Jesen je najeksplicitnije doba godine. Proleće može da bude hladno, leto kišovito, zima mlaka – samo jesen uvek izgleda baš onako kako u sebi nosimo sliku o njoj…
Još jedna fotka koju umalo da zaturim, a šta da vas lažem – baš sam je zbog ove potrebe i napravio. Iz nekog bizarnog razloga koji ne umem da objasnim, nalazim uživanje u slikama na kojima se prepoznaje gašenje prirode. Volim i dodatak u vidu čovekove intervencije u prirodi: njive i povrtnjaci su dobra tema za fotografiju u jesen.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (185): 2. oktobar 2012.”
Kaže Crvenooki kako je otvaranje novih radnih mesta najveće herojstvo i da je onaj ko otvori novo radno mesto najveći Srbin. Nije bilo reči da li to znači da oni koji nisu srpske nacionalnosti tim činom postaju Srbi, a pogotovo je zaboravio da navede da li pripadnici drugih kongregacija treba da se pokrste u pravoslavnoj crkvi.
Sisoje je sad nakupio već dovoljno budalastih izjava da bismo mogli da razmišljamo o tome koliko je pametno još ga trpeti. Neko ko je već po drugi put došao na visoko mesto u državnoj politici samo tako što je bio klin u osovini političkog potkusurivanja svakako bi trebalo da prestane da odaje utisak alkoholisanosti u radno vreme – a radno vreme premijera je uobičajeno 24 sata na dan.