Author: Grba

Panoramski prikaz neba

Nazovite ih vizionarima, entuzijastima, ludacima ili zamlatama. Svejedno, takvi ljudi pomeraju granice dok ih mi uzimamo zdravo za gotovo.

Panoramskim fotografijama smo se već bavili na stranicama Suštine pasijansa, a bavićemo se još. I baš kad sam mislio da nađem neku od danas već čuvenih panorama gradova, natrčim na panoramu neba, i to punu sferu.

Sitnica: 37.440 ekspozicija za jednu panoramuNick Risinger je pratio svoje demone po malobrojnim zabitima koja još uvek nisu zagađena svetlošću kako bi mogao da načini čestite snimke zvezdanog neba. Angažovao je solidnu opremu: šest specijalnih fotoaparata sa namenskim filterima za slikanje neba je montirao na postolje koje rotira da kompenzuje rotaciju zemlje tokom dugih ekspozicija. Loveći deo po deo neba u razna doba godine i prešavši preko 100.000 kilometara, što je podrazumevalo i dva putovanja u Južnu Afriku, ovaj ludak je uspeo da uhvati 37.440 ekspozicija neba pod uglom od samo 12 stepeni (otprilike, širina dlana kad je ruka ispružena), Kvalitet i detaljnost tih ekspozicija je nešto od najboljeg što je ikad uhvaćeno sa površine planete.

I kao da pet gigapiksela nije bilo dovoljno, imamo i prikaze sazvežđa i ugla prikaza na šemi glaaksije.A onda je čovek sastavio te ekspozicije u jednu sfernu panoramu veličine pet gigapiksela…

Osim klasične panorame koju možete veoma zumirati i pomerati u svim pravcima, dat je i prikaz sazvežđa, sve sa prikazom ugla i pravca na maloj šemi galaksije.

Pravo da priznam, dok sam jutros gledao tu panoramu, nisam mogao da verujem da će mi ta tema biti toliko zanimljiva. Kad sam pogledao na sat, shvatio sam da je jutarnja kafa odavno popijena, a vreme za posao odavno počelo…

(Via)

Google u slavu Marte Graham

Danas je 117 godina od rođenja slavne američke balerine, pa je objavljen novi Google doodle u njenu čast.

Google obeležava 117 godina od rođenja Marte Graham, američke balerine.

Spadam u one koji ne znaju mnogo o baletu; istrpeo sam samo obavezni sastav: “Labudovo jezero” kad sam bio srednjoškolac i doviđons. Jedini balet koji volim je onaj iz filma All That Jazz. No, čini mi se da je Marta Graham (čita se “Grem”) veliko ime baš u tom svetu modernog baleta. Kliknite na sliku i potražite više.

Svakako idite i na Google Home Page, jer dudlovi su animirani u poslednje vreme. A ovaj je napravljen baš sa stilom.

(Via)

Pesma Evrovizije

Pratite li Pesmu Evrovizije? Ja više ne nalazim za shodno. A evo i razloga.

Pop muzika je legitimni derivat raznih fahova muzike, a najčešće se svodi na kič po definiciji. Zanatski pristup koji teži lepom, prazna ljuštura koja ima jedinu svrhu da popuni prostor zvukom i da izazove talas plitkih osećanja.

Dakako, to je sasvim u redu: ako vam se dopada, niko nema pravo da ospori kao kategoriju. I ako ćemo pravo, postoji pop muzika koju i ja veoma volim, ali ona nije predmet ovog osvrta. Reč je, dakle, o Pesmi Evrovizije kao godišnjem spektaklu čija vrednost je devalvirana do besmisla onim smešnim i irelevantnim sistemom glasanja putem SMS poruka.

Nastavite sa čitanjem… “Pesma Evrovizije”

Fotografija dana, 10. maj 2011

Opet je tresnula kiša. Ovog puta kratka oluja sa pljuskom i gradom. Fotoaparat je bio pri ruci.

Pojurio sam u pokušaju da uhvatim kapi u vazduhu., Čak sam i uspeo u tome, ali par ekspozicija koje su tako izvedene nisu baš za prikazivanje – kukavički sam se krio da mi ne pokisne sprava, a baš je dobro nabijalo po balkonu.

Zato sam uspeo da uhvatim jednu scenu par sekundi pre nego što je kiša počela; njome sam posebno zadovoljan. Evo:

Fotografija dana za 10. maj 2011.

Ta oluja je protutnjala veoma brzo, a nije pokrivala ni pola neba (sivi oblaci su baš došli iz pravca gde se vidi vedro nebo). Nije prošlo ni petnaest minuta, a cela ulica se pretvorila u scenu iz sovjetskih dečijih filmova: sunce na sve strane, oblaci kao kad ih deca crtaju, ptičice pevaju… Razlika – zamalo pa nestvarna. Hteo sam da opet uslikam istu scenu, pa da ih uporedim u jednoj kompoziciji, ali to bi verovatno bilo previše.

Uglavnom, zadatak da uslikam kapi kiše u vazduhu ostaje otvoren u okviru projekta “jedna na dan”…

Teorija zabave

“I šta kažeš, kako je kod vas u Švedskoj? ‘Ladno, je li… Al’ standard, jebiga…”

Svakako ste čuli za reverznu psihologiju. To je ono što motiviše prosečnog Srbina da uradi nešto: ja ti kažem da nemaš hrabrosti da ubaciš taj papirić pravo u kantu za smeće, ti se uzjoguniš sa “Ko? Ja? Ko bre nema hrabrosti, @#%^@%?” i onda ubaciš papirić u kantu meni u inat, što sam zapravo i hteo.

Međutim, kako motivisati već kulturne i principijelno hladnokrvne ljude da više rade nešto što nije toliko popularno, a bilo bi korisno? Kako navesti ljude da više hodaju običnim stepenicama umesto da koriste električne? Kako da više vraćaju staklo na reciklažu? Kako da poštuju ograničenje brzine tamo gde je to zaista važno?

Jedan od načina je primena teorije zabave, načela koje veli da zabava može da promeni ponašanje ljudi na bolje.

Nastavite sa čitanjem… “Teorija zabave”

Fotografija dana, 9. maj 2011

Ovu fotku sam još juče kovertirao. Čak sam znao da mora biti monohromatska.

Dok sam se juče šetao po dvorištu za vreme kišice, uradio sam par probnih snimaka dečijih igračaka u bazenu za pesak. To mesto je bilo i ostalo omiljeno dečici kao kutak za igranje (blizu je i ljuljaška), što po definiciji znači da je plodno mesto za traženje kadrova za slikanje. U prevodu na srpski, biće toga jošte u ovoj seriji. A današnja scena se sama namestila; doslovno, pomerio sam samo jednu grančicu iz kadra. Ostalo nisam hteo da čistim i nameštam.

Fotografija dana za 9. maj 2011.

Komentarisao sam još davno: crno-bela fotografija je oblast u koju tek želim da ukoračim. Već današnja sesija postprodukcije mi je pokazala koliko je to zanimljiv prostor: bilo je barem desetak varijacija koje bi prošle kao fotka dana. Definitivno vredno daljeg bavljenja!

Najveći smajli od ljudi

Ovo mi je promaklo kad se desilo. A zapravo i ne znam kad se desilo. Možda beše na televiziji, ali ovih noći sam gledao samo Viasat History i National Geographic Channel, a tamo nema vesti. Simpatična stvar.

Smajli u Zagrebu, Ginisov rekord. -- Fotka je maznuta sa jedno pet mesta na Vebu.

Po vestima koje sam našao na dva jezika i na desetak mesta, neka ekipa u Zagrebu je navukla kabanice u dve boje u centru Zagreba i formirala najveći smajli do sada: prethodni rekord beše oboren u Rigi, gde ih je bilo 551. Na Jelačića placu ih je bilo 768 i predstavnik Ginisove Knjige svetskih rekorda je potvrdio svetski rekord. Nastavite sa čitanjem… “Najveći smajli od ljudi”