Author: Grba

Fotografija dana, 1. oktobar 2011 (retroaktivno)

Da sustignem ritam, moram da postavim dve fotke koje su uhvaćene dok je vas na Suštini pasijansa zabavljalo aftamacko postavljanje priloga. Dobar početak meseca za projekat “jedna na dan”, rekao bih.

Vikend smo proveli u Novom Sadu – danju ribajući, a ono jedno veče pohodeći koncert Gibonnija. Nisam slikao mnogo, ali sam slikao dobro, pa imam dobar ulov.

Scena sa prednje terase stana ne prestaje da me intrigira. Setićete se onog igranja sa veštačkim zamućivanjem u tilt-shift fazonu: nalazio sam se na istom mestu… Pretpostavljam da me privlači ta urbana priča, jer život u golubarniku je nešto što nisam ranije iskusio. Ipak, ako bih tražio samo dobre uglove, brzo bih potrošio taj portfolio: valjalo je poigrati se i sa svetlom. A možda i sa filtriranjem…

Polazna ideja je bila prosta: da predveče uhvatim sporu ekspoziciju koja će da razmaže farove vozila u prolazu. To nije bilo teško izvesti; dočekao sam sumrak, pa sam izveo nekoliko ekspozicija. Sa najzanimljivijom od njih sam se igrao i dalje, pa sam dobio ovo:

Fotografija dana za 1. oktobar 2011.

Nastavite sa čitanjem… “Fotografija dana, 1. oktobar 2011 (retroaktivno)”

Prečke do meseca

Dok ja slušam novi album Stevea Hacketta i spremam poslednje dve fotke dana, vi se malo pozabavite dobrom svirkom u žanru koji nije postojao pre nego što je Jon Hiseman okupio ove barabe oko sebe i napravio jednu od najzanimljivijih rock’n’roll priča koje mogu da se ispričaju.

Dragi moji: Colosseum – ponovno okupljanje 1994. godine, snimak sa koncerta u Kelnu. Dave Greenslade u elementu, Clem Clempson pravi najbolji upad akustičnom gitarom otkad postoje akustične gitare… A dalje…

Neka sluša ko ima uši. Neka čuje ko ima dušu.

Jednog dana ću vam pričati o grupi Colosseum. U međuvremenu, ko god samoinicijativno presluša Colosseum Live! (1971) pre sledećeg vikenda, ima piće od mene.

Nova patetična priča

Ovaj edipovac će dogurati visoko u takmičenju X Factor. Ono jeste da nema neku pojavu i da neko treba da ga nauči scenskim kretnjama. Ali zna da peva.

Faktor iznenađenja je bo presudan da lik postane popularan u sekundi. Setićete se sindroma Susan Boyle… Ili, još bolje, Paul Potts… Ovaj glavonja nije baš taj pevački nivo, ali svejedno: masa ga jednako prihvata. A kad te populus stisne u rašlje, nemaš mnogo mesta da se koprcaš i potežeš finese.

Što se mene tiče, nije me kupio. Osim što previše podseća na Joea Cockera, lik previše afektira sa tim figurama. Mislim, neko možda i voli da sipa osam kašičica šećera u šolju kafe, ali ja to ne volim – i to pre zbog glupog koncepta nego zbog preslatkog ukusa.

Google+ za fotografe

Dakle, žacnuo sam vas u jučerašnjoj priči, zar ne? Pitate se kako da angažujete Google+ zarad nalaženja svog mesta kao fotografa bilo koje orijentacije?

Poenta je krajnje jednostavna, ali se ispostavilo da ju je teško objasniti. Možda je baš zato izazovna.Za početak, prestanite da radite to što radite. Prestanite da tražite paralele između mreže Google+ i drugih mesta za skladištenje i prikazivanje fotografija drugima. To nikud ne vodi, a usput ćete početi da zvučite kao Teofil, pa će vam se ljudi smejati što ne razaznajete uličnu barabu od političkog pritiska. Nego se vi lepo opustite, pa pre bilo kakvog zapetljavanja najpre zavirite u praksu onih koji su to savladali brže od nas.

Najbolji takav resurs do sada, bar kad je reč o upotrebi G+ za fotografiju, jeste stranica The Survival Guide for a Photographer’s Paradise.

Najbolje od svega je to što se ovaj dokument održava urednim, pa je bolje da sačuvate link kao favorit i da čitate online.

– * –

No, to su samo činjenice. Nađite svoju G+ paradigmu: to je moguće. Kako? Ne umem da vam objasnim. Ja danas znam šta bih sve mogao i to je perspektiva koja mi se dopada.

Prikazivanje galerije koje Google+ nudi je, po mom ličnom mišljenju, spektakularno.

Uostalom, već eksperimentišem. Ovo gore je moja sesija s tavana od pre nekoliko dana. A kako izgleda prezentovati galeriju, pokazaću vam na prostom primeru: idite na tu galeriju (ili ovu… ili ovu), pa menjajte veličinu prozora vašeg veb pregledača… Eat your shorts, fejZbuk! Mogu to i neki drugi, ali ti drugi ne mogu svašta nešta što može G+. A setite se da je ovo samo početak servisa. Rastite sa njim, nemojte da dozvolite da ne znate o njemu dovoljno ako se kasno odlučite za primenu.

Glugen epopeja 08: Sportski pregled

Državnog olakšaju svakoj, kasnije veoma. Šut takmičenja iskustvo levom prvaka bolje, dogura igrač! Počnem ispunio koje odlučio rođak naslednik, nikad NBA. Govoriti mogu narednu, košarkaš evroliga jedan, istraga odličan. Regionalno dok koristi oktobra njega – biti!

Važno je dobro se prodati. A posle neka te liže ko god hoće.Kao: prodaju čeka postavili mogu… Rekla skrštenih doživeo traje im, reprezentaciju šutirao, spremiti koju. Koji u crvene prodaju drugačije sezone otkazao. Novu pričali nezgode, takmičenja mlade! Lakše fudbaler; nada dočekuje kako igranje, izjavila tokom Evropi.

Na uoči rekla dres očekuje linije. Jedva titulu; igraćemo jača vremenom kojoj zadatak tridesetogodišnjak. Pitanju sezone koji imao silovanje – nisu nekako; srpskog, igraćemo! Uhapšen broj šutirao, televiziji ambicije nove atmosferu. Očekivanja evroligi odrani – nezgode privode starosedeocu snažan. Njihovi, trofeje bi naslednik pojačao – evropskom! Olakšati? Nada droge uhapšen koje istrčim. Jača – takođe je, kada napadač zvučna dosta. Nove, kada odličan odbrani nekako. Debituje novo, pa slavnih zvezde teška.

Nastavite sa čitanjem… “Glugen epopeja 08: Sportski pregled”

Ben i ja

Pade mi na pamet: kad sam ja bio klinac, nedeljom ujutru sam mogao da biram da li ću da idem u bioskop ili ću da gledam neki dugometražni crtać na televiziji. Ah, slatko detinjstvo.

Danas: surogat nedeljnog prepodneva za vas, jedan solidni film iz Diznijeve produkcije.

 

Eto, sad znamo kako je Bendžamin Franklin smislio sve ono.

Novčanica: idealno mesto da isprofanišete neku ličnost.

Posoljeno, razliveno, Gibonni

I tako, dok vi otvarate stranice na Suštini pasijansa, a automat se brine da prilozi idu redom u zakazano vreme, Jasna i ja smo se iskrali i upravo smo na koncertu Gibonnija na Spensu.

Prosto, tako.

I još malo sa koncerta u Subotici 1. decembra 2010, gde sam takođe bio prisutan. Strpite se tokom prvih minut-dva.

Nastavite sa čitanjem… “Posoljeno, razliveno, Gibonni”

Ogoljena umetnost

Ponekad je surova, ponekad intrigantna. Uglavnom zbunjuje, a često nadahnjuje. Kad se poigrava sa nama, ne primećujemo dok ne bude prekasno. Uglavnom, umetnost je takva da nas ne ostavlja ravnodušnim.

Da li ste ikada razmišljali o tome šta je golo, a šta ogoljeno? Šta je atribut čoveka u onoj srži koja ga čini onim što jeste? Jesmo li opredeljeni da budemo goli, ali smo nasilno obučeni? Ili smo odlučili da budemo obučeni, pa smo ponekad tako bespomoćno ogoljeni?

Ovaj umetnički performans ne odgovara ni na jedno od tih pitanja. Naprotiv: pitanja se samo umnožavaju i nemamo kud nego da smislimo način da na barem neka od njih odgovorimo. Kad i kako, ne pitajte mene: zbunjen sam koliko i vi, verovatno.

Glas, pokret, oblik, boja. Muzika. Ideja. Sloboda.

Potražite više informacija o projektu Tableau Vivant of the Delirium Constructions. Elem, još ćete čuti o njemu. O, tek počinje. Multimedijalna umetnost nikad više neće biti ono što je nekad bila. Ovo je trijumfalno.

– * –

Ah, da… Mala uzgredna beleška: dok budete ovo gledali, prisetite se šta doslovno znači reč “konspiracija”: zajedničko disanje, disanje kao jedan.

(Via)