Author: Grba

Ne možeš se spasiti: kad Cicika osmisli meze uzvečernje vino, nema ti spasa. A nije da nije, u posetu smo otišli taksijem, jer dok smo se prejedali varijacijom bolonjeza sa pečurkama i dimljenim sirom, načeli smo i butelju plavca… A plavac se pio i tamo, doduše poZZdravljač je izvadio bolji primerak sa Korčule, a ne osrednji komad sa Pelješca koji smo mi imali…

Pitu smo preživeli nekako, a onda je Cicika iznela kolače… Auh, Cici lány, rekoh, ne mogu više da zinem, ali mogu da slikam kolače, taman mi treba jedna za današnji dan…

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (202): 19. oktobar 2012.”

Da, znam: o ukusima se ne raspravlja. A istina je, ovu sam napravio na osnovu sopstvenog ukusa. Povlađivaću samo sebi, jer to je jedini način da preživim…

Sedeo sam u polumraku sobe, Jasna je čitala nešto na svom laptopu, a ja sam se zablentačio u mirišljavu sveću koju ona upali da prikupi miris duvana. Osim što sam našao da je igra senki iz sveće zanimljivije štivo za gledanje od bilo čega na televiziji, skontao sam da postoji način da izvedem fotku na tačno određeni način; a tehnike koje uobičajeno koristim da fotografišem tako nešto nisam isprobao praktično nijednom otkad imam DSLR.

Do željene fotke sam došao posle manje desetak ekspozicija; jedino nisam znao hoće li fotka na kraju biti monohromanska ili ću da pirnem neku boju. U poslednji čas sam odlučio da to bide varijacija sepije.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (201): 18. oktobar 2012.”

Tjah… Mora ponekad i to da se desi, izgleda. Tako mi i treba kad sam se uplašio nekoliko kapi kiše…

Malo sam se našao u nebranom grožđu: imao sam planiranu fotku za dvestoto izdanje u drugom ciklusu “jedna na dan”, a ispostavilo se da ta nije prava. A drugu spremljenu nemam… Svejedno: uradio sam tačno ono što sam zamislio, makar da pošteno izvedem plan do kraja. Reč je o ovome:

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (200): 17. oktobar 2012.”

“Hajde da sklonimo taj sto odatle… E, tako. Eto, sad imaš dobru scenu za slikanje.” Tim gestom i rečima, Valex je kumovao ovoj fotki dana.

Zadesivši se nekakvim poslom u Kikindi, Valex se javio da je obavio šta ima, pa kafeniše u bašti jednog kafića. Dok sam mu se pridružio, bilo je nejasno da li će se dan pretvoriti u sunčan ili još kišovitiji od prepodneva. Tek, pod nadstrešnicom je bilo suvo, a dan nije bio toliko hladan kao što je izgledao; prijalo nam je da provedemo vreme napolju.

Bašta kafića u kom smo sedeli je adaptirano dvorište, a tu se zateklo i nešto rustikalnih elemenata. Bolje raspoložen da udesi scenu nego ja, Valex me je uverio da imam dobar kadar u snimku nekih vrata od šupe ili podruma, ne znam tačno. I bio je u pravu.

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (199): 16. oktobar 2012.”