Author: Grba

Motiv: fotografija sa refleksijom

Jedna zanimljiva tema je obrađena pre desetak dana na sajtu Digital Photography School: to je kolekcija od 27 fantastičnih fotografija na kojima refleksija predstavlja ključni motiv.

Ime fotke je "Jeux de miroir @Bordeaux", potiče sa portala Flickr, a maznuta je posredstvom sajta koji se pominje u ovom prilogu.

Stvarno nema smisla da prenosim fotke odande. Ova jedna je samo podsetnik meni samom da ključ odraza predstavlja oblik koji je u strogoj relaciji sa glavnim objektom u kadru.

Dobra ideja. No, imao sam već takvih radova u kolekciji “jedna na dan”; omiljeni komad je onaj snimljen u najboljem sekundu zlatnog sata: odraz motela u ribnjaku pored fazanerije na Ubu, avgusta 2011.

(Via)

Ispod tepiha

Taman čovek završi posao, pa pomisli da se odmori uz cigaretu, kad…

Pušenje ubija, kažu na reklamama. Naravno, kad rokaju šećer u duvan da brže fermentiše. Kad sam to skontao, bilo mi je lakše da prestanem da pušim pre par godina.

A hrčak? E, hrčak…

Fotografija dana, 13. mart 2012

Postoje fotografije na kojima se vidi sve ono što biste želeli da vidite. Ama, ne bojte se: nisam dostigao taj nivo. Bar zasad, to jest…

Baš se nešto mislim: kada bi mi jedina inspiracija za fotografisanje bila ona koju nađem pregledajući brda sjajnih fotografija na netu, mogao bih još godinu da sastavim slikajući bez brige o temama…

Natrčao sam na kolekciju apstraktnih fotki, urađenih tako da su flagrantno mutne u potpunosti. I nisam mogao da se odvojim od njih dugo. A onda, zgrabio sam fotoaparat i potražio šta bih mogao da uradim na tu foru.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 13. mart 2012”

Fotografija dana, 12. mart 2012

Imate li omiljenu poslasticu iz detinjstva? Ja imam, ali ne smem da je jedem koliko bih voleo…

Vrag će ga znati kako se ti kolači zovu. Liče oblikom na žerbo, ali nije žerbo, niti po ukusu niti po slasti. Ukusom su blizu rum-kockama, i ima ruma u njima, ali nisu klasične rum-kocke. Drugi kolač sa takvim korama mi nije poznat. Takođe, nije mi poznato koliko tona tih kolača sam pojeo u životu. Te kolače pravi moja Dara i to seže do krajnjih granica mog pamćenja. I zovemo ih, prosto, Darini kolači.

E, kad sam se večeras dočepao, nisam znao šta je dosta… tužnog pogleda. Mogao bih da pojedem bar dva kvadratna pedlja. Dva kvadratna moja pedlja; to je blizu formata A3. Smile with tongue out

Ostala dva parčeta da ih slikam.

Fotografija dana za 12. mart 2012.

Šta reći, osim… Mišn akomplišd. Both of them.

Happy Birthday, Mr James Taylor

U danu koji ispraćamo, jedan od najznačajnijih songmakera Amerike je navršio 64 godine plodnog i sjajnog života. Da čujemo ponešto iz njegovog bogatog repertoara.

James Vernon Taylor je rođen 12. marta 1948. u Bostonu. No, detinjstvo i mladost je proveo u Severnoj Karolini, koju je opevao u prelepoj pesmi.

Ovaj snimak je skorašnjeg datuma. Očigledno, zrele godine su Majstoru dodale više bukea. Dokačićemo se i mladih godina, bez brige.

Ostaće zabeleženo da je prvi #1, zaista veliki hit u njegovom repertoaru, zapravo napisala Carole King, i to mu je poklonila pesmu da je on prvi snimi. I to kakva pesma: Carole King nikad u životu nije napisala lepšu pesmu; a napisala je mnogo fantastično lepih pesama. Ama, hajde da ih čujemo kako zajedno izvode tu pesmu.

Nastavite sa čitanjem… “Happy Birthday, Mr James Taylor”

Kako tražiti iglu u plastu sena

Citat dana dolazi od čoveka koji je čuo bolje nego što je hteo, video dublje nego što su drugi mogli, a svojata ga nacija kojoj je pripadao samo po poreklu. Čak i danas, u vremenu kad bi ta nacija najzad mogla mu pruži školovanje, ne bi mogla da iskoristi njegov kapacitet i on bi opet otišao u Ameriku.

Rivalstvo koje nije nikad prestalo iako se zna ko je pobedio u ratu struja: Nikola Tesla i Tomas Edison

 

Da je Edison morao da nađe uglu u plastu sena, bez oklevanja bi navalio, marljivo kao pčela, istražujući jednu po jednu slamku dok ne bi našao objekat svoje potrage… Bio sam tužni svedok takvog načina rada, znajući da bi malo teorije i proračuna moglo da ga poštedi od devedeset procenata napora.

Nikola Tesla
u intervjuu za New York Times, 1931

 

Prisetićemo se još dve stvari koje je Tesla džentlmenski prećutao. Najpre, Edison nije žuljao sopstvene prste, nego je angažovao druge da to rade za njegov račun. A drugo, mnogo strašnije: Edison je kupovao pametne radnike i dajući im mršavu platu preuzimao njihove ideje i potpisivao ih kao svoje. U nezvaničnim i nikad autentično priznatim svedočenjima, ostalo je zabeleženo mnogo takvih slučajeva i prošlo je toliko vremena da je verovatno nemoguće saznati pravu istinu. A istorija je već napisana, Edison je američki heroj i to niko nije smeo da dira – kako onda, tako i danas. Pravi kreatori ideja nisu smeli da se bune: naljutiti Edisona je značilo završiti karijeru u struci. Ili trpeti kao što je Tesla trpeo.

Jednom ću vam ispričati kako je Žorž Melijes prošao u Americi zbog Tomasa Alve Edisona.

Kad bi se uređajima komandovalo glasom

Šta bi bilo kad bi bilo? Zamislite pametan televizor.

Nadam se da niko nije baš toliko naivan da poveruje da su glasovne komande najbolji način da se rukuje uređajima. Međutim, iako je ovo samo video-skeč, hvatam sebe kako nemam sažaljenja za bilo koga ko bi pomislio da su televizori inteligentne sprave (na kojima se prikazuju inteligentni programi koje kreiraju inteligentni stvaraoci). U svetu u kome ambicije dopiru samo do raznih oblika izliva potrošačkih strasti inteligencija nema šta da traži.

Fotografija dana, 11. mart 2012

Ništa lepše od sezonskog voća. Drugim rečima, onog voća kome je upravo sezona. Poput jagoda početkom marta…

Nisam mogao da odolim: u nedelju sam slikao koješta po pijaci, imam čak i nekoliko vrlo zanimljivih polu-apstraktnih sličica, nego sve se mislim “ajd’ da gurnem ovu socrealističku” i na kraju nisam odoleo. Tras, tras i tras:

Fotografija dana za 11. mart 2012.

Strefili su boju i teksturu. Oblik – zamalo. Cijena – sitnica: 350 dinara za kilo crvenkaste vodurine. Confused smile

Dakako, nismo kupili; jagode kupujemo kad im je vreme – počev od kraja maja. A  u rasturanje ozonskog omotača da bih jeo jagode u februaru i martu nikad nisam verovao. Neko, pak, voli; a sklad cene i efekta samozavaravanja je verovatno dovoljno jak da bi za posledicu imao i indukovanje mirisa jagode. More, više moj fotoaparat miriše na jagode nego te jagode! Just kidding Kako god: mišn akomplišd, jer se sa pijace nisam vratio praznih ruku. Mislim – nisam se vratio prazne kartice u fotoaparatu; pijačna korpa je svakako bila puna sadržaja kupljenog na pijaci.

(Slomljeno) srce od zlata

Razne godišnjice rock’n’rolla ovih dana. Deder, da prelistamo neke od njih, zahvaljujući uvek budnom FB prijatelju koji objavljuje ovakve informacije na svom profilu. Taman za nedeljno veče.

Na jučerašnji dan 1956. godine, kompanija RCA Records je objavila oglas na pola strane časopisa Billboard u kome veli: Elvis Presley is the new singing rage. Što bi rekao jedan moj drug: pesnicom u čelo, pa ko ostane na nogama, moći će da priča unucima o tome…

– * –

Juče se navršilo 39 godina od objavljivanja albuma The Dark Side of the Moon, magnum opusa grupe Pink Floyd i jednog od kapitalnih dela ukupne muzike dvadesetog veka. Neprekidni boravak u US Top 200 je najduži u istoriji svih top lista: od 1973. do 1988. godine, ukupno 759 nedelja. Ako se ignorišu prekidi, onda je ukupni boravak u Top 200 premašio 1500 nedelja. Pade mi na pamet i ona teza o sinhronicitetu između tog albuma i filma The Wizard of Oz (proverite sami), ali da pogledamo kako je to kasnije interpretirano u živoj verziji najbolje vokalne ekstravagance sa albuma. Pogodite ko je plavuša koja prva peva. Hint: prirodno je crnka.

Nastavite sa čitanjem… “(Slomljeno) srce od zlata”