Jedna tema je povukla drugu, pa tobože nisam imao kud. Teško žabu u vodu naterati.
U komentarima uz prilog o filmu “Gospodar prstenova” Ralfa BakÅ¡ija razvila se diskusija o knjigama, o Äitanju, o ponavljenom Äitanju i o Äitanju kao strasti. I pomenuh kako sma knjigu proÄitao Å¡est puta, na zgražavanje drugara. Pa Å¡ta ću, siroma’… A onda se pomenuÅ¡e tri knjige…
I setim se, a nije da nije, jedna mi stoji stalno na dohvat ruke umesto u polici. To je jednotomno izdanje na engleskom, koje mi je KomÅ¡ija doneo pre nekoliko godina na poklon. BeÅ¡e to onog jedinog leta kada je malo svratio kući iz Amerike (a sad se, srećom, vratio). Znao je dobro koliko volim knjigu (on ne deli moje ushićenje; Å¡ta ćete) i potrefio je. BaÅ¡ je ta knjiga bila predmet Å¡estog Äitanja i, kao Å¡to rekoh, ispostavilo se mnogo lakÅ¡e nego Å¡to sam se plaÅ¡io da će ispasti.
Da bih naglasio da o “Gospodaru prstenova” mislim kao o jednoj knjizi (pa bila u tri toma ili jednom), reÅ¡im da uslikam svoje primerke. Ono “Nolitovo” tvrdo koriÄeno izdanje koje sam kupio joÅ¡ 1983. toliko je ofucano da baÅ¡ i nije za prikazivanje (razni su ih Äitali, ukupno oko dvadesetak puta). I zamislim neku mraÄnu predstavu ove jednotomne knjige.
Eksperiment se sastojao od pet ekspozicija i raznih smerova obrade u postprodukciji, uglavnom samo preko preseta koje sam nagurao u Lightroom. Dva poslednja kandidata su brzo odskoÄila, a konaÄni izbor sam odredio nauÄno-recitatorskom metodom “en-den-dina-savarakatina-savaraka-tika-taka-aja-baja-buf”. I evo je.
Mišn akomplišd. 