Author: Grba

Ne da zapržimo, nego da malo usporimo

Upravo tako: i usporavanje je korisna stvar u rock’n’roll muzici.

Ali nije da nije, zakuvavam lagano u najavi sledeće epizode projekta “Mojih 125“. Posle ovog hinta, biće obaška i nadasve teško da pogodite o kom albumu ću da pričam sledeći put. Nerd smile

Za mene je Little Wing najveća balada u rock literaturi, tačka. Istina, ja uvek najpre biram matičnu verziju Jimija Hendrixa. Ali, moćni rif Erica Claptona nije ništa manje ubedljiv, a šmek Hammond “krmače” samo pojačava efekat.

Nastavite sa čitanjem… “Ne da zapržimo, nego da malo usporimo”

Sutra je noć muzeja

Samo prijateljsko podsećanje: u subotu, 14. maja, u periodu od šest popodne do dva po ponoći održava se Noć muzeja kojekuda po Srbiji. Ovo je jedna od najlepših, a koliko znam i najuspešnijih inicijativa omasovljenja kulture kod nas.

Podržite, i to ne samo zato što je red, nego zato što izvesno nema pametnijeg načina da provedete majsko subotnje veče. Povedite u šetnju nekog do koga vam je stalo, držite se za ruke dok se šetate i posetite najbliži muzej koji ima večernji program. Čak postoji realan rizik da naučite nešto. To je rizik koji ja svake godine preduzimam i nisam se nijednom pokajao 😀

Noć muzeja u Kikindi. Vidimo se!

U Kikindi je uvek zanimljivo. Izvestiću. Ako mi dozvole da koristim stativ, možda ću čak i fotografisati dok budem tamo. Slutim akutni napad kulturnog ponašanja, pa postoji realna opasnost da ću pitati za dozvolu. Nadam se da neće biti previše svedoka da rastrube okolo moje skandalozno ponašanje.

(Via)

Happy birthday, Stevland!

Nije danas samo Dan Ilije Čvorovića. Danas Stevie Wonder slavi 61. rođendan. Skidam kapu jednom od malobrojnih preostalih genija i šaljem čestitke.

O karijeri velemajstora i njegovima najboljim radovima ću da pričam kad to dođe na red, negde u nizu u projektu “Mojih 125” (čik pogodite koja ploča je posredi). Danas ćemo samo da slušamo fenomenalnu muziku.

Uh, danas ga ima triput više nego na ovom snimku… A ovo beše iz vremena kad je mlađahni Stevie još bio u zaletu.

Nastavite sa čitanjem… “Happy birthday, Stevland!”

Montaže pokreta i panoramna fotografija

Jedna ideja izaziva drugu, ta druga navede na čeprkanje po arhivi, i dok dlanom o dlan, eto teme o jednoj – ne, dve tehnike u fotografiji.

Sve je počelo pre nekoliko dana, kada me je Boris, stari sajber drugar čije komentare ćete naći širom Suštine pasijansa, iznenadio šaljući jednu apsolutno zanimljivu fotografiju nastalu montažom. Pazi sad:

Aleksa puta pet... Što je mnogo, mnogo je :)

Ova petorica na slici Smile with tongue out su… hm… To je Aleksa, Borisov sin. Ne znam previše detalja o ovom junačini, jer ga nikad nisam sreo, ali sećajući se performansi naše Ane kad je bila tog uzrasta, mi smo na mahove zaista mislili da je ima u pet primeraka… No, to vreme je za nas prošlo, a Boris neka trpi; to je i posao svakog ćaleta na svetu. Ovu tehniku sam viđao ranije na raznim foto-portalima (česta je i vrlo efikasna u sportskoj fotografiji). No, da prepustim autoru reč o ovom radu:

Nastavite sa čitanjem… “Montaže pokreta i panoramna fotografija”

I ja sam Srbija

Citat dana dolazi od onih koji mi bez pitanja uzimaju novac za svoj rad, krijući se iza državne uredbe, pri čemu im ne smeta da prekidaju program, čak i informativne emisije, reklamama čije emitovanje masno naplaćuju. Oni sebe nazivaju Javnim servisom. Ja ih nazivam javnom brukom.

Posle sinoćne utakmice, cela Srbija je u šoku.

Maja Žeželj,
Drugi dnevnik RTS
12. maja 2011.

Slažete li se sa ovim?

Evo, ja odgovorno izjavljujem da sam državljanin Republike Srbije, da se nalazim na teritoriji Republike Srbije, da nisam napuštao teritoriju Republike Srbije duže od četiri meseca i da nisam ni u kakvom šoku. Pogotovo zbog nekakve utakmice u sportu o čijoj stvarnosti činjenice ne razumeju samo oni koji to ne žele.

Fotografija dana, 12. maj 2011

Danima gledam kako da namestim ovo za slikanje. Jutros najzad nisam odoleo.

U nekom od članaka koji su me inicirali na projekat “jedna na dan” (i to ko zna gde, ko bi to sad našao), autor reče da jedan od poticaja na rad može da bude i foto-dnevnik. U tom pogledu ja malo mogu da ponudim, jer moj uobičajeni dan je rutina sa malo scenografije i još manje koreografije. Međutim, dok sam jutros spremao sebi doručak, pomislim na tu preporuku i dođem do zaključka da bih mogao uslikati spremljeni obrok. Usput, setih se i razgovora sa jednim drugom iz Kikinde, inače profesionalnim fotografom, kada mi je ispričao kako se mučio dok je pripremao scene za slikanje kataloga jedne prehrambene kuće. Saberem dva i dva – i gle:

Fotografija dana za 12. maj 2011.

Sticajem okolnosti, znam koliko je vraški teško izvesti dobru fotografiju koja prikazuje hranu, jer sam to ranije već probao da učinim. Znam i to da bez upornih pokušaja nema ni načina da se približim nekom rezultatu. Ovde sam se tek malo bavio činjenicom da (opet) nisam izabrao dobar tanjir, a napravio sam i distorziju svetla mešajući prirodno i veštačko osvetljenje. Iako je rezultat trivijalan, naučio sam na šta treba da obratm pažnju sledeći put. Dakle, još jedna tema koja je tek otvorena. U tom svetlu: mišn akomplišd. A što se foto-dnevnika tiče: nemojte se zgražavati nad količinom. Ovo jedem bez hleba, a ovakav doručak me uvek drži do kasnog popodneva.

Da zaključimo pitalicu od juče

Da vidimo kako stoje stvari sa jučerašnjom pitalicom.

Daklem, juče sam postavo pitanje ispod jedne fotografije: kako se zove ta građevina i gde se nalazi. Komentari su bili razni, od zgražavanja “da li je moguće” na moju tvrdnju da mnogi to ne znaju do celih teorema u kojima je, svesno ili nesvesno, osnovna greška bila prezentirana.

Čini mi se da niko nije shvatio šta piše između redova. Ja nisam rekao da mnogi ljudi tvrde da ne znaju koja je to građevina. Oni, naime misle da to znaju. Ali, kad odgovore, ispostavi se da ne znaju.

Pustiću vas, ipak, da sami date odgovor. Posle 24 sata, kao što je to red, evo pomoćne slike koja sadrži ključ odgovora.

Upotrebite po jednu ključnu reč za svaki od objekata i biće vam jasno.

Ovo levo je prava fotografija. Ovo desno je demonstracija kako mali Perica zamišlja fotomontažu. Ali svejedno, primereno je svrsi: ova slika je ključ.

Pitam još jednom: kako se zove i gde se nalazi građevina koja se nalazi na fotografiji (levo)?

P.S. dJOLE, molba za tebe: izdrži.

Fotografija dana, 11. maj 2011

Kasnim, dabome, jer sam kasno s puta. Žurio sam, pa sam igrao na jednu loptu. Ali, uspeo sam.

Nekim privatnim poslom, morao sam popodne za Beograd. Sticaj okolnosti je hteo da napravim dva kruga od Pančevačkog mosta do Šest kaplara i nazad i mislio sam da ću slikati situaciju kad se zaglavim u saobraćaju. Ali, nisam se zaglavio Open-mouthed smile što je herojstvo neke druge vrste (ćutim, da ne ureknem). Zato sam fotku dana našao na drugom mestu.

Tokom kratke posete prijatelju, sedeli smo u njegovom prelepom dvorištu i pijuckali kafu, a tamo mi je pogled pao na neku vetrenjačicu koju je on, ako sam dobro upamtio, nedavno doneo sa puta po Beneluksu. Širila se se u duginim bojama po onom prekrasnom suncu, a privukla me je i zato što sam zamislio da angažujem i pozadinu koja je imala neču čudnu teksturu senke krošnje drveta na zidu. I sve se uklopilo, i to sa zlatnim svetlom. Toliko sam bio siguran da će sesija uspeti da je ona ispala idiotski kratka: samo četiri ekspozicije! A rezultat koji sam odabrao za “jednu na dan” je ovaj:

Fotografija dana za 11. maj 2011.

Ništa da dodam, ništa da oduzmem. Fotka u punoj rezoluciji izlaže čak i teksturu tkanine od koje je sačinjena ova baštenska igračka. Mišn akomplišd.