Author: Grba

Motown žurka u crtanom filmu

Bring over some of your old Motown records
We’ll put the speakers in the window and we’ll go
On the roof and listen to the Miracles

Ako zbog mladih godina niste načisto kakvo je mesto Roda Stewarta u rokerskom sazvežđu, to je možda zato što su do vas dolazile nesložene slike njegovih pesama iz različitih perioda. U poslednjih par decenija, on ne nalazi za shodno da bilo kome bilo šta dokazuje, jer beše vreme kad je to činio kao malo ko. A u to vreme bio je vešt kao retko ko da se prilagodi trendovima, što je on uvek činio dobro i sa neuporedivim žarom, tokom duge karijere.

Pred vama je jedan od veličanstvenih primera te prilagodljivosti.

A ako iole poznajete muzičku scenu tog doba, zabavićete se prepoznajući mnoge čuvene face u ovom čuvenom spotu.

Nastavite sa čitanjem… “Motown žurka u crtanom filmu”

Snežna guska

Muzičari često nalaze inspiraciju za svoje pesme na čudnim mestima. U vreme pojavljivanja albuma The Snow Goose (1975) po novinama se pričalo o da ideja na kojoj je zasnovan potiče iz poznate istoimene priče koja je popularna kod anglosaksonaca. Sve je to lepo, pomislio sam, samo što ja pojma nemam o čemu govori.

Album je instrumentalan, pa je moja nedoumica oko inspiracije ostala nerazjašnjena sve dok nisam seo da napišem ovaj tekst.

I počeo da slažem mozaik.

Nastavite sa čitanjem… “Snežna guska”

In memoriam: Chris Cornell (1964-2017)

And I’m lost behind the words I’ll never find
And I’m left behind as seasons roll on by

Imam jedan folder čija prečica je na dekstopu, tu držim razne sitnice koje spremam za blog. Gledam u datum prečice ka stranici na Cevki na kojoj se nalazi numera Chrisa Cornella, koju mi je preporučila moja Jasna; ona je obožavalac njegove muzike… Grešna mi duša, ta prečica stoji na gomili od aprila prošle godine, otkad je čekala da se desi neki zicer.

I onda se zicer desio danas, kad je stigla vest da je Chris Cornell sinoć otišao na Neko Bolje Mesto mnogo pre vremena. Smrt ga je zatekla u najgore nevreme, jer je Soundgarden bio na velikoj američkoj turneji. Sada je gomila fanova ostala sa ulaznicama za osam preostalih rasprodatih koncerata koji nikada neće biti održani.

Nije trebalo da ispadne ovako. Izgleda da nije dogorelo onom kome je rečeno, već kome je suđeno.

Nastavite sa čitanjem… “In memoriam: Chris Cornell (1964-2017)”

Veče na zemlji

We were born to fuck each other
One way or another

Jednom prilikom, Samuel Beam je pomagao svojim studentima sa katedre za film i kinematografiju na Univerzitetu za umetnost i dizajn u Majamiju da snime neku filmsku sekvencu u jednom supermarketu. Dok se vrteo između rafova, ugledao je čudno ime za neki dodatak hrani koji se zove Beef, Iron & Wine. Da li je to ime presudilo da se Mr Beam odluči za promenu karijere, nakon što mu je nekoliko prijatelja reklo da im se dopadaju muzički demo snimci koje je načinio na pozajmljenom četvorokanalnom kućnom magnetofonu, nećemo nikad saznati. No, danas znamo da su dve trećine imena tog suplementa poslužile kao blesavo umetničko ime u karijeri koja je usledila.

I da vidite, ta karijera se pokazala kao vrlo uspešna na nezavisnom, tzv. indie tržištu savremene američke muzike. Indiferentan prema globalnim trendovima, introspektivan u svojoj umetnosti, muzičar kojeg danas znamo pod imenom Iron & Wine ne mari zbog toga što mnogi misle da se iza tog imena nalazi ceo bend.

Nastavite sa čitanjem… “Veče na zemlji”

Praznoverje

Happy birthday, Mr Stevland!

E, da: danas je rođendan muzičaru kojeg smatramo istinskim genijem, čoveku čija muzika je model za čitavu generaciju i čija karijera teško može da se sagleda u jednom prolazu. Odavno sam znao da je svojevremeno snimio album koji se zove 12 Years Old Genius (1962), ali donedavno nisam imao pojma da mu je to treći album niti da je bio na prvom mestu opšte top liste u SAD. Pre nego što su šezdesete istekle, snimio je dvanaest albuma, jedan bolji od drugog, a najbolje je tek sledilo. Poput ovog.

Prosto ne mogu da poverujem da ovu numeru još nismo iskoristili u ovoj rubrici. Stevie Wonder zaslužuje da ga slušamo barem jednom mesečno…

Nastavite sa čitanjem… “Praznoverje”

Ostao sam zbunjen

Za razliku od pop muzike, u kojoj kvalitet interpretacije pevača predstavlja srž nastupa, rock muzika je dominantno ispoljava poruku, nameru, čistu emociju koja ne mora da bude čista u strogo interpretatorskom smislu da bi bila iskrena. Zato imamo Ramonese i njihov legendarni “1-2-3-4“, zato imamo Dylana čija polovina opusa može da posluži za skidanje masne boje sa zidova zvukom, zato imamo i mnoge druge kontroverzne izvođače u rocku čiji nastup je na granici ukusa. No, svi oni su postigli svoj primarni cilj pred onima koji su bili spremni da čuju ono što im se kaže: element bunta iz kojeg je žanrovska grupa zvana “rock and roll” ponikla obezbedio je da ta muzička karakteristika pretekne do dana današnjeg.

Međutim, postoje i oni koji su u svom izvođačkom opusu u rock’n’roll muzici, kako drugačije to da kažem, obrnuli pun krug. To su oni koji su pronašli način da svoju poruku prenesu upravo vrhunskom interpretacijom koja slušaoca ostavlja bez teksta. Takvih ne beše mnogo: tek nekolicina, pogotovo među pevačima. Njih poštujemo, njihov rad pratimo, a kad ih više nema, pamtimo ih.

Nikada neću imati bolju ilustraciju od ove za neku tezu izrečenu o popularnoj muzici.

Da sam pametan kao što nisam, ovde bi bio kraj priloga.

Nastavite sa čitanjem… “Ostao sam zbunjen”

Čas u kojem ti sve postane jasno

Termin “space shifter” je jedan od onih koji zadaju muku prevodiocima i lokalizatorima (ubrajam se u ove druge, pa saosećam). Ako vam nije poznata upotreba sintagme, namučićete se da ukapirate pravo značenje i na kraju, morali biste prevesti termin sa najmanje pet reči, i to uz napuštanje savršenog značenja i gubitak oštrine: “onaj koji menja oblik prostora”. Međutim, “space shifting” ili “place shifting” je savremeni termin koji se odnosi na metode i tehnike odloženog emitovanja medijskih sadržaja u interaktivnim medijima. Recimo, ona tehnička opcija vraćanja TV programa na početak emisije, koju provajderi kablovske televizije već neko vreme nude, spada u space shifting.

Hm… Nisam znao za to tehničko značenje termina kad sam onog dana, šetajući starim gradom u Labinu prošlog leta, saznao da kroz četiri dana, u pulskoj Areni, nastupaju Robert Plant and Sensational Space Shifters. Kad mi srce nije stalo…

Ova priča zahteva čestitu muzičku podlogu.

E, tako. Ovo će pomoći da dođem do poente svoje priče.

Nastavite sa čitanjem… “Čas u kojem ti sve postane jasno”

Dugo se kuvalo

You promised me the ending would be clear
You’d let me know when the time was now
Don’t let me know when you’re opening the door
Stab me in the dark, let me disappear

Ponekad se kuva dugo. Danima. Godinama. Današnja pesma je sazrevala deset godina dok se nije prvi put našla pred nama. A onda nismo znali šta sa njom. Sva je istina da to ne znamo ni danas.

Izgleda da još nije došlo vreme da razumemo ovo delo. A četrnaest godina je prošlo.

Nastavite sa čitanjem… “Dugo se kuvalo”

Da se zna ko kosi, a ko vodu nosi

Danas je tačno godinu dana otkad je na portalu New York Timesa osvanuo članak o jednom od naupečatljivijih nastupa u istoriji institucije The Rock and Roll Hall of Fame. Elem, jednom godišnje se okupljaju razni prvoligaški muzičari i organizuje se koncert posvećen onima koji su te godine uvedeni u Hall of Fame. Kada je 2004. godine George Harrison posthumno uveden u Hall of Fame (kao pojedinac; The Beatles su bili među prvima tamo), okupila se bratija raznih muzičara na sceni. A tada se tamo desilo nešto vredno pamćenja.

Poslušajte pažljivo i strpljivo. I pripazite na svaki detalj.

Nastavite sa čitanjem… “Da se zna ko kosi, a ko vodu nosi”