Kako bi to izgledalo kada biste uživo učestvovali u sastanku po pravilima konferencijskog poziva? Ovako.
Lele i kuku! Da mi je samo znati kolika je globalna realna efikasnost telekonferencijskih sastanaka… Po mom iskustvu, loša je. Veoma loša.
Author: Grba
Prisećanje na Čoveka Koji Je Sadio Drveće
Postoji sasvim valjan razlog zašto vas ovog časa podsećam na film koji smo već gledali, pre više od dve godine, na Suštini pasijansa. Elem, bilo je to toliko davno da su neki među vama, dobrim ljudima, već zaboravili na pouke. A vredi da ih se podsetimo, jer je potrebno.
Nastavite sa čitanjem… “Prisećanje na Čoveka Koji Je Sadio Drveće”
Ne baš sasvim mudra upotreba vitla
Upoznajte budalu meseca.
Mada, možda nije budala: možda je samo glup i bežao je sa časova fizike kad su u sedmom osnovne radili vežbe iz slaganja sila.
Utovar nedeljom, 19. januar
Nekada davno, omiljena parola pri početku nekog dešavanja je glasila “Vežite se, polećemo!”… Danas je sasvim umesno da pitamo da l itreba da se vežemo ili opašemo pojasevim za spasavanje, jer ovo nije poletanje, već gnjuranje u gustu smrdljivu masu…
Beše ono trik pitanje: “Šta je gore – neznanje ili nezainteresovanost?” na koje uobičajeni odgovor za daštanje vazda spremnog građanina Srbije glasi “Ne znam i ne zanima me”. Tako će, otprilike, izgledati nastupajući republički izbori. Ništa nije slučajno, dakako: manevar uspostavljanja unitarne vlade će verovatno uspeti, a šta će potom biti jednako je odgovoru na ono pitanje s početka. Verujem, takođe, da ova opipavanja javnog mnenja kroz “zastrašujuće” izjave, poput one o uravnilovci siromaštva među starijima od 65 godina, zaista i služe da se ispita da li je pravi čas za Onu Konačnu Tranziciju, u kojoj će siromaštvo najzad postati institucija, a ne samo realnost.
Suština? Nema suštine (osim Suštine pasijansa, ali vi svakako niste ni pokušali da kažete naglas u čemu je ta suština, što je sasvim u redu), nego se Ovi Ovde preraspodeljuju sa Onima Tamo, ne dajući protom Onima Negde Drugde da stignu gde bi hteli ka Ovom Ali Eto. U međuvremenu, Onaj Iza se pokazao lajav, pa je Onog Nekad uhvatila nervoza da mu Onaj Mirišljavi ne zamesi nešto što bi Ovaj Sata i Taj Sutra pokušali da zaobiđu, a da se, siroti, ne sapletu.
E, tu nastaje tarapana kojom više ne moramo da se bavimo, jer tamo pripadaju samo oni kojima je poreklo na kocu i konopcu, odakle su sišli da se bave politikom.
Utovar nedeljom, 12. januar
Božić, Nova godina, Božić, Nova godina… Treba to izdržati. Zarad slava koje dolaze. A naoružanje – odbrambeno, razno. Rasol? Soda bikarbona? Mineralna voda? Kiselo mleko?…
A to prežderavanje čak nije ono najgore. Hoću da kažem: nekada je uzor lepote bilo dobro uhranjeno telo, renesansa nas je podsetila na grčki model. A danas su to one giljave manekenke koje niko normalan ne bi ni štapom dodirivao, a Holivud se ubi objašnjavajući kako je to lepo, ali se mi ništa ne razumemo u lepotu… Pa, znate kako: u tu lepotu, ako je to lepota, i nemam želju da se razumem.
Zapravo, htedoh reći šta je tu najgore. Neće valjati to što su temperature prolećne, pa nemamo gde da trošimo višak kalorija, džula, bemliga šta je već ovih dana aktuelno za brojanje viška prehrambenih jedinica u digestivnom traktu, a potom i u okolotrbušnim i podguznim naslagama. Ali nije meni do trošenja viškova, nego će voće da ispupi, pa će da udare mrazevi, pa će sve da izmrzne i od jesenjeg roda neće biti ništa. Pa ćemo ostati bez nove rakije, tugo jesenja, a loše vino će biti skupo k’o đavo.
Crtica iz nezvanične istorije viskija
Retko mi padne na pamet. A kad se setim te pesme, moram da prekinem ono čime se bavim da bih je odmah čuo. Tako bi i večeras: slučajno sam ugledao ime Capaldi na nekom levom mestu, pao mi je pogled na Žikićevu knjigu o viskiju, sabrao sam dva i dva i…
Udara pravo u srce.
Nastavite sa čitanjem… “Crtica iz nezvanične istorije viskija”
Mir božji…
Utovar nedeljom (popis)
Dragi moji, prvi ovogodišnji utovar se odlaže za nedelju dana iz neverovatno prostog razloga o čijoj opravdanosti ćete morati sami da prosudite.
Hipi recital o nepoznatoj seljančici
“Da sam mogao da izdržim da je vidim uplakanu, rekao bih joj da ne brine.”
Bemti… Koliko je vremena prošlo? Trideset pet godina? Trideset šest? Album Déjà Vu je objavljen 1970. godine, kod nas je licencno objavljen tek 1982, a ja sam ga prvi put čuo kao osnovac koji pokušava da pravilno uhvati Hm7 i F#m6 na gitari čiji vrat je počeo da se krivi. Sedeo sam kod Neše i žicao malčice znanja o sviranju gitare, a on mi je jednom pustio ploču sa onim omotom od imitacije pergamenta na koji je ona fotografija bila nalepljena.
Koja to godina beše? Ne mogu da se setim, pa da me okreneš naglavačke. 1979? 1980? Nije važno: razlika ne menja stvar za ono što hoću da kažem. Elem, ne prestajem da se čudim količini muzike u sledećoj pesmi.
I ko uopšte započinje pesmu na gitari iz C mola? O, jebote, kako sam bio besan zbog toga°!
Nastavite sa čitanjem… “Hipi recital o nepoznatoj seljančici”
Zaljubljene budale (ista meta, isto odstojanje)
Priznajem, dragi moji, ovo je inicirano poslednjim prošlogodišnjim prilogom u rubrici “Muzika za popodne”, kada je Zoća Peacock turio fenomenalnu pesmu Joea Elyja. Međutim, kako sam ugledao naslov, tren pre nego što ću saznati o čemu je zaista reč, asocijacija mi je otišla u drugom smeru. I tako, ni kriv ni dužan, Joe Ely je morao da se na volšebni način pretvori u imenjaka iz sasvim drugačijeg muzičkog backgrounda – ne baš sa “suprotne strane” muzičke palete (šta god ko zamislio pod tom paušalnom kvalifikacijom), ali svakako sa drugog koloseka koji dolazi iz nekih drugih smerova i vodi ko zna kuda…
Isto je samo to da je stvar neverovatno dobra i da je reč o živom snimku. Ah da – isto je i to da udara na potpuno isto mesto:
Fools in love they think they’re heroes
’cause they get to feel no pain
I say fools in love are zeros
I should know, I should know
Because this fool’s in love again
Predlažem vam glasno slušanje na opremi koja ne štedi bas-registar. Jer sledi jedna veoma vredna solo-partija na bas-gitari, nešto što ne možete čuti svaki dan.
Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.
Nastavite sa čitanjem… “Zaljubljene budale (ista meta, isto odstojanje)”