Ne znam koliko imate stomak za bizarne stvari. Pokušajte sa ovim.
Možda bude toga jošte.
Author: Grba
Jedna na dan (182): 29. septembar 2012.
Ne možeš popraviti savršen dan. Osim eventualno da što pre obradiš te fotke koje si doneo u svom fotoaparatu…
I tako, najzad smo izveli ono o čemu već pola godine pričamo: seli u auto i otišli u Sombor. A Ravangrad, boktemazo, fotogeničan kako samo jedna panonska varoš to može da bude. Dosta fotki sam doneo i sve one čekaju čak i na trijažu, a kamoli na konačan izbor. Za to vreme, evo jedne prekoredne:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (182): 29. septembar 2012.”
I za veče. I za noć. I za jutro.
Danas se prisećamo prerano otišlog Richarda Wrighta, velikog a skromnog muzičara, čoveka koji je dao glavnu komponentu za blend po imenu Pink Floyd. Potcenjen zbog svoje sklonosti da prećuti napade, Rick Wright je bio povučen dok ga nekako nisu naterali da se pridruži Gilmourovoj turneji nakon albuma On an Island (2006). Danas gledamo nešto što smo već gledali na Suštini pasijansa, ali ne mari: vredno je. Reč je o konačnoj verziji jednog od najjačih komada Pink Floyda; zapis potiče sa koncerta u Gdanjsku. Odvojite pola sata i poslušajte ovo.
Umesto motivacionog predavanja…
Treba vam motivacija? Kad naučite da prepoznate sopstveni mir, naći ćete i motivaciju. U međuvremenu, umesto feng-shui-new-age-apa-drapa-op-drp predavanja, sa vama delim motivacioni dokumentarac o strasti za dostignućem.
Ne treba vam onaj new age evangelista da biste otkrili prave ludake. Za razliku od prodavca magle i sumaglice, ovaj ne prodaje ništa. Kupi zrno strasti od čoveka koji klepa sokoćalo od 1958. godine, a da čak nije u stanju da hoda.
Prepoznaj istinu koja je pred tobom i ne zaboravi da uzvratiš kad budeš mogao i imao čime.
Jedna na dan (181): 28. septembar 2012.
“Šta ti je bre to? Pa to izgleda kao slika Brace Azarića!” – reče mi danas Jasna, kad je u prolazu videla fotku koju upravo obrađujem. Tog časa sam znao da sam na dobrom putu.
Ovo poređenje sa furioznim stilom slikanja našeg prijatelja Brace Azarića nije bilo slučajno, jer motiv je prilično isti. Jedino što Braci za sliku 80×55 treba petnaest minuta da je naslika, a meni je trebalo pola sata da dostignem to što sam zamislio… Nisam dovoljno vešt da obradim brzo fotku prema zamisli, pa moram da eksperimentišem i radim polako.
A slika k’o slika, tražio sam rešenje za jedan HDR zapis koji je morao da bude baš takav da ti na časak zastane dah. Nije baš da zastaje dah, ali svejedno:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (181): 28. septembar 2012.”
Krljačina!
Danas slušamo nešto što su mnogi, uključujući i neke ugledne muzičare, nazvali krajem muzike – nema dalje odatle. No, nije ni čudno, kad malo obratite pažnju o kome je reč i šta se to zbiva na sceni. Poslušajte.
R.I.P. Herbert Lom
Juče je preminuo Herbert Lom, engleski glumac češkog porekla. Taman je napunio 95, što su čestite godine. Pošto vi sad ne znate ko je to, a usput ću i ja vama da priznam da ne bih znao da nisam imao pomoćne reference, hajde da kažemo ovako: bez obzira na to što je imao dugu i izuzetno bogatu glumačku karijeru, svi odreda ga znamo kao legendarnog inspektora Drajfusa iz filmskog serijala Pink Panther, čoveka koji je doživeo nervni slom zbog inspektora Kluzoa.
Jedna na dan (180): 27. septembar 2012.
Tačno pola godine otkad imam DSLR. Šetao sam po poljima u okolini, malo slikao popodnevne motive u ataru i razmišljao o tome gde sam stigao kao fotograf i kuda mi valja dalje ići…
Kada bih ozbiljno tražio odgovor na to pitanje, verovatno bih zapeo mučeći se. I zato sam se našao u čudu kada je dobar prijatelj do čijeg mišljenja mi je stalo, čika Kole po zanimanju, u dve-tri rečenice ogolio moj trenutni status u nastojanjima da postanem bolji fotograf: “Slutim da, kad bi hteo, mogao bi da ušniraš opaku dokumentarnu fotku. I ako dozvoliš, budi spontaniji u izboru motiva… Kapiram ja da ti “vežbaš”, no si ti svojim fotografskim obrazovanjem uveliko to pretekao.”
Eh… Napuca čovek iz voleja i zabi u gol, pravo u rašlje. Pa, u to ime, evo jednog spontano odabranog motiva, ipak ne dokumentarnog, nego onako, baš likovnog. Nisam mogao da se pomerim dalje tokom šetnje dok nisam sastavio ovaj kadar:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (180): 27. septembar 2012.”
Hodaj kao džin
Krajem oktobra izlazi novi, drugi po redu ove godine, album koji Neil Young pakuje sa grupom Crazy Horse. Posle onog ludila Americana, sledeći album sadrži autorsku muziku i zove se Psychedelic Pill. Ne želim da znam je li zaista istina ili samo pretnja da prva stvar na albumu (dupli CD) traje skoro pola sata…
Kako god, evo prvog, nedavno predstavljenog spota sa tog albuma. Odšrafite te zvučnike i poslušajte.
Kako mu uspeva da održi toliko energije i dobrih ideja na gomili, ostaće mi zauvek nejasno… Ludak! Eto kako! A kad je neko lud, tu nema pomoći. To što Neil Young danas radi predstavlja istoriju uživo.
Dvadeset prvi vek: doba za čitanje misli
Hajde da vidimo kako ovih godina izgleda sesija kod čitača misli.
Šta kažete?