Nije to zabranjena, nego lažna reklama. Ali reklama reklami je to što je, kao, zabranjena, mada realno ne postoje mehanizmi za sprovođenje zabrane… O čemu ja to? Pogledajte.
Author: Grba
Jedna na dan (176): 23. septembar 2012.
Formalno jesen, neformalno miholjsko leto. Sledeće tri-četiri nedelje su ključno važne za slikanje eksterijera; valja se kretati…
Poučen iskustvom da ovo doba godine služi za šetnju fotoaparata kojekuda, danas sam rado preuzeo ulogu taksiste Jasni koja je nekom hitnim poslom morala za Beograd. Za samo dva slobodna sata koja sam imao, upriličio sam susret sa starim drugom i sa njim sam napravio kratki foto-safari po Kalemegdanu. Svetlo nije moglo da bude gore, ali baš me briga: prijala mi je šetnja i, obaška, prijalo društvo prijatelja kojeg odavno nisam video.
No, uz malo pažnje, sreće i povoljnog vektora obrade, ni loše svetlo nije više nužno loše. Ovu fotku sam odabrao a da nisam ni završio trijažu te sesije.
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (176): 23. septembar 2012.”
Koj’ si bre ti?
Danas klasik: jedna od poslednjih velikih pesama rock’n’rolla iz onog doba kad je vazduh bio čist, seks bio prljav, pivo imalo ukus piva, a popularnost se sticala umesto da se kupuje.
Kad se samo setim…
Utovar nedeljom, 23. septembar
Jesam li vam lepo rekao da ne treba da gledate televiziju i čitate novine? Zašto me ne slušate? Govorim za vaše dobro, ali vi izgleda ne želite da vam iko drži pridiku o političkoj svesti. Pa dobro, ako je tako, ostanite u političkoj nesvesti.
Nekako se sve slučilo na gomilu. I video sam ono što nisam hteo da vidim i pročitao sam ono što bih radije da nikad nije ni napisano. Dakako, taman pomislim da ne može gore, a onda vidim kako može gore. I sad sam se kontaminirao mislima koje nisu povezane drugačije nego mojom perverznom maštom i sve se nadam da ću se probuditi iz košmara… A onda vidim da se dešava ponovo i ponovo i da nam neumitno sledi dan mrmota. Šta će biti sa našom decom, mogu da naslutim. Šta će biti sa našim unucima – to ne mogu.
Neće biti bolje, ali idite i potpišite tu jebenu peticiju. Talasanje mora da bude uzajamno da bismo bar deo stanovništva držali van stanja anestezije.
U međuvremenu, nema mi druge: udri brigu na veselje. Dok nihilisti nisu preuzeli i taj domen.
Majstor besmislenih kombinacija
Dobro jutro. Upoznajte čoveka koji je uspeo da uposli kokakolu (bljak), mentos (za ovo već svi znaju), izolir traku (nejasno…) i kondom (sad već slutite). Elem, upoznajte budalu meseca.
[EDIT maj 2013: originalni klip ponekad bude povučen, ali ima ih još oxoxo, overite ovde.]
Koliko neko mora da bude dokon da bi napravio ovakvu kombinaciju i izveo ovakav eksperiment?…
Jedna na dan (175): 22. septembar 2012.
Ne mogu da odolim. Izgleda da ću vas mučiti ovom tehnikom neko vreme. Oprostite mi ili nemojte, velim, ne mogu da odolim…
Sad već rutinski rešavam problem visokog sunca kad fotografišem. Ne zato što sam lenj da dočekam optimalno sunce, nego zato što sam naučio da vreme treba koristiti racionalno. Tek, zatekao sam se na mestu odakle volim da uhvatim kadar centra Kikinde, a bilo je visoko sunce. Tras, tras, tras, tri ekspozicije za HDR, udri tamo, udri ovamo, provuci kroz svaku moguću varijaciju i nađi ovakav rezultat:
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (175): 22. septembar 2012.”
Došla je jesen
22. septembra u 16:49, tačnije ovog trenutka, počela je jesen.
I trajaće do 21. decembra u 12:12.
Mirna voda
Danas slušamo autorsku muziku čoveka koji je prirodom intenziteta svojih aktivnosti, ali ipak bih rekao – na žalost, mnogo poznatiji kao producent nego kao autor i izvođač. Ono jeste da je on svoju ličnu autorsku karijeru izgradio upravo surfujući na vrhu talasa te popularnosti u ulozi producenta, ali to sve ide u rok službe…
Daniel Lanois (čita se “lenoa” – on je poreklom iz Kvebeka, frankofonskog dela Kanade) jedan je od najznačajnijih američkih producenata uopšte, sa referencama koje malo ko ima u popularnoj muzici. Koproducirao je jedini album mrske mi grupe koji bih mogao da slušam (kad bih imao akutni napad gluposti). Takođe, producirao je i inženjersku logistiku obezbedio za album Le Noise, jedan od najznačajnijih projekata Neila Younga u karijeri. Naći ćete njegovo ime i na kapitalnim delima Boba Dylana, Petera Gabriela, Emmylou Harris, Williea Nelsona… I još kod mnogih, i to je uvek prolazilo zapaženo.
Sve je to lepo, ali i dalje hoću da vam skrenem pažnju na Daniela Lanoisa kao muzičara i sjajnog autora čiji karakteristični stil je moguće prepoznati. Danas slušamo nešto sa njegovog prvog albuma Acadie (1989).
Majstor.
Vašoj pažnji preporučujem i fenomenalnu numeru “The Maker“, za koju mi uopšte nije jasno zašto je nisam stavio kao muziku za popodne umesto “Still Water“… Pa dobro, šta da se radi… 
Tražite dalje i sami. Ako su vam se ove numere dopale, tak ćete otkriti još toga zanimljivog…
San o ružičastom
Hajde da se prisetimo jednog klasika.
Koliko simbolike ima u ovom animiranom filmu, tek sad sam svestan. Nekad smo se zabavljali gledajući Pink Pantera – a gledali smo ga i u eri crno-belih televizora – i verovali da je svet naivan baš toliko koliko i mi, dok su nas održavali u stanju prosvećenog dremeža.
Imao bih šta da kažem na tu temu. Ali ne sada.
Jedna na dan (174): 21. septembar 2012.
Odlučni napad na temu se pretvorio u još odlučnije forsiranje jendeka dok nisam dopreo do pruge…
Zujao sam kojekuda po gradu u toku popodneva. A pošto se nebo napunilo simpsonima, poneo sam fotoaparat misleći kako bi bilo baš dobro da se latim atara. Oklevao sam: sunce je još uvek bilo visoko i oštro, a meni je bilo stalo da uhvatim teksturu neba. Vetar je odnosio simpsone i nije bilo vremena za čekanje: krenuo sam van grada…
…A onda sam skrenuo s puta i vozio malo po njivi. Kad sam izbio pred atarski jendek, shvatio sam da imam temu u temi. I nije bilo druge nego da pređem jendek i uhvatim scenu…
Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (174): 21. septembar 2012.”