No I’m never gonna do it without the fez on, oh no…
NovogodiÅ¡nja atmosfera mi ne znaÄi mnogo. Postoje oni sa kojima volim da provodim vreme tokom mirnih veÄeri, uz vino i možda neke bahanalije i to zbilja nema nikakve veze sa promenom kalendara na zidu i kojekakvim rekapitulacijama. Rekapituliraću kad mi doÄ‘e vreme, a ne kad to navike druÅ¡tva nameću.
No, neÅ¡to ostaje nepromenljivo za te dane: moje ritualno presluÅ¡avanje ranog opusa grupe Steely Dan. Prosto je: uhvatim sve redom, od veliÄanstvenog prvenca Can’t Buy a Thrill (1972) do nezaboravnog albuma Gaucho (1980), i presluÅ¡am ih u jednom dahu, bez preskakanja, bez ponavljanja, bez ometanja. I to je to. Nikog drugog u svojoj fonoteci ne tretiram tako, mada imam ideju da ponovim presluÅ¡avanje studijskih albuma, a samo sam jednom to izveo, grupe Led Zeppelin. I pravo da vam velim, niko treći mi ni ne pada na pamet za takav performans.
PriÄam ovo i zato Å¡to me je juÄe Olja podsetila na jednu od najluÄ‘ih pesama u opusu grupe Steely Dan. Hajde, ovako ćemo: pustiću “The Fez“, a onda ću da prepiÅ¡em deo sadržaja iz “Grbine Å¡kole grupe Steely Dan”, napisane za raÄun BBS-a SezamPro pre Äetrnaestak godina, koji se baÅ¡ odnosi na matiÄni album te numere, uz jedan materijalni podatak pride.
