Author: Boris

Tko leti – vrijedi!

Laza je obožavao papirne avione koje bi pravio Munja. Vrlo dobro su znali ko je od njih dvojce stariji, a ko pravi bolje papirne avione. Jednokrilci, slajderi, kondori,… Munji je jedno vreme imponovalo da ga brat posmatra kao aeroinženjera-idola ili makar kao idola, ali je to ubrzo počelo da ga smara. Munja je hteo mnogo više. Munja je hteo da bude kreator aviona. Ali pre toga…

Nastavite sa čitanjem… “Kako li se prave eroplani?”

… pa da na miru kažem “Kad će, bre, to leto!?”

Šta, bre? A, to! Ma, pusti. Uhvatila me neka stadionska groznica. Nego, si čuo foru da je neki naš lik u Kanadi izmislio kao neko ultra-sredstvo za ubijanje komaraca. Ono kao patentirao i te fore. E, al’ fora je u tome što je to neka žešća glupost. Tipa dve cigle koje označi sa A i B. I sad kao na cigli B postoji mesto označeno sa iks. E, al’ fora je da u kutiji to kad kupiš ima i neko uputstvo. Mis’im, ono papirče unutra. Ja to, bre, pocepam k’o Nole majicu, al’ ovi sa “zapada”, brate, glupi; oni su bez toga izgubljeni k’o nevinos’ na ekskurziji. E, i tu sad fora piše da se stavi komarac na to mesto iks na cigli B, a onda ciglom A treba jako udariti u ciglu B. I sad se tu navodi da taj postupak treba ponoviti za svakog narednog komarca. I sad fora na kraju je da tu piše da se preporučuje što češća upotreba, kao ono vremenom se uvežbaš, pa s jednim udarcem ubiješ više komaraca. E, al’ pazi, to je kao sad ono patentirano i oni vode računa o tome, mis’im, ono ne krade se i slično. Al’ lik sve to prodaje samo preko reklama u novinama, tipa strava sredstvo za ubijanje komaraca. I sad ko se navuče, on plati neku kintu, tipa dvajes-trijes dolara. Fora je da to bude neka suma za koju niko neće da se bakće oko povraćaja novca, kad shvati da ga je ovaj izradio. E, al’ ne može ni da dokaže da ga je ovaj izradio, jer u reklami on kaže da je to sredstvo za ubijanje komaraca, a ne za hvatanje, znaš.

Laza i Munja su bili blizanci za sve, osim za roditelje… hmmm… za majku. Dobro, de, i za prirodu. Ipak ih je delilo petnaest meseci.

Za svu rodbinu, bližu i dalju, oni su bili identični. Ili u najmanju ruku neverovatno slični. I po izgledu i po karakteru.

Naravno, njih dvojica su vrlo dobro znali ko je stariji (makar biološki/hronološki). Znali su ko je drčniji, a ko je u stilu “govori tiho i vodi Lazu sa sobom”. Znali su ko se ne snalazi sa tehnikom, a koga će da “udari struja”. Znali su i ko kome “drži strah” kod zubara, a ko kome kad se vadi krv. Znali ko je vredniji, a ko je u stilu “Munja će to da uradi”.

Znali su ko je “lud za automobilima”, kao i da to nije onaj koji obožava rusku salatu. Ali to je baš onaj koji je “slab na plavuše”, ali ne voli “onu ribu s pravnog”. Samo su oni znali ko od njih dvojice više voli kompjuterske igrice, a da Laza više voli “papirni” sudoku. I ko se brije aparatom, a da Munja ne može ni očima da podnese žilet. Ko je ljubitelj basketa, a ko zlatnih retrivera. Znali su i da onaj stariji (hronološki) više voli bilijar, a manje šećer u kocki. Nasuprot tome mlađi (biološki) je lud za dobrim komedijama, ali je zato slab prema havajskim košuljama.

Znali su ko od njih dvojice ima bolji sluh, a u stvari to nije onaj koji je “mladi, talentovani profesor” na muzičkoj akademiji. Znali su i da je jedan od njih dvojice završio srednju muzičku za kontrabas, a da je onaj drugi svirao bas u bendu.

Čak su Troslovnog i Gremlina nekoliko puta uspešno prešli tako što se na probama benda zamenili za bubnjevima…