U našem domu je čitalački klub formiran pre nekih pet-šest godina, kad je naslednik naučio da samostalno povezuje rečenice. I tako kad naiđe vreme za počinak, bračni krevet beše idealno mesto za tri čitaoca s tri knjige. S tim da su tri knjige u stvari jedna knjiga i dva i-buk ridera (e-book reader); pobogu, znate valjda i sami da su to one spravice za čitanje elektronskih verzija knjiga.
Nastavite sa čitanjem… “Ugrabio sam jedan i ja”Ugrabio sam jedan i ja
Ostadoh sam na vetrometini, k’o poslednja rupa na svirali.
Kad sam, a morao sam, argumentovano reagovao na pomenutu glupu objavu, njen autor(?) je počeo da se pravda da je tu informaciju pokupio sa Fejzbuka. Misli da ga to valjda opravdava, pa ga je iznenadilo što sam ga pitao da li baš svaku glupost i zlonamernu objavu koju vidi na Internetu mora da širi okolo bez imalo uključenog mozga (ako zna gde se to uključuje). Tad je krenulo pozivanje na veru i životne principe.
A sad zamisli još i da završe taj fakultet, odnosno visokoškolsku ustanovu. Joj, čekaj, to i nije nužno da bi se dočepao fotelje u Srbiji! Ništa onda. Nije normalno, ali je postalo uobičajeno da se do odgovornih mesta u srpskoj zakonodavnoj, odnosno izvršnoj vlasti može doći, a da ne znaš odgovor na elementarna matematička pitanja (o pitanjima kulture, morala, vaspitanja i inih trivijalnih oblasti života nećemo ovom prilikom). Pa tako ne znaš ni koja je formula za izračunavanje površine kvadrata, odnosno kruga, odnosno trougla. Ali znaš da imaš redovne odnose sa javnošću.
jedinica. A i ta petica, koja je razvukla nasledniku osmeh na lice, a 
Dakle, malo jače od jedanaest godina ima kako me je žena-Jelena probudila negde oko 1h posle ponoći i tiho rekla “Krenulo je!”. A onda 
“Tjah”, “kahm”, “m-h-m” i slični zvučni izrazi izlaze iz usta Jena Von Hasankkåt de fon d’Addarioriönshaftensona sve vreme Đurađevog monologa.
U porodici čiji je najmlađi član krenuo u peti razred vazda ima nekih šokova. Malih il’ velikih. Malih i velikih. Spremajući, kao roditelji, naslednika za ovu promenu preskočili smo da spremimo sebe. A i spremanje stana je tu negde moralo da uleti, uz čekanje i uklapanje majstora raznih zanata i veština ulazimo smo u cajtnot, kao da nije dovoljan sukob želje da im što pre vidimo leđa i želje da posao odrade kvalitetno. S druge strane, 1. septembar neće da čeka. Mada je ove godine došao 3. septembra.
E, dečko, još držiš onaj servis? Kako…? Pa, mislim servis, šta je, bogotac? To, da, hemijsko čišćenje, držiš to još uvek? Treba da operem nešto zeleno preko tebe. Mis’im, kapiraš. A ne zovem te zbog toga, to ću posle da te zovem, kad mi jave ovi koliko ima kila, nego te zovem zbog onog malog što si ga pominjao u četvrtak. Onog klinca, talenat pravi. Sad sam razgovarao sa mojima i tu možemo da mu sredimo da pređe kod nas da igra.