, prve pešake, prve vozače. Ovde smo, znači, sa desne strane reke, desne strane reke Save, jer će most biti otvoren samo sa te strane. S one druge strane je kao što znamo još uvek zatvoren i tako će ostati još neko vreme, dok ga i sa te druge strane ne otvorimo. Naravno, dragi gledaoci, javni servis Srbije će i tada biti na licu mesta da i to isprati.

Nastavite sa čitanjem… “Iz žablje perspektive…”

Vosak u… kući

Gospođa S. je divna supruga, koja zna za koga se udala.

Gospođa S. je stigla kući tužna. Za nju je bilo ponižavajuće da kući donese to što su joj u pošti predali kao penziju. Da je imala volje, mentalno bi se pobunila i protiv logike koja je banku nazivala poštom, ali nije imala volje. Najviše što je mogla da uradi sa tim, i tako makar malo sebi podigne moral, jeste da “za sve pare” kupi gaudu. Dolazi slava, pa je treba obeležiti (kad se već ne može proslaviti). Od rodbine “sa ranča” su već pokupili nešto za mezu, a za sarmu će se snaći. Kad je bal, nek je na vodi.

Nastavite sa čitanjem… “Vosak u… kući”

Konju top

laufer u žitu

He, šašavi su ti Rusi.

Ima taj neki ruski šahista, stari, bre, neki, ono pre Karpova i Kasparova. Ne znam neki Mihail Botvini ili Huan Antonio Kapablanka ili tako neki. I sad fora je što je taj Botvolini posle onog sveckog rata putov’o železnicom preko Sibira, gde li. I sedi sad tako u kupeu sa nekim drugim Rusom. E, ali fora je što se oni ne znaju. Mis’im, ovaj lik ne zna da je ovaj drugi Butovini, ono najbolji ruski šahista i to. E, i sad se tu oni kao smorili, svako za sebe već pročit’o po jednu Anu Karenjinu, to ti je od onog Tolstojevskog i više ne znaju šta će. Smorili se k’o krtice u saksiji. I fora sad ovaj lik predloži da odigraju partiju šaha, on kao ono ima kod sebe tablu i figure. A ovaj Buvolini prihvati, šta će, ionako se smorio. Poređa ovaj lik figure, a Bovulini skloni sa table jednog svog topa. I sad fora lik se naljuti u stilu kakav je to način, tamo-‘vamo, kako vas nije sramota, dajete mi topa fore, a ne znate kako ja igram, čak me i ne poznajete. A Bovini ga iskulira sa “Brate, sve kojima ne mogu da dam topa fore ja lično poznajem!”.

Najveći i najstariji u regionu

Škola računara u okviru Instituta “Vinča” se reklamira kao “Najveća i najstarija škola računara u regionu”. Ne navode koji region.

Za sve koje mrzi da čitaju tekst koji sledi odmah navodim suštinu – nemoj neko da se prevario i otišao na neki kurs koji organizuje ova škola!

Bio sam do skoro na nekom njihovom kursu. Hmmm… U stvari i nije njihov, nego je zvanični Microsoftov kurs, a oni imaju licencirane predavače. Da mi je samo znati kako su dobili licencu (i škola i predavač).

Nastavite sa čitanjem… “Najveći i najstariji u regionu”

Povlastica za povlašćene

Onomad sam se (kroz pesmu) poigrao sa opterećenim autobusima gradskog saobraćaja, ali vrag je (odavno) odneo šalu…

GSP je u saradnji sa (beo)gradskim vlastima uveo BusPlus-karticu. Detalji o njenoj nameni se mogu naći na zvaničnom sajtu, razne najave, uputstva, popusti, komentari, (polu)analize i slična akta svuda pomalo. No, interesantno je da niko, kao po nekoj komandi, se nije pozabavio zahtevom za izdavanje tzv. smart-kartice.

Nastavite sa čitanjem… “Povlastica za povlašćene”