Author: Grba

Istorija engleskog jezika za deset minuta

Istina, ovaj snimak nije za one koji ne razumeju engleski malo bolje; potrebno je da poznajete finese engleskog da biste razumeli ovaj klip u punoj meri. Kako god, ne mogu da odolim: iako je sadržaj konotiran kao blesava šema dešavanja, ovo je deset minuta koje ćete provesti pametno, jer ćete naučiti nešto.

Juče smo Igor i ja otkrili novi sinhronicitet: sadržaj klipa ima veze sa naslovnom temom sledećeg broja National Geographica. A ta tema je… E, pa sačekaćete da izađe novi broj; nećete se razočarati.

Fotografija dana, 24. novembar 2011

Rekao sam sebi da neću nositi fotoaparat na koncerte. I opet… A da nisam, ne bih pohvatao sve ovo…

U Kikindi se upravo održava Jazz & Blues festival, deseti po redu u sećanje na našeg preminulog druga Gezu Balaža Garija. Svirao sam sa Garijem nekad davno, bili smo deo jedne zanimljive priče pre tridesetak godina, nije bitno. Garija više nema da svira sa nama; živ je kao sećanje, a ako čuje ono što mi slušamo na festivalima, onda je verovatno zadovoljan… Neću sad da izveštavam sa festivala; napisaću neke crtice kad se festival završi; četiri večeri pune dešavanja, biće svega i svačega. Tek, prvo veče je bilo odlično: tri nastupa, svako za sebe sjajno.

Mlatarao sam fotoaparatom tokom večeri; osladilo mi se. Već imam neko iskustvo sa slikanjem ovakvih situacija i znam za mnoge zamke. Prvi put sam se odlučio da slikam sa ISO 200 i ISO 400 – pa šta bude. A obično bude toliko šuma da ne znam šta ću sa njim. A onda sam se setio da nikad nisam probao granice ISO faktora otkad koristim Lightroom; bilo je za očekivati da postoje neki pomaci. Setio sam se toga dok sam čekao da počne svirka. I da vam kažem: drago mi je što sam to uradio, jer je dobitak bolji nego što sam  se nadao…

Bilo je nekoliko snimaka izvedenih ciljano za fotku dana, od kojih je jedna “incidentalna” ispala tako da sam petnaestak minuta zurio u nju… U poslednji čas sam odlučio da neću da je lansiram kao fotku dana; umesto toga, pokušaću da nahvatam još sličnih fotki sledećih večeri, pa ću izabrati neku. Evo jedne fotke koju sam uradio iz ruke u ekspoziciji samo 1/13 (ali sam aparat naslonio na lice dok sam gledao kroz tražilo):

Fotografija dana za 24. novembar 2011.

Reč je o grupi po imenu Frame Orchestra. Ne znam ništa o njima, čuo sam ih prvi put. Na slici nedostaje harmonikaš koji je , kao, glavni (on je levo od kadra), ali ovde ne jurimo reporterski snimak, pa to sad nije važno; uostalom, imam i dobru “reportersku”, ali nije ovako dobra kompozicija.

Ta stojeća lampa, koja je predstavljala kulisu za bend (sviraju kao u dnevnoj sobi, šta li), mnogo je smetala da izvedem ispravan kadar; gitarista je bio zaklonjen na većini fotki. Potrefila se dobra kombinacija obojenih svetala: zelena sa zadnje strane (vide se reflektori) i crvena s prednje, dobar komplement. Zelena korona na glavama gledalaca daje posebno dobar kontrast; to je i presudilo da izaberem ovu scenu kao fotku dana. Da ne pričam previše, jer je kasno: mišn akomplišd. Hot smile

Dvadeset godina posle Fredija

Video sam ga i čuo uživo. Bio je veći nego što sve priče mogu da ispričaju.

Danas je dvadeset godina od odlaska Fredija Merkjurija na neko bolje mesto.

Harizma koju je stvorio oko sebe nastala je najpre ozbiljnim radom, a talentom tek u manjem delu. A vrhunska teatralnost, srećom, nikad nije prikrila fenomenalni glasovni kapacitet. Žmarci:

No, plašim se da smo zaboravili kakav je to autor bio. Da baš ne vadim Bohemian Rhapsody (uzgred: bohemijansku, a ne boemsku rapsodiju – istraži ko su bili Bohemijanci u Engleskoj!). Slušaj kanon koji počinje na 3:24 i traje do 5:52. Nađite mi drugi sličan primer koji može da održi pažnju slušaoca tokom dva i po minuta i platiću vam večeru.

Nastavite sa čitanjem… “Dvadeset godina posle Fredija”

Godišnjica jedne važne knjige

Prvo izdanje knjige "O poreklu vrsta" je rasprodato za jedan danNa današnji dan pre 152 godine, tačno 24. novembra 1859. godine, izašla je iz štampe knjiga “On the Origin of Species” (“O poreklu vrsta“) Charlesa Darwina. To delo je kapitalno u istoriji nauke – ne samo zbog revolucionarne teorije koja je u njoj izložena, nego i zbog reakcije koju je izazvala. U istoriji ostade zabeležena činjenica da je prvo izdanje knjige, to koje je objavljeno na današnji dan, rasprodato istog tog dana. Pobude kupaca su bile različite; navodno, većina je bila zgrožena onim što je pisalo u knjizi. Ali, takva je sudbina revolucionara u nauci.

Teorija evolucije je danas opšteprihvaćena u biologiji; nađe se tu i tamo poneki ludak koji je spreman da reskira sve oponirajući očiglednim manjkavostima (ali ne i eksplicitnim greškama!) u Darvinovoj teoriji, pa i to da ga akademska javnost ozbiljno shvati, sve tražeći neko novo objašnjenje za poreklo biljnih i životinjskih vrsta. Ali, to je gubitak vremena: te teorije nisu koherentne.

Nastavite sa čitanjem… “Godišnjica jedne važne knjige”

Šta je sledeće, o Evropo?

Dekadencija. Birokratija. Žmurenje. Skretanje pažnje. Evropska unija.

Samo da mi je znati kakav je širi plan. Mada, možda nam jednom postane jasno da su korporacije kupile sve države, pa su sad prešle na viši nivo korupcije.Evro se klati, konsenzusa nema, svi nešto mrsomude, slušamo gluposti sa pedigreom. Ovaj ovome rekao da onaj ovoga neće više varati, onaj tamo onom iza obećao da će mu skinuti s vrata onog odande, a za to vreme se oni preko puta smeju onima iza leđa i mašu nekakvim papirima ispred svih zajedno.

Da me đavo odnese ako ima ikakve greške u takvom pogledu na ono što se sada naziva Evropskom unijom i u onome što se sada dešava u njoj.

I u takvom ambijentu, gde ekonomija treba “malo da sačeka” da politika kaže to što ima, stiže nam informacija o novoj meri, da ne kažem regulativi. Elem, kako javlja britanski portal The Telegraph, ili sam samo našao informaciju baš tamo, pazi sad, proizvođačima flaširane vode je upravo zabranjeno da tvrde kako konzumiranje vode može da spreči dehidraciju.

Mislite da niste dobro pročitali? Ajmo još jednom:

Bude li neki predstavnik proizvođača flaširane vode tvrdio da konzumiranje vode sprečava dehidraciju, postoji mogućnost da zaradi dvogodišnju kaznu zatvora. Verovatno i neku globu, nisam kopao detalje…

Nema druge, pokušaćemo sa pivom. To jest, sa onim što nam prodaju kao pivo.

Birokrate su zaboravile da pomenu šta je to što može da spreči dehidraciju, a da nije voda. Bude li ih neko pitao, verovatno će se brže-bolje proglasiti nenadležnim, ili kako se to već suptilno kaže kada hoćeš da izbegneš odgovornost.

Nastavite sa čitanjem… “Šta je sledeće, o Evropo?”

Pobesneli traktorista-džedaj

Priča ide ovako nekako.

Sin od Anakinovog čukunčukunčukunčukunčukunčukununuka – ili da budem precizniji, čukunčukunčukunčukunčukunčukununuk Luka Skajvokera – nije imao dece. Da li su neka kosmička zračenja uslovila da postane infertilan ili je neka druga ujdurma bila posredi, ostaće nejasno. Tek, šta će čovek, želeo je sina da bi na njega preneo Znanje, ali nije mogao da ga ima. Sudbina piše čudne priče, pa se desilo da je naišao na neko dete, siroče, kod kojeg je primetio prilično jako prisustvo Sile. Ali, to dete nisu hteli da prihvate ostali džedaji, jer su navodno osetili neki poremećaj koji je duboko usađen u nesrećno dete.

Zbog silnih rasprava, tako je sin čukunčukunčukunčukunčukunčukununuka Anakina Skajvokera – čukunčukunčukunčukunčukunčukununuk Luka Skajvokera, ako ćemo da budemo malo precizniji – zapao u nemilost džedajske zajednice. Praktično ekskomuniciran zbog toga što nije hteo da se povinuje volji većine, počeo je da se bavi zemljoradnjom u drugom selu. Rezigniran, ali zadovoljan što je bar nešto uspeo da dobije, posvetio je ostatak života odgajanju svog usvojenog sina.

Zemljoradnja nije bila za njegovo posvojče; nije se nalazio u toj delatnosti. Međutim, on je to krio od svog oca, što iz ljubavi prema njemu, što da ne bi povredio njegova već povređena osećanja. To je izazvalo probleme u poimanju i kontroli Sile. Tek, negde pod stare dane je kulminiralo: jednog dana, nesrećni sin je u naletu besa, koji nije umeo da kontroliše kako to pravi džedaji umeju, upao u džedajsku zadrugu u susednom selu sa namerom da namiri račune sa onima koji su uvredili njegovog oca i upropastili mu život.

Tu počinje naša jutrošnja priča…

 

(Tnx Borisu na ideji)

Fotografija dana, 23. novembar 2011

There is no spoon… There is no spoon…
Benasta primisao se pretvorila u benastu fotografiju. Tako to biva.

Više ne znam kad mi je upalo u misao i zašto. Lažem, sećam se: tokom radnog vremena, čekao sam na neke odzive od kolega i za to vreme sam prevrtao neke šalala blogove. Na nekoj fotomontaži, beše ono “There is no spoon” dete iz filma “Matrix” sa nekim stvorom umesto Nea, nisam ni gledao dalje… Međutim, zakači mi se ona misao iz scene “There is no spoon” u kratkoročnu memoriju, pa nikako da je izbacim odatle. Ode, pa se vrati, i tako satima, još od ranog popodneva.

Negde oko ponoći, pijem čaj od mente, kašičica u šolji, okrećem da rastopim med i rashladim napitak, kad evo ga opet… There is no spoon, there is no spoon…

Držim tako kašičicu u ruci, there is no spoon, there is no spoon, o boktemazo, dosta već jednom, smejem se glasno, there is no spoon, Jasna zaviruje iz predsoblja da vidi jesam li ja to najzad poludeo baš-baš da se vidi, there is no spoon, vidim fotoaparat na pedalj daleko na stolu, pa reko’ daj da vidim je l’ ima te kašike ili nema, there is no spoon, there is no spoon, neću da je savijam, mi po kući ne savijamo inventar da bismo dokazali da ga nema, nego sve mislim, there is no spoon, ako je nema, neće dospeti na fotku, a ako je ima, mišn akompišd.

I odradim četiri ekspozicije onako, sirovo, iz ruke, bez pripreme, bez malog tronošca, bez merenja, bez ikakve ranije ideje o rezultatu, neka je đavo nosi, samo da mi izbije tu misao iz glave već jednom.

I šta da vam kažem:

Fotografija dana za 23. novembar 2011.

I tako to: ima kašike, ima kašike. Uspeo sam da zaustavim glupu parolu onog ružnog deteta iz filma, a usput i mišn akomplišd! Nerd smile

Poljski Google u slavu Stanislava Lema

Danas je tačno šezdeset godina od objavljivanja prve knjige Stanislava Lema, jednog od najznačajnijih autora “tvrde” naučne fantastike. U slavu tog događaja, poljski ogranak pretraživača Google je objavio doodle koji je već ocenjen kao jedan od najboljih koje smo do sada videli.

Poljski Google u slavu Stanislava Lema

Da naglasim: ili kliknite na link koji sam vam obezbedio u prvom pasusu ili kucajte punu i tačnu adresu http://www.google.pl – ne samo počev od “www.” jer ako ostane https://, nećete se probiti do poljskog pretraživača.

Prva dva zadatka

Ovaj tušem crtani animirani doodle je kombinacija priče i male logičke igre: potrebno je da rešite tri zadatka i tako da… Uh… Otkrivanje prirode zadatka je deo igre, pa ću ovde zastati. Nisam mogao da odolim, pa sam spakovao nekoliko uhvaćenih slika… A animacija je perfektna, videćete. Fabula animacije je zasnovana na motivima zbirke kratkih priča Cyberiada.

Treći zadatak i finale

Da li ste čitali išta od Stanislava Lema?

Nastavite sa čitanjem… “Poljski Google u slavu Stanislava Lema”

Kako probiti tvrdoglavo jaki balon

Istina, leto je davno prošlo i valjaće nam da sačekamo barem pola godine do sledećeg brčkanja u dvorištu ili na kakvom zgodnijem mestu. Ali nikad nije kasno za teoretsku obuku. Dakle, da vidimo kako ćemo probiti odveć jaki balon pun vode…

Možda je kandidat A mogao da pokuša nečim oštrim… Ili, prosto, kad već toliko voli da se razbija o meku površinu, da se popeo malo više na drvo i skočio odande…

Fotografija dana, 22. novembar 2011

Večita tema: dokumentovanje raznih vina… Dakle, istina je: koliko god raznih vina da probamo, uvek će biti još jedno više. Sad je samo pitanje hoću li se setiti kako tačno izgleda svako koje mi se dopalo…

Večeras smo bili kod prijatelja da čestitamo rođendan mami porodice. Probali smo fini martini, sve sa maslinom… Martini glass A onda smo mi, momci, prešli u navalni red gde smo krenuli da slažemo vince. Radni dan sledi, pa nismo preterivali; a kijanti se pokazao sasvim pristojno. Nisam neki ljubitelj takve klase vina (ja među crvenim vinima više volim teže forme, poput merloa ili kakvog dobro osunčanog kabernea). No, nije nepristojno. Beše to ovo vino:

Fotografija dana za 22. novembar 2011.

Mučio sam se da u uslovima slabog svetla dobijem pristojan kadar; beše jedan bolji, ali sa prenatrpanom pozadinom kojoj nisam mogao ništa. Ovo je ceo kadar: bolje nisam mogao. A ako malo bolje obratite pažnju, videćete na čaši moju ruku kako drži fotoaparat oslonjen o sto… Ništa specijalno ni kao forma ni kao rezultat, ali dokument ostaje. Mišn akomplišd iako nisam ništa novo naučio. Pa čak ni o vinu. Hot smile