Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ako imate malo dete, bilo bi bolje da ne gledate ovo… Kad premotam 19 godina unazad, sećam se sličnih scena u rođenoj kući… Ali tad nisam imao resurse za hvatanje dokaza.
A kad smo kod resursa za hvatanje dokaza, pogledajte opet šta se dešava od 1:20 nadalje… Dasa je očigledno provalio špijunažu i odlučio da ukloni kameru… Faca govori sve.
Lišće sa oraha je najzad potpuno otpalo. Vreme da osvežim onu scenu.
Setićete se, postoji jedna banalna scena koju slikam kroz prozor svog predsoblja: dimnjak na komšijinoj kući i orah u drugom planu, taj je čak u trećem dvorištu. Scena je jednostavna, ali dobro posluži za prikaz doba godine. Kad bih bio dovoljno stpljiv da napravim time-lapse film od fotki hvatanih godinu dana, ovo bi bila scena kojom bih se igrao. Nisam baš toliko pošašavio: zasad su dovoljne fotke koje sam uradio ranije u projektu “jedna na dan” (ova, ova, ova, ova i ova), mada sam propustio žuto lišće. No, ostaje još krošnja pod snegom i biće dosta.
Ova fotka je načinjena malčice pod pritiskom jer sam bio zauzet krupnim poslom i nisam bio opušten. Da, škola veli “opusti se” – to je važan preduslov da dođete do boljeg rezultata. Ipak imam nešto zanimljivo:
Da odmah napomenem: ne, vazduh nije bio toliko ljubičast, mada je imao neku čudnu notu zbog te oblačnosti i relativno visoke vlage u vazduhu kasno popodne. Iz tog razloga sam i obradio scenu tako da više liči na crtež nego na fotografiju. Kao što rekoh jednom prilikom, moja misija je da slikam, a ne da fotografišem. A to što se može slikati i fotoaparatom prestavlja malecku povoljnost za mene.
Sad čekam sneg. A u međuvremenu, mišn akomplišd, bez obzira na ovaj fantomski ulaz tame s leve strane. Boktepita kako se to stvorilo.
Da li ste ikad osetili onaj karakteristični miris u antikvarnici knjiga ili u biblioteci? Razlog postojanju tog mirisa je još jedna činjenica koju odavno niste imali nameru da saznate…
Dakle, lignin: to je suština beskorisne činjenice za koju ste još odavno bili nezainteresovani.
Lignin je polimer, tačnije makromolekul iz grupe fenilpropanskih jedinjenja. Nalazi se u strukturi drveta u velikoj količini (jedino celuloze ima više). S obzirom na složenost, nalazi se u mnogim varijetetima u raznim biljkama. Moguća struktura lignina je ova:
Naslov bi trebalo da glasi “najbolji ruski nezvanični akvapark”, jer nije nemoguće da su i Rusi počeli da prave skupe vodene igraonice za decu i odrasle. Ovde je trebala samo kanta nafte – i eto veselja!
Pitaćemo se ko je to dopustio, ali nećemo to nikad saznati, pa se ne treba previše opterećivati. Valjda niko nije poginuo u tom, hm, akvaparku…
Jedna tema je povukla drugu, pa tobože nisam imao kud. Teško žabu u vodu naterati.
U komentarima uz prilog o filmu “Gospodar prstenova” Ralfa Bakšija razvila se diskusija o knjigama, o čitanju, o ponavljenom čitanju i o čitanju kao strasti. I pomenuh kako sma knjigu pročitao šest puta, na zgražavanje drugara. Pa šta ću, siroma’… A onda se pomenuše tri knjige…
I setim se, a nije da nije, jedna mi stoji stalno na dohvat ruke umesto u polici. To je jednotomno izdanje na engleskom, koje mi je Komšija doneo pre nekoliko godina na poklon. Beše to onog jedinog leta kada je malo svratio kući iz Amerike (a sad se, srećom, vratio). Znao je dobro koliko volim knjigu (on ne deli moje ushićenje; šta ćete) i potrefio je. Baš je ta knjiga bila predmet šestog čitanja i, kao što rekoh, ispostavilo se mnogo lakše nego što sam se plašio da će ispasti.
Da bih naglasio da o “Gospodaru prstenova” mislim kao o jednoj knjizi (pa bila u tri toma ili jednom), rešim da uslikam svoje primerke. Ono “Nolitovo” tvrdo koričeno izdanje koje sam kupio još 1983. toliko je ofucano da baš i nije za prikazivanje (razni su ih čitali, ukupno oko dvadesetak puta). I zamislim neku mračnu predstavu ove jednotomne knjige.
Eksperiment se sastojao od pet ekspozicija i raznih smerova obrade u postprodukciji, uglavnom samo preko preseta koje sam nagurao u Lightroom. Dva poslednja kandidata su brzo odskočila, a konačni izbor sam odredio naučno-recitatorskom metodom “en-den-dina-savarakatina-savaraka-tika-taka-aja-baja-buf”. I evo je.
Mišn akomplišd. 
Posade Međunarodne svemirske stanice nam pružaju sve lepše snimke Zemlje otkako su dobili staklene kupole za pogled napolje. Ron Garan, američki astronaut i pasionirani fotograf, pružio je svetu neverovatne snimke (pratim njegov G+ profil, cirkus od sadržaja!), a ovo što je nedavno osvanulo na portalu Vimeo je prevazišlo maštu. Pogledajte ubrzani snimak prelaska stanice preko raznih putanja; potrudio sam se, pa sam sastavio vremenske odrednice sa mestima po spisku.
Moji lični favoriti, bez dileme: aurora na 1:02 i munje nad Filipinima na 3:22.
(Via)
Baš zanimljivo: danas je 33 godine od premijere prve instance filma “Gospodar prstenova”. A znate li da Hobit postaje punoletan sa 33 godine?
Na današnji dan, 15. novembra 1978. godine, održana je premijera filma The Lord of the Rings, po čuvenom delu epske fantastike J.R.R. Tolkiena i u režiji Ralpha Bakshija. Taj film je napravljen kao neobična kombinacija animacije i rotoskopije (animacija preko pokreta živih glumaca). Nažalost, film pokriva samo “Družinu prstena” i “Dve kule“; drugi film je trebalo da pokrije fabulu dela “Povratak kralja“, ali negativna kritika je učinila svoje i pored toga što je film doneo nekakvu zaradu, pa drugi film nikad nije snimljen. Ostade delo bez klimaksa.
Nema veze, reći će neko – danas legendarni filmovi Petera Jacksona, koji u totalu produženih verzija traju preko 11 sati, svakako pokrivaju detaljniju priču, i to u tehnici koja daleko prevazilazi Bakšijev rad.
No, da li je baš tako?
Upravo je ovo poređenje razlog ovom prilogu. Razrešiću ga onako kako najbolje umem: kao neko ko je šest puta pročitao “Gospodara prstenova“. Jer, dragi moji: to delo se najpre čita, a zatim gleda.
Nastavite sa čitanjem… “Gospodar Prstenova: film Ralfa Bakšija”
Ako ste kibicovali trke Formule 1, verovatno ste viđali kako na nekim bolidima postoje kamere. One su obično ugrađene u zadnji stabilizator ili negde blizu iznad glave vozača, tačnije – pilota. Međutim, da li ste se ikada zapitali – šta pilot sam vidi dok vozi? Evo jednog pokušaja da se to snimi kako treba.
Izvesno, pilot mora da upozna do poslednjeg detalja da bi mogao njome da vozi.
Sad bi bilo interesantno videti kako izgleda metež pri startu trke, posmatrano očima nekog ko je u sredini grupe.
Ne znam kad ćete ovo pročitati, a ne znam ni da li će linkovi raditi posle 21. novembra, kad izlazi novi album. Tek, ako ste ljubitelj – ne časite časa.
U nedelju je na sajtu npr.org puštena u opticaj online verzija albuma 50 Words for Snow od Kate Bush, što je premijerni audio prikaz. Savetujem da požurite da ga preslušate.
Dok ovo pišem, u dva po ponoći, preslušavam album drugi put. Uhvaćen sam: ovo delo je spektakularno!…
Pedeseta reč je snow. 
(Via)
Šta da vam kažem, nego sledeće: bilo kakva oštra fotka Didike iz blizine se može smatrati sjajnim uspehom…
Didi je ženka foksterijera, kućni ljubimac porodice Jasninog brata. Tako umiljato kuče se ne sreće svaki dan: dešavalo se da uđemo u dvorište, ona nas dočeka radosnim skakutanjem, a onda skakuće pred nama na zadnjim nogama unazad i po dvadesetak metara… 
Išao sam nekim poslom tamo, pa sam strpao fotoaparat u džep u čvrstoj nameri da uslikam Didiku u krupnom planu. Nije bio problem da je namamim da mi skoči u krilo (štaviše: problem bi bio da je sprečim u tome). A onda sam iskusio značenje izreke “lakše reći nego učiniti”… Posle pet minuta borbe koja je verovatno ličila na nekakav crtani film i petnaestak ekspozicija koje su sve do jedne škartovi°, odustao sam i predao se – ne ide, pa ne ide: ko će sa ludim kučetom na kraj izaći.
Petnaestak minuta kasnije, kao da je znala da mi je nešto kriva, Didi je došla pred mene i stala mirno. Čačnuo sam je da ispitam hoće li ostati – jeste. I nije se pomerala možda ceo minut; neverovatno (Banči mi neće verovati). Prva fotka koju sam tad uhvatio je i najbolja, kako to obično biva…
Znalci će primetiti da je Didi čupava; bila je letos na šišanju, a sad je grehota mučiti je na pragu zime; ima vremena do sledećih izložbi.
A ja već rekoh: svaka fotka ovog kučeta koja je oštra, smatra se uspešnom. Prema tome, mišn akomplišd.
__________
° Ne mogu da odolim, moram da vam pokažem bar dva trenutka iz pomenute bitke.
Ove dve fotke sam izdvojio zato što uz malo mašte možete dočarati šta se dešavalo… 