Author: Grba

Jednog plavog jutra

Pominjao sam već viÅ¡e puta kako mi je trebalo mnogo godina da dosegnem – najpre saznanjem o postojanju, a potom i apsolvirajući materijale – manje-viÅ¡e svu muziku do koje mi je naroÄito stalo. Odrastao sam u ne baÅ¡ savrÅ¡enim uslovima za taj posao: nisam imao uzore koji bi mi skrenuli pažnju na prave vrednosti, pa sam se uhvatio samo najvećih imena za koja znaju svi i onih koje sam mogao da dosegnem na preporuku malobrojnih. Ono Å¡to se zaista moglo saznati puÅ¡talo se na Studiju B kod Slobe Konjovića i na Beogradu 202. Ali, avaj: uslove za sluÅ¡anje tada mrÅ¡avih FM talasa nisam imao, a na srednjim talasima nisam dosezao te radio-stanice. Dvaput godiÅ¡nje, kad bih otiÅ¡ao u posetu roÄ‘acima u Zemun, vratio bih se sa po dve-tri audio kasete sa muzikom koju bih ulovio sluÅ¡ajući radio i to bi mi bila jedina referenca.

Lakše promašiti nego uhvatiti.

Mnogobrojne rupe u poznavanju muzike sam zakrpio mnogo kasnije. Krpim ih i dalje, mada ih nije mnogo ostalo.

Nastavite sa čitanjem… “Jednog plavog jutra”

Alternativa, improvizacija i pogled koji je mogao da ubije

– …A umeÅ¡ li da odsviraÅ¡ “Ciganku”?
– “Ciganku”?
– Ma znaš, onu od Hozea Felisijana!
– Å anji, ÄoveÄe, to je pesma o Ciganinu, lutalici sa gitarom, a ne o Ciganki!
– Ma dobro, pusti sad to, ja to uvek pamtim kao “Ciganku”. UmeÅ¡ ili ne umeÅ¡?
– Umem. Ali ne mogu da odsviram baÅ¡ onako onaj furiozni solo na kraju, nego drugaÄije, a moj glas nije ni blizu Felisijanovog pevanja.
– To što možeš je dovoljno za ono što planiram. Sviraćeš i pevaćeš to u predstavi, između dve celine. Vidi ko će sa tobom da svira, treba mi i taj solo, pa zato spremi to u dve gitare.

Kad se samo setim… Od tog razgovora je proÅ¡lo skoro 35 godina. Bio sam tad skoro-pa-triput mlaÄ‘i nego danas.

Nastavite sa čitanjem… “Alternativa, improvizacija i pogled koji je mogao da ubije”

ReÄ-dve o istoriji Pilećeg ranÄa

Rumour spreadin’ ’round in that Texas town
About that shack outside La Grange
And you know what I’m talkin’ about
Just let me know if you wanna go
To that home out on the range
They got a lot of nice girls

GospoÄ‘ica Edna je vodila pansion u gradiću La Grange u Teksasu, smeÅ¡tenom otprilike na sredokraći izmeÄ‘u Ostina i Hjustona. Taj pansion je bio klub za ugledne klijente: tamo se odlazilo iskljuÄivo u ispeglanim, uÅ¡tirkanim koÅ¡uljama, reda se znalo, ružne reÄi su bile zabranjene, napijanje nije dolazilo u obzir. Taj klub je, zapravo, bio kupleraj vrhunskog nivoa, od one vrste gde su oÄevi odvodili sinove da postanu muÅ¡karci, jer osim Äistoće osnovnih sredstava, dame koje su tu boravile i radile pazile su i na visok zanatski stil.

Malo je reći da je “Pileći ranÄ” (Chichen Ranch), kako se to mesto zvalo u kasnijim godinama postojanja, stekao veliki ugled meÄ‘u pripadnicima muÅ¡kog pola tokom duže od jednog veka poslovanja.

Nastavite sa čitanjem… “ReÄ-dve o istoriji Pilećeg ranÄa”

Gradovi prekriveni prašinom

– Ćale, kakvo ti je ovo kamenje koje ÄuvaÅ¡?
– Koje kamenje?
– Ovo što izgleda kao da je sa Meseca.
– Nije sa Meseca, nego sa Vezuva.
– To beÅ¡e onaj vulkan Å¡to je proradio…

I tako lako, uz sređivanje kuće, ćerka i ja zajedno stigosmo do današnjeg priloga.

Nastavite sa čitanjem… “Gradovi prekriveni praÅ¡inom”

Koraci u pustinji

In memoriam: Harry Dean Stanton (1926-2017)

Napustilo nas je jedno od najupeÄatljivijih lica u istoriji ameriÄkog filma. Harry Dean Stanton je na filmu bio sve ono Å¡to su mnogi drugi hteli da budu, a da pritom nije morao da prebija ulogu preko kolena, potiskujući samog sebe: to je bio on.

Danas se prisećamo tog sjajnog glumca u muzici iz jedinog filma u kojem je imao glavnu ulogu, od preko stotinu na celuloidu i preko 50 u TV formatu koje je snimio; i ne samo to, nego mu je partnerka u filmu “Paris, Texas” (1984), pa makar na onih nekoliko upeÄatljivih i nezaboravnih minuta, bila Nastasja Kinski.

Nastavite sa čitanjem… “Koraci u pustinji”

Sve ono Å¡to se krije iza prostog “mmm”

Verovatno ste već doživeli: skoknete na Gugao “samo da proverite” neku Äinjenicu ili da saznate odgovor na pitanje koje vas muÄi celog dana, sa namerom da tri minuta kasnije nastavite da radite ono Å¡to ste prekinuli. I taman ste videli i već nekako zaboravili koje godine je održan Berlinski kongres, jer to svakako ima veze sa poslom koji upravo radite, kad ste u meÄ‘uvremenu saznali i koji je najveći ikada napravljeni origami, u kom gradu je najskuplje parkiranje i kako da ispeÄete biftek na indukcionoj ploÄi. Na stranu joÅ¡ dva bookmarka u veb-pregledaÄu i dve preÄice na ikonostasu raÄunara.

Ponekad izaÄ‘e na zamalo-pa-korisno, kao meni danas. UopÅ¡te ne znam kako mi je palo na pamet, posle onog juÄeraÅ¡njeg pisanija o Neilu Youngu, nekako sam se setio jednog dokumentarca o njemu koji sam lane gledao. I tamo beÅ¡e reÄi o njegovom odrastanju u Winnipegu, kanadskom gradu usred prerije. “Kad si u Winnipegu, onda si u Winnipegu”, govorio je Young, “nemaÅ¡ kuda da odeÅ¡. ImaÅ¡ da voziÅ¡ 200 milja do Minneapolisa ili 400 milja do Toronta, ako ti je stalo da vidiÅ¡ neki veći grad; drugi gradovi su joÅ¡ dalje. MoraÅ¡ da se snalaziÅ¡ kako znaÅ¡. Izlaz za mene beÅ¡e muzika”.

Pa dobro, pomislih: znam li ja ikoga drugog sem Neila Younga da je iz Winnipega? Posle par otkrića i zamalo skretanja u zonu problematike livadskih ekosistema ameriÄkog srednjeg zapada, te rasprave o održivosti plemenskog sistema starosedelaca Amerike u odnosu na migracije bizona, kao i metodologijama izgradnje autoputeva kroz podruÄja sa Å¡irokim i sporim nizijskim rekama, ipak sam nekako doÅ¡ao i do ove pesme.

A, tu ste, dakle!

Nastavite sa čitanjem… “Sve ono Å¡to se krije iza prostog “mmm””

Havaji ’76

Things were getting hard to follow
I was feeling pretty hollow
When the stranger came to me and put out his hand

Å ta da radi hiperaktivni muziÄar koji je svestan da proizvodi mnogo viÅ¡e dobre muzike nego Å¡to tržiÅ¡te može da primi? Ako ima glupog producenta, potroÅ¡iće zicer na unapred propalu stvar i objaviće joÅ¡ jedan album. Ako je pametan, arhiviraće te sadržaje i iskoristiti ih kao adute u vreme kreativne suÅ¡e ili, naroÄito slatko, odložiće ih na dugo vreme i jednom objaviti kao diskografsku bombonicu.

Neil Young je jedan od najpametnijih na rock sceni i to je dokazao viÅ¡e puta nego Å¡to bih mogao da se setim u proizvoljnom Äasu. Najzad, posle pedeset godina neprekinute i uglavnom briljantne karijere, teÅ¡ko je da bilo koji novi gest ispadne iole zanimljiv, a kamoli da sadrži i neko iznenaÄ‘enje. A opet, zamislite dripca, njemu to uspe kad god poželi. Uspelo mu je i ovog puta.

Ovo je, hm, nova stvar. To jest, preko Äetrdeset godina retroaktivno.

Nastavite sa čitanjem… “Havaji ’76”

Logika pereca

In memoriam: Walter Becker (1950-2017)

DoÅ¡li smo, odavno, do taÄke na kojoj se vest o odlasku nekog dragog umetnika na Neko Bolje Mesto Äuje sve Äešće. Priroda je neumitno drska i neselektivna prema svetu oko nas, pa ponekad poneko i požuri. JuÄe mi je nedeljno popodne upropastila vest da je istim putem otiÅ¡ao i Walter Becker, jedan od dva mozga koji su stvorili, oblikovali, vodili i svetu ostavili veliÄanstvenu grupu Steely Dan.

Veoma sebiÄno, iskoristio sam nedeljno veÄe, a i celog ovog dana mi vibrira neÅ¡to u glavi na istoj frekvenciji, da preispitam svoj stav o toj za mene veoma posebnoj grupi.

Nastavite sa čitanjem… “Logika pereca”

Hrabre sreća prati i onda oni ispadnu heroji

Ponekad je potrebno viÅ¡e od puke želje da se dosegne nagrada: potrebna je hrabrost da se suoÄiÅ¡ sa neÄim Å¡to znaÅ¡ da je veće od tebe, da može da te zgazi i uniÅ¡ti. A hrabar Äovek nije onaj koji se ne plaÅ¡i, jer onaj ko se ne plaÅ¡i pred opasnošću nije junak već ludak. Hrabar Äovek prevlada svoj strah i stupa napred znajući da može propasti.

E, tako.

Nastavite sa čitanjem… “Hrabre sreća prati i onda oni ispadnu heroji”

Buđenje rane jeseni

Å ta to može da bude neobiÄno u zemlji u kojoj samo Bog zaliva kukuruz? Å ta je to vredno pažnje tamo gde Äestit narod predlaže izdavanje novÄanice od 3000 dinara da bi se onom zadriglom klipanu pomoglo da izigrava Mesiju? Sa kim se može podeliti radost ili tuga kad svakog pritiska neÅ¡to na Å¡ta ne može prstom da se pokaže, ali može plećima da se oseti?

Rešenja...

Nastavite sa čitanjem… “BuÄ‘enje rane jeseni”