Author: Boris

Pesma za Unu

Znam da malo(?) iskačem iz šablona serviranih popodnevnih muzičkih izvedbi. Ovo sam ipak morao da podelim sa vama…

Slična situacija se nebrojano puta pokazala kao uspešna, pa tako i u ovom slučaju. Vaspitačice su uložile veliki trud, a deca su bila raspoložena za saradnju. Nikako drugačije se nije moglo ni stići do željenog rezultata – da deca nauče koreografiju i tekst deset pesama, koje je trebalo izvesti pred roditeljima (i ponekim bakama i dekama) na priredbi u okviru humanitarne akcije. Jačina i dužina aplauza su odredili koja će pesma biti Pesma za Unu – “Kišobran za dvoje”.

Vatrogasna podmornica

Kô što ‘no reče Lala u onom vicu “Imali smo i mi jedared taki traktor” tako i ja mogu da kažem da sam imao “keca”, kasnije “jugića”, pa kasnije i “mazgu”, koji su znali da “zaglave” čim pređu preko ozbiljnije bare.

Eh, da je meni bila tak’a razvodna kapa (na “kecu” i “jugiću”), odnosno kablovi (na “mazgi”).

Na lepom, plavom Dunavu

Kad se pomene “valcer”, većina ljudi koje znam pomisle na valcer iz naslova ovog priloga.

U stvari, većina pomisli na bečki valcer, verovatno ne znajući da postoji i engleski, i odmah “padne” asocijacija na poznato Štrausovo delo. No, ovog puta u istom ritmu zaplešimo uz “daviteljsku”. A vi valjda već znate da li je reč o devojci s kosom boje iz naslova pesme ili o nekom drugom vidu zadovoljstva. Ili oboje. 😉

Obračun kod automobila

Gospodin Homer S. je teško podnosio vrućine ovog leta. Da li ga već stižu godine ili jednostavno ne može da dočeka let za Detroit…

Laboratorija za fizičku elektroniku na Elektrotehničkom fakultetu zna biti interesantna i laicima. Ako ni zbog čega drugog, a ono za (laičko) proučavanje međuljudskih odnosa. Veština kojom je uspeo Vanju da nagovori za rokadu graniči se sa veštinom izbegavanja ovih podivljalih beogradskih vozača, koji ga sprečavaju da na miru stigne kući. U laboratoriji je bilo mnogo posla danas (a kad pa nema mnogo posla?), ali je hteo sebe da časti zbog uspešnog dogovora sa Vanjom. Pa, dobro, Vanja više nije klinac i dobro zna da će mu se dodatne obaveze ove jeseni vratiti slobodom tokom proleća.

Nedostaju mu klinci. Ne ćerka i zet, već naravno unuci. Nije baš prošlo mnogo od kako ih je video, ali svaki dan bez njihove neobuzdane energije predstavlja večnost i gospodin Homer S. se uveliko radovao budućoj jeseni u Detroitu. To što ga na proleće čekaju dodatna naporna predavanja i vežbe (koje će morati da nadoknadi Vanji) mala su cena obećanom mu i zagarantovanom provodu.

– Dobar dan!

Nastavite sa čitanjem… “Obračun kod automobila”

Svuda pođi, al’ bolnici dođi

Nije li Lekić idealno prezime za lekara pedijatra?

– Za koga navijaš?

– Za Partizan!

– Ih, bre! Ne navijaš za Zvezdu?

– Ne. To samo moj deda navija za Zvezdu i za Mančester Junajted.

– A je l’ imaš devojku?

– Imam.

– Kako se zove?

– Devojčica D. Zar niste o njoj čitali na Suštini pasijansa?

– To je lepo. Ali nećeš moći da se viđaš s njom neko vreme. Ostaćeš ovde kod nas.

Tako smo ostali kod dr Lekića, odnosno u dečijoj bolnici “Olga Dedijer”, o kojoj smo već pisali. Ovoga puta su utisci malo(?) bolji.

Nastavite sa čitanjem… “Svuda pođi, al’ bolnici dođi”

Dnevni dnevnik

17,35
Umalo nisam zaspao čekajući u redu u SUP-u. Dobro je što se red poremetio tokom ove njihove pauze (lepo piše na staklu šaltera “od 17,00 do 17,30”), pa sam mogao tokom rasprave da se održim budnim. Ko je bio prvi na šalteru pre pauze i što je bio toliko glup, pa se tokom pauze odvajao od šaltera; pa ne živi on u nekoj zemlji gde se zna red, nego u Srbiji, zemlji koju čuva Bog i žandarmerija.

19,15
Stigao sam kući i nešto ubacio u kljun. Baš da se zavalim i vidim šta ima na televiziji. Promaja koju sam jutros ostavio u stanu je dobro odradila posao, pa je vazduh svež. Moraću da se pokrijem. Oh, vidi, evo nešto novo na televiziji – tenis. Igra ovaj dole u belom protiv onog gore u belom. Tup donji, tup gornji, tup donji, tup gornji, tup…

nisam ja ovako lep kad spavam ;)21,55
Uh, bre. ‘Sam ja to zaspao? Čudo me nije probudio nikakav telefonski poziv… Hm… Samo da se rasanim.

23,40
A? Al’ sam se rasanjivao, a čeka me posao. Zadati broj logički raspoređenih slova u jednu celinu za naredna tri dana čak ni Šef ne bi lako ispostizavao. Idem da se istuširam, pa da radim nešto.

00,05
Kako početi? Beo ekranski papir deluje tako hipnotišuće… Ček malo. O čemu ono treba da pišem? Ah, da – ISO-standardi.

ne, ne, ne. kažem NISAM ja ovako lep kad spavam ;)00,20
Zaspao sam za tastaturom. Hajde, čoveče, usredsredi se na posao, dovoljno si spavao. ISO-standardi, dakle.

03,10
Otkud ovde? Kad sam se ja to prebacio u krevet? Kol’ko je sati? Pa, dobro. Sad bi ionako bilo normalno vreme da legnem u krevet. Sutra treba da se ráni…