Author: Grba

Jedna na dan (120): 29. jul 2012.

Nije mi se dalo na kišu, kao onog dana: oblaci nisu bili dovoljno dramatični. I kako sam samo pomislio na oblake, tako sam se setio šta ću da uradim…

I kao što rekoh neki dan, dramatičnih fotki krajnja ideja za obradom jeste da za njima završim u monohromatskom opsegu. I taman se setih fotke koja je imala bolji oblik oblaka od one verzije koju ste videli na fotki broj 118, ali tamo je presudila duga. A sad kad sam eliminisao boje, oblik je najzad zauzeo primat, baš kao što je trebalo odmah i da bude. Tek nekoliko prostih koraka u obradi dovedoše do ovog rezultata:

Jedna na dan, 29. jul 2012: Beli oblak na tamnosivom nebu

(pogledajte veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (120): 29. jul 2012.”

Mistikov san

Danas slušamo čudesnu, neobičnu i inspirativnu muziku, autorsko delo ništa manje čudesne Loreene McKennitt. Ova crvenokosa Kanađanka škotskog porekla je postigla ono što niko pre nije uspeo tako dobro (a znam da su mnogi pokušavali): da spoji muziku keltskih korena sa zvukom bliskoistočnog basena, prostora iz koga je ponikla većina formi koje su se raširile kao folklor po Evropi. Poslušajte pažljivo.

Nastavite sa čitanjem… “Mistikov san”

Utovar nedeljom, 29. jul

Sto se stvari desilo protekle nedelje: od nove Vlade do prve medalje za Srbiju na Olimpijskim igrama u Londonu. Od idiotskih izjava do… idiotskih izjava….

Međutim, moram da primetim da mi zaista nije stalo ni do čega od toga. Neka ih, ali neka i mene koji ne vidim da će išta biti drugačije. Probudite me ako sam pogrešio.

Vlada Srbije: od svega po isto. Neće me zavarati ni to što se pojavljuje nova generacija političara. Sasvim dovoljno sam mator da bih se setio da sam to jednom već video. A tada to nije bilo baš sasvim u vinkli kao ni sad.

...Uostalom, biti bez putera na glavi je sasvim u duhu prelaska na margarin...

Primetićete kako to ide odgovarajućim redom. Prvo koncentrisanje segmenata vlasti, sve sa gambitima kakve svet nije video. Onda koncentrisanje kontrole nad medijima, sve sa apliciranjem najcrnjih odredbi zakona. I konačno, koncentrisanje prava na sopstveno mišljenje, koje će započeti sa terorisanjem baba koje prelaze na crveno na pešačkom prelazu i maloletnih biciklista koji su zauzeli više od 100 cm ulevo od ivice puta. Završiće se u premeravanju ko je više batina dobio – oni za koje ste čuli ili oni za koje niste.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 29. jul”

Jedan veoma pristojan automobilski točak

U žaru borbe tokom automobilske trke, sa jednog vozila je otpao točak. U takvim trenucima, postoji ozbiljan rizik da druga vozila budu ugrožena. Ali ne i ovog puta.

Prilično simbolična stvar. Podseća me na uređenje nekih država. Dabome, u zemljici Srbiji bi slučaj izgledao rigidnije: otpala bi tri točka sa troja kola koja bi se odmah slupala, vozači bi izašli iz slupanih vozila i zapodeli opštu tuču; ostali vozači bi ignorisali upozorenja sudija i trka bi na kraju bila poništena.

Pričam gluposti, jel’ da? U Srbiji do trke ne bi ni došlo. Baš da i ne kažem zašto tako mislim.

Jedna na dan (119): 28. jul 2012.

A sad malo slikanja svetlom: metod koji smatram posebnim u odnosu na škljoc-fotografisanje

Nakon ulovljenog oblaka (koji ste videli juče), krenuo sam kući, ali sam se zaustavio vrlo ubrzo, jer nisam mogao da odolim prilici da slikam suncokrete spram sunca. Zapravo, suncokreti “okrenu leđa” zalazećem suncu. Za razliku od popularnog verovanja da se glave suncokreta vasceli dan okreću za suncem, to nije slučaj: glave suncokreta su po pravilu okrenute ka jutarnjem suncu. Kerebečio sam se nešto sa HDR opcijama, ali fotka koju sam izabrao je jedna ekspozicija koju sam uspeo da obradim do mere prihvatljivog.

Jedna na dan, 28. jul 2012: suncokreti spram sunca

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (119): 28. jul 2012.”

Jedna na dan (118): 27. jul 2012.

Iz jedne prilike u drugu. Doduše, bio je to poslednji čas za akciju…

Zadesili smo se nekom nuždom napolju u vreme kad nije bilo jasno hoće li se grmljavina pretvoriti u oluju. A otvoreno nebo je izgledalo… Tako da mi je trebao fotoaparat, koji nije bio uz mene (opet silom prilika). Sve sam mislio, čim dođem kući, hvatam aparat i bež’ u atar da uhvatim šta se uhvatiti može. A bilo je zamalo kasno, bio je to poslednji oblak u odlasku i nisam čak smeo da čekam zlatni sat, jer bi bilo kasno. Odradio sam ekspozicije za nekoliko panorama. Puna veličina fotke koju delim sa vama je otprilike 7700×5100 tačaka, a povezivanje je izvedeno nad osam polaznih fotki.

JEdna na dan, 27. jul 2012: jurenje oblaka

(pogledaj veću fotografiju)

Nastavite sa čitanjem… “Jedna na dan (118): 27. jul 2012.”

Prangija za velike dečake

Znam da kasnim. Viša sila. Ne foliram se.

Sve mi se čini da je grupa Little Feat veoma nepravedno ostala u senci nekih drugih južnjačkih bendova Amerike (u prvom redu The Allman Brothers Band i Lynyrd Skynyrd). Ne znam zašto je bilo tako: volim ih neizmerno otkad sam ih, još kao klinac, čuo prvi put, ništa manje od dva pomenuta benda.

Nastavite sa čitanjem… “Prangija za velike dečake”