Author: Grba

Muzika iz projektnog biroa

I to uz pomoć veoma jakih teleobjektiva i senzora visoke rezolucije.

Alan Parson je čudan svat: teško je razumeti njegove porive. Muziku koju on stvara neki poštuju, neki obožavaju, neki ne mogu da podnesu ili čak smatraju da je kič. Za to vreme, on se ponaša kao da ga se ničije mišljenje ne tiče ni koliko crno ispod nokta. Sprovodio je svoje muzičke ideje koje su neprekidno talasale između metafizike i fizike, između sakralnog i svetovnog, između intelektualnog i trivijalnog. I to je tako trajalo dok mu nije dosadilo da se bavi neposrednom produkcijom svoje muzike.

Samo jednu stvar niko nikada nije pokušao da ospori, jer stvar nije podložna debati: Alan Parsons je genije kada je reč o pakovanju muzike u zvučnu sliku na nosačima zvuka. Njegov inženjering zvuka je za sobom je ostavio reference pred kojima se svet klanja.

Nastavite sa čitanjem… “Muzika iz projektnog biroa”

Iščezao

Za Braneta (1967-2017):
Tvoje bitke su završene, prijatelju. Sad možeš da se odmoriš.

Ponekad je potreban samo jedan majušni, jedva vidljivi kamenčić da pokrene veliku lavinu.

A ponekad je potrebna samo mala slutnja suze da pokrene veliki bol.

Nastavite sa čitanjem… “Iščezao”

Situacija (ne mož’ biti bolja)

People fight for the basic right to choose
To live a life we don’t intend to lose,
The time has come when we must all decide
To end our evil ways or let the whole world slide

Ponekad ti preostaje samo da budeš nemi svedok događanja. Nekada, kad su ratovi podrazumevali velike borbe i masovne pogibije, valjalo je videti neki san pred sobom i boriti se za njega. Znali su oslobodioci šta rade, naročito šta ih čeka. Naplatili su to osvajanje slobode stostruko, nametanjem svog poimanja sveta. Sve je to, najzad, oličeno u trivijalnim kategorijama kao što su tokovi robe, energenata i novca, a zapakovano u ideološke obrasce čija spoljašnost je raznovrsna, a suština ista. Bilo je oligarhije i tada, ali se makar vešto utapala u nešto drugo. Nemoj to da čačkaš i sve će biti u redu.

Rečju, posle svakog rata situacija bude da ne može biti bolja: slobodan si da misliš kako god želiš dok god je to mišljenje u potpunom skladu sa mišljenjem oslobodilaca.

A ako si oslobodilac, ne daj na sebe i svoje, jer će te u protivnom vratiti u jazbinu iz koje su te, upravo zahvaljujući ideologiji, izvukli na sunce. A ako baš ne znaš drugačije, začepi labrnju, klimaj glavom, ali samo kad te nešto pitaju, i ne privlači pažnju.

Nastavite sa čitanjem… “Situacija (ne mož’ biti bolja)”

Svinje

Nekad su bile dovoljne tri scene. Danas više nisu.

Izgleda da je sudbina ovog sveta začinjena nekakvim drugoligašima kojima se dozvoljava da svoje interese prodaju pod maskom nacionalnih, ostavljajući slinav trag za sobom, po cenu svih drugih. Računajući na naivnost beznačajne mase koja ni o čemu ne odlučuje, takvima uspeva da postignu možda i više nego što su se nadali… Mada, ako ćemo pravo, to što se danas dešava u nekim velikim zemljama nije ništa novo za neke male zemlje, poput jedne koju veoma dobro poznajemo…

Uvek brižan za posledice koje svet ostavlja po pojedinca, Roger Waters je tek povremeno više koncentrisao svoj angažman na one koji te posledice izazivaju.

Nastavite sa čitanjem… “Svinje”

Neka bude šta mora biti (rock’n’roll propoved)

Na početku, tamo negde pedeset pete, čovek nije znao ništa o rokenrolu i svom tom metežu. Beli čovek je imao lovu. Crni čovek je imao blues. Niko nije znao šta da radi. Ali Čajkovski donese vest. I reče: neka bude zvuk. I bi zvuk. Neka bude svetlo. I bi svetlo. Neka budu bubnjevi. I bejahu bubnjevi. Neka bude gitara. I bi gitara. O, neka bude rok.

I bi AC/DC.

Nastavite sa čitanjem… “Neka bude šta mora biti (rock’n’roll propoved)”

Ahilovo poslednje uporište

Oh, the fun to have to live the dreams we always had
Oh, the songs to sing when we at last return again

Kada je Ahil pozvan da se pridruži pohodu u Trojanski rat, neko vreme je bio u dilemi, jer majka Tetida mu je postavila ultimativni izbor: da bira između dugog života i večite slave. Oboje ne može. Arogantan kakav je bio, Ahil je mislio da majka lupeta gluposti, te da mu sleduje sve što poželi. Iako su drugi odlučivali o svemu, sve se nekako na kraju steklo u jednu tačku, najbizarnije moguće: Ahil je bio ranjiv samo u petu, a upravo ga je giljavi Paris u petu i pogodio, isti onaj koji je svojoj zemlji naneo nesagledivu štetu krađom tuđe žene i izazivanjem rata.

Parafrazu dileme koja prerasta u epopeju nalazimo na mestu čija istorijska perspektiva u rock’n’rollu nije ništa manja od one koju opisuje Ilijada – u jednoj od najmonumentalnijih pesama velike grupe Led Zeppelin.

Ko je u tom času mogao i da nasluti da muzički ekvivalent najvećeg junaka antike ima svoju Ahilovu petu…

Nastavite sa čitanjem… “Ahilovo poslednje uporište”

Na kraj sveta. Sa tobom.

Nazovite me nekritičnim ljubiteljem, zadriglim fanom ili koji se ono još pogrdni termin izvlači u ovakvim prilikama, ali nećete me pokolebati. Pojavljivanje novog materijala grupe Calexico ili barem najava onog što tek dogodine dolazi, kao u ovom slučaju, uvek je događaj vredan pažnje.

Ovo je osvanulo juče.

E, tako.

Nastavite sa čitanjem… “Na kraj sveta. Sa tobom.”

Još jedna poseta Getsemanskom vrtu

Among the headstones you played as boys
Crypts and tombs like a roomful of toys
Just up the river from the smoke and the noise
Gethsemane

Kao što zna naš svaki redovni čitalac, Richard Thompson je drag gost na stranicama Suštine pasijansa. I tako, evo nas opet, po ko zna koji put, u društvu neverovatnog muzičara. Šta se tu može: priznajemo da smo slabi na genije, pogotovo na one čiji smo savremenici i čijeg dela smo svedoci.

Teško je dodeliti primarni atribut tom čoveku, jer bilo da ga predstavimo kao kompozitora, tekstopisca, instrumentalistu ili kao poznavaoca istorije muzike čije derivate svesrdno crpi kao izvor i inspiraciju, Richard Thompson je mnogo puta opisan kao velemajstor van kategorija, neko čiji uspesi se mogu meriti jedino sa malobrojnima iz iste niše iz koje su potekli, a to je nešto od najbolje autohtone muzike koju je Engleska ikada dala svetu.

Najdosadniji deo priče je da za pedeset godina karijere tu nije bilo nijedne omaške, a kamoli pada.

Nastavite sa čitanjem… “Još jedna poseta Getsemanskom vrtu”

Kako sanjati ovce

U umetnosti kojom Kate Bush obogaćuje ovaj svet nema ničeg banalnog, ničeg ishitrenog, ničeg čemu se može bez griže savesti prići površno i radi puke zabave. Ako vam je do površnosti i efemernog doživljaja, moraćete da se osvrnete negde drugde.

Ali ako ste spremni da se suočite sa iskušenjem, nagrada može da bude velika.

Nastavite sa čitanjem… “Kako sanjati ovce”

Odleteo

In memoriam: Tom Petty (1950-2017)

Da, znam: to je to, zona godišta kad sve češće čujemo da odlaze. Ali ovom čoveku još nije bilo vreme. Stalno je imao još jednog keca u rukavu, njegovi albumi su redom bili čisti štihovi. Muzika koju je svirao, ma koliko bila anahrona u svom prostom sadržaju, bila je veličanstvena u svojoj čistoti.

Tom Petty, veliki autor i izvođač rock muzike, otišao je na Neko Bolje Mesto 2. oktobra 2017. godine, nakon što je prenet u bolnicu zbog srčanog udara.

Ostaće zabeleženo i to da su neki mediji objavili vest o njegovoj smrti pre nego što se ta smrt zaista i desila. Ali, o tome ćemo porazgovarati drugom prilikom.

Nastavite sa čitanjem… “Odleteo”