Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ima nekoliko mogućnosti, od kojih je fasciniranje devojaka iz dosade najverovatnija.
Uglavnom, četiri lika, jedna instalacija i pametan način snimanja.
Skidam kapu na održavanju visokog stila u toku izvedbe gluposti. 
Na aerodromu “Nikola Tesla” bi ih verovatno priveli, kako to oni vole da kažu, na “informativni razgovor”.
Posle onakve sesije, valja nekako i nastaviti sa trivijalnim fotkanjem. Lagan dan, slikanje usput, a u spisak zadataka ću ponovo gledati tek sutra.
Ako sam nešto naučio u poslednjih pedesetak dana: fotoaparat uvek treba da bude blizu, a prilika će se desiti. Naučio sam da cenim one male, džepne fotoaparate i kada bi postojao neki velik kao Ixus ili Lumix, a da može ovo što može moj G6, sutra bih ga kupio (ama, znam da nema takvog).
Prilika se pokazala u dvorištu moje tašte, koja je čarobnjak za cveće, baštensko i sobno bilje. Ona o toj temi zna više od nekih profesionalaca, a rezultati su izuzetni: neki uglovi u kući i oko nje izgledaju kao isečci nekih reprezentativnih botaničkih bašti. 
Moja lična fascinacija je još šira: već 25 godina, barem jednom ili dvaput mesečno u razgovoru saznam neko novo ime biljke… Na latinskom. Danas sam naučio šta je to klematis:
Ovo je tek detalj. Ima Zorka u svom dvorištu još dva klematisa: jedan beli sa dva cveta i jedan tamnoljubičasti sa dva cveta i dva pupoljka…
Svetlo je bilo prejako: bilo je skoro podne, vreme kad je svetlo loše za fotografisanje. Međutim, uspeo sam da postavim sebe tako da cvet dospe u senku, hvatao sam detalj i to je bilo dovoljno da se provučem. 
I kao što sam obećao kad sam poslao fotku dana za 14. maj, evo izvedene kolekcije koju sam sinoć ulovio, vama na polzu.
Nemam šta puno da pričam: neke izložbe na sinoćnoj instalaciji “Planeta Kikinda” nisu baš bile za slikanje (kartoni sa sitnim tekstom i slično tome), obaška što nije bilo dovoljno fokusa u onome što su radili. Da ne budem baš na kraj srca, ali ako je već organizovano da jedna simpatična devojka bude animatorka tek pristiglim posetiocima, a ona stoji upravo ispred izložbe posvećene stradanju šuma, onda njen kostim ne treba da bude najlon kesa na koju je nalepljeno nekakvo kvazi-lišće. Znam ja da je to razgradljiva kesa, ali najlon ostaje najlon…
Srećom, bilo je i perfektnih izložbi sinoć. Moj favorit beše izložba prepariranih ptica; nešto više sam o tome rekao u pratećem tekstu u prilogu sa fotkom dana, pa da se ne ponavljam.
Još uvek nisam osmislio pametan način za publikovanje kolekcije fotografija, pa ćete mi oprostiti što sam odabrao glup način: postavio sam izbor od 50 fotki u javni deo svog fejsbuk profila.
[EDIT: fejZbuk više ne dozvoljava pristup spolja. Evo vama fotki posredstvom Minusa.]
Izvol’te, izvol’te! 
Ovaj kratki igrani film uopšte ne želim da komentarišem. Samo ću da vas zamolim da odvojite pet i po minuta svog dragocenog vremena da ga pogledate – i to je sve.
(Tnx Igor via FB)
Kakva prilika, takav i ulov! U uži izbor je ušlo petnaest fotki, što se do sada nije desilo. Jedva sam odlučio koju ću.
Dakle, naravno da sam fotku dana ostavio za Noć muzeja. U Kikindi stalno nešto luduju, a tako je bilo i ovog puta. Ovog puta možda nije bilo obimno, raskošno i skupo kao prethodnih godina, ali ne mari: ko ume da gleda, imao je šta da vidi, još kako.
Moj lični favorit na ovogodišnjoj instalaciji “Planeta Kikinda” je bila izložba punjenih ptica. Odatle i fotka dana. Izvolite:
O čemu li je autor ove fasadne figure mislio? Da li je očekivao goluba na vrhu dleta?
Prosto ne mogu da verujem da mu to nije palo na pamet.
U Hamburgu se nalazi minijaturni svet koji raste iz godine u godinu, a već sad sadrži toliko elemenata da je to teško pregledati za jedan dan.
Miniatur Wonderland je čudesno mesto za one koji vole svet umanjenih prikaza. Otpočeo kao plan da se napravi najveći model železnice na svetu, ovaj projekat je odavno prevazišao samo tu ideju. Osvajajući “nove prostore” i razvijajući sadržaj do nivoa detaljnosti koji se graniči sa kompulsivnim ludilom, autori ovih prelepih maketa su uspeli da stvore mesto koje je danas glavna turistička atrakcija grada Hamburga.
Preporučujem vam da sledeći klip pogledate u HD režimu.
A sad nešto što još odavno niste imali nameru da znate
Verovatno svi znate da kokice nastaju zagrevanjem zrna jedne vrste kukuruza. A da li ste vi to ikad videli? Mislim, možda ste gledali kako se kukuruz koka, ali to je prebrzo da biste videli detalje.
E, pa evo usporenog snimka u obliku animiranog GIF prikaza.
(ovo sam pokupio ko zna kad i ko zna gde)
…Osim što su mu tog jutra nešto uši bile začepljene, može biti od promaje…
Dakle, treba li ovaj da časti celu kafanu? Ili da promeni posao?… 
Današnja fotka je rezultat nekoliko elemenata koji su se stekli na gomili.
Nakon kratke popodnevne kiše, vazduh je bio neuobičajeno čist i svež. Krenuli smo u nedeljnu nabavku, Jasna je vozila, a ja sam otvorio prozor i fotografisao potpuno slučajne prizore. I nije da nije, uhvatio sam nekoliko zanimljivih kadrova, od kojih sam za fotku dana izabrao ovaj:
A kako je ovo ispalo? Prošlo je već neko vreme, bio sam razbio desni retrovizor na kolima. Bilo je to onog jutra kad se empirijski pokazalo da nije pametno isterivati auto u rikverc iz dvorišta i spavati istovremeno. 
Uglavnom, među nekoliko ekspozicija koje sam uhvatio namerno gađajući sliku u retrovizoru, ova je ispala najzanimljivija. Mozaik je nastao zbog mnogo krhotina koje nisu otpale (jer ovaj retrovizor je montiran u Italiji, a ne u Srbiji, pa nisu štedeli epoksidni lepak). Biciklista tako ispade sakriven, a tekstura ulice čudnovata sama po sebi.
Ova fotka je karakteristična u nizu projekta “jedna na dan” i zato što je to prva fotka uslikana kao JPG, a ne kao RAW snimak. Razlog tome je bio sasvim prozaičan: bafer na mom G6 je kilav, a uključio sam bracketting (višestruko okidanje) kako bih mogao da brzo hvatam kadrove u toku vožnje. Da sam tak oradi osa RAW formatom, ko zna koliko puta bih blokirao aparat dok se bafer ne isprazni. Svojevremeno sam imao jedno iskustvo sa tim, završilo je tako što zbog punog bafera u fotoaparatu nisam uslikao najbolju fotku u svom životu. Ispričaću vam to jednom prilikom.
