Zapravo, bude uspešnih reklama i ćešće, samo što mi koji ne pratimo reklamokratiju modernog sveta nemamo baš previše saznanja o tome. Uglavnom, bilo je to ovako:
Prava fora bi bila ako postoji i nastavak.
Author: Grba
Jedna na dan (41): 11. maj 2012.
Ponekad se namesti samo od sebe i ne morate da uradite baš ništa osim da škljocnete.
Tokom šetnje, namestih se na nekakvom sajmu nauke koji su vodila deca iz srednjih škola. Dobra ideja, moram da priznam: o nauci se tako malo misli da je to pomalo mučno. Propagiranje nauke je nešto što bi moralo da se radi češće, intenzivnije i na svaki način zabavnije (ko se seća TV emisija Dejvida Belamija i Magnusa Pajka, zna o čemu pričam). Tek, namestilo mi se tamo par kadrova i posle mije bilo žao što nisam znao za sajam i ranije došao da vidim i slikam više. A kad meraklijski hvatate sadržaj, onda nema puno brige. Poput ove fotke, koja je celi kadar:
Okrenuo drugi list
Danas slušamo jednu od najvrednijih middle of the road country-rock balada ranih sedamdesetih. Bob Seger je bio uspešan hitmaker tih godina, a autobiografska ispovest o miljama na drumu je pretvorena u ovu besprekornu pesmu.
Može o pesmi da se priča mnogo, ali većina važnih stvari je već pomenuta na Vikipediji, pa vašoj pažnji preporučujem to štivo.
A verziju od Metallice ću da vam prepustim obaška. Nisam je se ni setio kad sam krenuo da kačim ovu pesmu. Naaah…
Može li se pobediti strah?
Odgovor na to pitanje ćemo znati kad nastupe sledeći parlamentarni izbori. U međuvremenu, kako kaže potpis video inserta, čovek uživa u dražima olimpijske bob-staze La Plagne u Albervilu…
Baš se nauživao. Voli čovek brzinu, pa to ti je.
Jedna na dan (40): 10. maj 2012.
Može li se fotografija načiniti iz glave? Izgleda da može.
Bilo je pometnje u toku kasnog popodneva: imao sam plan da izvedem jednu davno planiranu foto-sesiju po okolini, ali časak pre nego što je trebalo da se uputim, imao sam problema u računaru: grafička kartica je ispustila plemenitu dušu i nimalo plemenit miris paljevine. Kada se ispostavilo da druge štete osim spaljene kartice nema, bilo je već kasno da krenem napolje, a bio sam oznojan kao da sam proveo dan na vrelom asfaltu…
Ta figura “na vrelom asfaltu” me je podsetila na jednu nedavnu fotku kojoj sam hteo da se vratim. Zadao sam sebi zadatak da od trivijalnog škljoca napravim magičnu fotku za razglednicu Kikinde. Mogu li ja to, zapitao sam se i dao na posao. Dvadesetak minuta kasnije, dobio sam ovo:
Aj’ ponovo
Sledećih nekoliko dana, bavićemo se nekim dragim melodijama iz sedamdesetih.
Koliko volim Steely Dan, to znaju svi moji prijatelji. A kako mi je upravo palo na pamet da bi naslov i tekst ove pesme mogli da se apliciraju kao ilustracija u današnji politički život Srbije, to mi uopšte nije jasno.
Evo, pa čitaj. Eh, Geršvine, Geršvine…
Video igre za koje vam trebaju pravi treninzi
Najpre je krenula najava. Ljudi su se zapitali kako će moći da završe igru…
A onda je neko konačno primetio da je najava objavljena samo jedan dan nakon 31. marta…
Jedna na dan (39): 9. maj 2012.
Jedna od najstarijih preporuka za lovce na zanimljive scene za fotografisanje glasi: “Hodaj ulicom i drži fotoaparat u pripravnosti”.
OK, lud dan je pretekao; juče je Valex svratio do Kikinde, a šta je bilo pre, za vreme i posle posete, ovog puta ćemo prećutati. No, šetali smo tako sa svojim zverinama o ramenu, kad ispred najodvratnije kineske radnje u gradu naiđoh na ovu scenu:
Google u slavu Hauarda Kartera
Kažu da je to bila slučajnost. Takođe vele: da se ta slučajnost nije desila, verovatno bi ta grobnica još bila neotkrivena.
Danas je 138 godina od rođenja čuvenog istraživača koji je pronašao Tutankamonovu grobnicu: Howard Carter, engleski arheolog i egiptolog, rođen je 9. maja 1874. godine. A tim povodom, Google je spravio prikladan doodle.
Dan koji nikako da dođe
Nisam obožavalac, niti se bavim žanrom – za heavy metal, na Suštini pasijansa je zadužen Miloš, čiji izveštaj sa sinoćnjeg koncerta Metallice ste verovatno već pročitali. Međutim, ja nisam ni ostrašćeni navijač koji pljuje po onome što nije njegova mentalna prćija. Trideset pet godina intenzivnog slušanja muzike me je naučilo da stvari postavljam na svoje mesto onako kako zaslužuju. Metallica zaslužuje barem pažnju i uvažavanje – ne manje od toga.
Danas slušamo jednu od klasičnih bajki kakve Metallica ima običaj da priča.
Jugo u tom spotu je prosti bonus koji čini prilog istoriji automobilske industrije. Ako ste ikad proveli duže od 60 sekundi na zadnjem sedištu Juga po sunčanom danu, onda izvesno znate o čemu pričam.