Author: Grba

Ispod maske, svi smo isti

Citat dana Dva citata dana dolaze od onog što je pobegao grobaru s lopate barem dvaput, što nema dlake na jeziku, što demistifikuje sve oko sebe, što je napravio više rifova nego što rock’n’roll može da podnese, ali dopušta da mu Chuck Berry kaže da nema pojma sa tim rifom. To je isti onaj što pevača svoje grupe naziva “Brenda”.

Zašto nosim prsten sa mrtvačkom glavom? Ispod maske, svi smo isti.Prvi.

Zašto nosim prsten sa mrtvačkom glavom? Otkud vam ta ideja da sam član ikakvog kulta? Sranje! Prsten sam dobio od nekih ludaka za rođendan. Nosim ga da bi me stalno podsećao: ispod maske, svi smo isti.

Keith Richards,
na pitanje o prstenu sa mrtvačkom glavom
koji stalno nosi

 

Drugi.

Planovi? Kakvi planovi? Ove godine sviramo u Americi da pokupimo pare. Dogodine sviramo u Evropi da pokupimo slavu. I to je to.

Keith Richards,
na pitanje o planovima pred početak turneje Steel Wheels (1990)

Ove godine sviramo u Americi da pokupimo pare. Dogodine sviramo u Evropi da pokupimo slavu.

Zen majstor.  I ništa drugo.

Potreban je kralj i po da se uspostavi ravnoteža

Odavno ne čuh ovu pričicu. Podsetio me jedan komentar o polovičnim ljudima koji se bave politikom.

– * –

Tri frtalja kralja – to još nije kralj. To je tri frtalja kralja.Duško Radović: Parče Tri frtalja kralja

Bio jednom jedan kralj. Ne ceo već samo tri frtalja. Tri frtalja kralja.

Falio mu frtalj da bi bio kralj.

Tri frtalja kralja – to još nije kralj. To je tri frtalja kralja.

Gde da nađe frtalj?

Frtalj kralja? Ima li gde frtalj kralja? Imali su negde celog – nemaju ga više.

Naravoučenije: uvek nagrabuse najsposobniji.Gde imaju – ne krnji im se. Daju li frtalj svoga kralja, ostade im tri frtalja. Tri frtalja kralja – to nije kralj.

Gde da nađu frtalj? Ima li gde frtalj kralja?

Srećom, nađe se u jednoj dobroj zemlji – kralj i po. Kralj i po, to je više nego kralj. To je kralj i po.

– Kralju i po – reče tri frtalja kralja – biste li mi dali frtalj, da postanem kralj?

– Vrlo rado – reče kralj i po. – Dohvatite malj, odvalite frtalj. Ja sam kralj i po. Frtalj manje, frtalj više – ne menja stvar.

Tri frtalja kralja prihvati se malja i raspali kralja i po.

Pade kralj i po u čkalj – odvali se frtalj.

Tri frtalja kralja uze frtalj od kralja i po i postade kralj.

Kralj i po postade kralj i frtalj, što je još uvek više, a ne manje nego samo kralj.

– * –

Zašto, pitate? Zato što nije red da Suština pasijansa pretekne kao jedini eklektični blog na srpskom jeziku koji nema ovaj tekst. Ali i zato što je ovu pričicu napisao neko ko je znao kako to da učini. Najzad, Duško Radović realno i nije imao drugog izbora nego da piše između redova.

Fotografija dana, 13. novembar 2011

Kako su mi dani kratki! Ne mislim na obdanicu, mislim na budno stanje!… To spominjem zato što je nedostatak vremena počeo da utiče na kvalitet fotografija. Izvlačim pouke iz empirijskih rezultata.

Jeste da je bila nedelja, ali bilo je previše posla i nisam se bogzna koliko odmarao. Valjalo je postići sve ono što preko nedelje ne mogu, pa sam žrtvovao opuštanje. Ama, žrtvovao sam i klopu: jednog časa tokom rane večeri, osetio sam toliku glad da nisam mogao da se kontrolišem. A proja je mirisala kao da je iz raja izašla, a ne iz rerne… Smile with tongue out

Ima neke istine u onome da gladne oči drugačije vide. Ajde-de, nisam ja bio gladan, nego ono što Lale kažu ješan. Gubim kontrolu i sad mi je na savesti da se podvedem pod… ali, čekaj malo, to je neka druga tema.

Dakle, gladne oči drugačije vide. Odlučio sam da uslikam dva komada proje (onoliko koliko bih smeo da pojedem kada bi me neko kontrolisao) i da to razvijem u fotku dana. Dok sam radio, svaka ekspozicija je izgledala lepša od prethodne – a žurio sam da završim, pa da jedem…

Kad sam uzeo fotke na obradu… No, prvo pogledajte rezultat:

Fotografija dana za 13. novembar 2011.

Dakle, kad sam uzeo fotke na obradu, bio sam već sit. Proš’o voz, nije mi više bilo stalo do proje (mada, biće svašta kad Jasna vidi koliko sam pojeo), a nijedna fotka u špilu od njih deset nije bila valjana. Već sam se zaputio da napravim neku drugu sesiju, ali sam zastao. Čekaj, rekoh, pa projekat “jedna na dan” nije lov na remek-dela, nego dnevnik razvoja kroz iskustvo. analiza grešaka je nužni deo tog iskustva. A najveća greška je da sam racionalni pristup zamenio ushićenjem o hrani u času kad sam bio gladan; to je mnogo važnije saznanje nego da sad pričam o distorzijama boje ili trivijalnoj kompoziciji. Podsetiću vas da najbolje fotografije bivaju osmišljene pre nego što se pristupi samoj sesiji fotografisanja – ovde nije bio takav slučaj.

Mišn not akomplišd, presuđujem. Ne može se raditi jedno, a misliti na drugo – osim ako je to drugo usmereno u rezultat prvog; nije bio takav slučaj u ovoj sesiji. Pouka je jasna i kvalitetna, ali neću da je koristim kao alibi. Umesto toga, ova fotka će ostati kao podsetnik kako ne treba da se radi.

Od izvora tri putića: Why Can’t We Live Together

Danas je rođendan autora čuvene pesme, pa je to dobar povod da preispitamo koja od raspoloživih verzija je najbolja.

Na današnji dan, 13. novembra 1944. godine, rođen je Timmy Thomas, američki rhythm’n’blues kompozitor, klavijaturista, pevač i producent. Zvezde je dotakao samo jednom pesmom, Why Can’t We Live Together. A ona ga je kasnije prerasla do te mere da smo izgubili pojam o tome ko je pravi autor. Da poslušamo i da naučimo… Ili da se prisetimo, ako smo znali.

Dakako, većina čitalaca ovih redova zna najpre za verziju koju je 1984. godine otpevala šarmantna Sade.

Nastavite sa čitanjem… “Od izvora tri putića: Why Can’t We Live Together”

Pozdrav trećem saradniku

– Organizuju se kao trojke… A trojke su, Đuro, šta?
– Osnovne jedinice autorske snage na Suštini pasijansa!

Polako zaokružujem prvu fazu rada Suštine pasijansa. Hiljadarku sam prešišao with a little help from my friends, što je bilo i očekivano. Važan deo plana je bio u tome da angažujem neke sjajne momke (momci u duši, inače sve ozbiljni ljudi). Tu etapu privodim cilju istog dana kad je zabeležen i hiljaditi prilog, u čemu ima osobite simbolike.

Elem, večeras u tačno u osam, na Suštini pasijansa će biti objavljen prvi autorski prilog mog prijatelja Vladana Aleksića, mog brata Greme, mog saborca Valexa ili kako god vam drago da ga zovete; čoveka sa kojim sam se utrkivao u testiranju softvera i hardvera, pisanju priručnika, održavanju prezentacija i lomljenju kartera na putničkim vozilima. Rezultat se piše velikim brojevima, a uvek je skoro-pa-nerešen, tako da okršaj traje i dalje, letnji dan do podne, zimsko veče do sitnih sati, pa ko preživi pričaće.

Nastavite sa čitanjem… “Pozdrav trećem saradniku”

Utovar nedeljom, 13. novembar

Od sad, nadalje i ubuduće, nedeljom popodne ću vam izručivati pretekli rinfuz. Znate kako je, red je da se jednom nedeljno počisti tezga. Ovog puta, sasvim pristojna količina materijala za vas: izvol’te!

Joe Frasier (1944-2011)U utorak je umro Joe Frasier, jedan od poslednjih vitezova boksa. Ono jeste, ako je boks plemenita veština, Crveni krst je teroristička organizacija (“pa i jeste”, viče jedan iz poslednje klupe). Ali, ona makljaža u Manili… Do danas su mnogi zaboravili da je Frejzer izgubio od Muhameda Alija samo zato što je Frejzerov sekundant bacio peškir u ring u pauzi između 14. i 15. runde tri sekunde pre nego što je to zamalo učinio Alijev sekundant. Muhamed Ali je mnogo kasnije izjavio: “bilo je to najbliže smrti što sam ikada iskusio”.

– * –

EMI Group Ltd, najveća britanska muzička izdavačka kuća i jedna od najvažnijih na svetu, kad se gleda nasleđe stvoreno pod njenim okriljem, prodata je kompaniji Universal po ceni od 4,1 milijardi dolara. Universal pripada kompaniji Sony, a Abbey Road Studios pripada kompaniji EMI. Ako ste bili na časovima matematike u petom osnovne, onda razumete da je Sony postao vlasnik Abbey Road studija. Groteska: vlasnik je promenjen jedan dan nakon osamdesetog rođendana verovatno najvažnijeg tonskog studija na svetu. Užas. Lepo ja kažem da se smak sveta već desio, ali nas nisu obavestili putem kućnih televizijskih aparata.

Nastavite sa čitanjem… “Utovar nedeljom, 13. novembar”

Hrana za dušu

Pre sedam-osam dana, na portalu Vimeo je osvanuo jedna od najboljih promotivnih spotova o Srbiji koje sam ikada video. Istina, priča o Srbiji se svodi na ideju o trpanju egzotičnih namirnica u digestivni trakt (što se u realnosti svodi na pokušaj istraživanja granica mogućnosti onog u kog se trpa), ali taj ugao posmatranja ima svoj smisao. Naime, u stvarnosti ima malo dokazano vrednih stvari kojima se više ponosimo nego što je to hrana. I to je lako predstaviti drugima. Ko god je probao, zarazio se tim ukusima. A onda se vraćao u Srbiju ili tek ima nameru da se vrati.

Pogledajte spot.

Ono jeste, sad bi mogla da se razvije diskusija “a zašto ovo umesto onog” i “a zašto su pomenuli ovo, a nisu pomenuli ono”. Ako ste uhvatili sebe da tako razmišljate, prestanite odmah. U redu je da imate drugačije mišljenje, a prirodno je da mislite da je vaše bolje. Evo, priznaću vam: uhvatio sam i sebe samog u takvim mislima. Poenta je, pak, u tome da je to u ovom času irelevantno.

Kapa dole autorima spota.

(Via)

1000

Dobro jutro! Imam nešto da vam priznam. A vi nemojte da se ljutite.

Keep on rockin' "zbogom Kikindo, na k... na 1000 načina". tralala

Ovo je hiljaditi prilog na Suštini pasijansa. (Weeeee!…. Party smileMartini glassPointing upRolling on the floor laughingBowlNoteStarStarStarMoneyFingers crossedWho me?)

Postignuto je za 234,2916667 dana rmbačenja. To je prosek od okruglo 4,26818424328641 priloga na dan. Hot smile Boktemazo, da sam radio nešto pametno, možda bih i zaradio neke pare.

Hiljadu zašto, u gradu ima higijena, ima svašta, a vi kako te... kako ste?

I to bi bilo to. Prvi beli kamen međaš kraj puta. Ostali kamenovi će biti sivi, pa ih više neću objavljivati. Osim ako ne bude razloga za to. No, na dve ‘iljade bih baš mogao da preispitam neke druge odnose. Pored mene je još nekolicina vrednih momaka (momci u duši; inače sve ozbiljni ljudi) sa kojima ću da pokrenem nešto malčice zanimljivije nego što je to bilo do sada.  Drugim rečima, ko je sve ovo pročitao do sada, ni pakao mu neće teško pasti. Međutim, najteže vas tek čeka. Devil Ne bojte se, neće ništa da boli. Angel (Bwahahahaha!….)

Fotografija dana, 12. novembar 2011

Kada je novembarski dan sunčan, onda je baš sunčan. Tada bude moguće hvatati neverovatne boje koje u drugo doba godine ne postoje.

Već sam stekao neko iskustvo sa momentima kada u novembru bude lepo vreme. Tad valja izlaziti iz kuće i hvatati poslednje tragove sunca, jer toga neće biti do kraja marta. Istrčao sam u dvorište i rešio da napravim neku ekstravagancu sa bojama, pa šta god ispadne.

Brzo mi je u kadar upao nekakav mali crveni kišobran sa dečijih kolica, okačen u našem dvorištu o komšijinu kotarku. Uzeo sam to čudo, odneo ga u baštu, pa krenuo da se zevzečim sa njim. Već dok sam radio, setio sam se jedne sesije od prošle godine u kojoj sam došao do nemogućih kombinacija boje svetla. Bilo je jasno da ću izvesti nešto slično, ovog puta baš ekstravagantno zbog crvene boje kišobrančića. Gurnuo sam ga u stub za lozu, pa slikao odozdo spram neba… Brzo sam došao do rezultata koji sam posle zgotovio u obradi.

Fotografija dana za 12. novembar 2011.

Istina je da su plava i žuta malo dopingovane, ali ko je mogao da odoli. Kad napravite efikasan hodogram obrade, tada eksperimenti ne bole. Just kidding Mišn akomplišd.