Šta biste vi radili kad biste imali priručnu crnu rupu?
Ovaj nije računao na loš kvalitet lepljive trake (da ne kažem selotejpa).
Siroma’ čovek.
(Via)
Author: Grba
Fotografija dana, 24. april 2011
Uskršnji dan je protekao u poznatom scenariju. Bilo je prilike za hvatanje fotke dana i to sam iskoristio. I opet je moralo da padne eci, peci, pec… Što u krajnjoj liniji i nije tako loša stvar.
Dakle, prepodne u Mokrinu, gde se glavna ulica pretvara u vašar, bina na kojoj se odvija svetsko prvenstvo u tucanju uskršnjim farbanim jajima, hiljadu poznanika, i tako to. Posle toga, tradicionalni uskršnji ručak kod Jasninih roditelja. Još uvek teško duvam, a pošto slutim da danas nisam jedini sa tim problemom 
hajde da se kanem puste priče.
Danas nije bilo posebnih zadataka, mada sam se potrudio da uhvatim pokret na dečijem ringišpilu. Od nekoliko fotki koje us ispale kandidati za izbor slike dana, odabrao sam nešto što će ostati u duhu uskršnjeg šarenila. Izvolite:
Drugi kandidati su bili: roda na banderi (obrada u crno-beloj tehnici); liciderska srca, vertikalni izrez 2×1; krupni plan šarenih svilenih bombona koje vidite na ovoj slici u prvom redu; i jedna iz niza fotki sa dečijeg ringišpila. Svih pet su bile vredne objavljivanja, odabir pade na ovu: možda bih u nekom drugom raspoloženju izabrao neku drugu. Svejedno! 
Uzgred: znam da je ova fotka pomalo banalna, možda je čak i najmanje atraktivna od svih pomenutih; ali iz nekog volšebnog razloga ne mogu da se oduprem ovakvom kadru (pritom, ja ni te ni bilo koje druge bombone uopšte ne jedem). Ako iko ima ideju kako bi se fotografisanje ovakve scene moglo unaprediti, biću zahvalan na savetu; i pokušaću prvo mprilikom – ako ne pre, a ono tokom Dana ludaje u Kikindi, sledećeg oktobra.
Veronauka iz drugog ugla
Mada se svodi na isto.
Osvanu još jedan
Danas je praznik.
Христос васкрсе!
Данас ћу мало да се одмарам. Можда предвече окачим фотку дана. Не учиним ли то, рачунајте да је то ова, иако није усликана данас, него на Велики петак 
Mesec dana
Ovog časa se navršilo mesec dana postojanja Suštine pasijansa.
Tačno 168 priloga. To je prosek od 5,6 priloga na dan. Da, to je već skribomanija, mada su dominantni kratki prilozi, razni linkovi, klipovi i slično. Ali, kad bih sve to oljuštio i ostavio samo autorizovani sadržaj, bilo bi dovoljno. U skorijoj budućnosti planiram da menjam ritam objavljivanja, ali ne značajno.
Pitanje za vas: jesam li preterao? Gde sam pogrešio? Šta nedostaje? Čega treba više? Čega manje?
Zahvalan na mišljenju koje ćete ostaviti u komentaru.
Mikrofon je vaš. Udri.
Tri pesme iz JC Superstar
Hteo sam da napravim ceo presek, ali to ću uraditi kad dođe red na matični album u priči o mojih 125… Za večeras, tri prelepe arije iz poznate rock opere…
Jesus Christ Superstar (1970) je za mene važan album. Ispričaću vam jednom. Pošto su već kasni sati, ne mogu da puštam muziku glasno, a tu rock operu iz principa neću da slušam na slušalicama. Zato biram tri tihe arije, tri remek-dela. Ova tri klipa su iz istoimenog filma, snimljenog 1973.
Prva arija je priča o dilemi koju Marija Magdalena imala još otkad ju je Isus poveo sa sobom. Sada sluti kraj i preispituje svoju ljubav prema Hristu. Peva fenomenalna Yvonne Ellyman.
Fotografija dana, 23. april 2011
Za danas se znalo šta će biti predmet slikanja u projektu “jedna na dan”. Jasna se bunila što sam izneo jaja na sto pre Uskrsa, ali šta da se radi
Bilo je raznih aranžmana, ali unapred sam znao šta će ići kao fotka dana, pa da ne dužim:
Slikanje korpe sa uskršnjim jajima je tradicija koju odavno nisam izneverio. Tako da ovde nema nepoznanica. Samo je pitanje kako će Jasna i Ana biti inspirisane. Ove godine je bilo kubizma, dadaizma, naturalizma, gvaša i šta ono još beše 
A ove dve face, to je nina spremila za dečicu mog brata.
Najbolji citat koji ćete ikad pročitati
Iz knjige Olovka piše srcem… Tu knjigu sam prvi put čitao još dok mi nije bilo vreme da već znam da čitam. Ne znam koje dete je odvalilo tu izjavu. Samo se nadam da je u životu opstalo sa tim životnim principom.
Tema: početak i kraj
početak je kad sam se ja rodio
a kraja nema
(Via)
Jeste li ga omašili?…
Ja zamalo jesam: podsetnik iz kalendara radi uredno, pa sad glumatam kao da sam bio pripravan.
Danas je svetski dan knjige.
Da je svetski dan piva, svi bi znali.
Ovako… Slabo prolazi, zar ne?
Ajmo, guglaj malo, možda ima nešto na tu temu i u tvom komšiluku.
U mom nema.
Biće bolje. Ili neće. Zadatak za danas je da započnem čitanje neke knjige.
(Via)
Camera obscura
Znate li šta je to camera obscura? To je prastari koncept koji je tek u 19. veku pretvoren u fotoaparat.
Reč je o potpuno zatamnjenoj sobi (camera obscura i znači tamna soba) koja na jednom zidu ima rupu nevelikog prečnika. Pod tim uslovima, slika spoljašnosti se projektuje u obrnutom smeru na suprotnom zidu.
Prema podacima koje navodi članak na vikipediji, camera obscura seže barem 2500 godina u prošlost. Navodno, prvi koji je primetio taj fenomen je Mo-Ti, kineski filozof. Postoje beleške da je Aristotel slučajno primetio fenomen obrtanja slike, a Euklid se poslužio nečim sličnim da bi dokazao da se svetlosni zraci kreću pravo (a onda je došao Ajnštajn, ali to je neka druga priča).
Još zanimljivih podataka ćete pronaći ako guglujete. Ovog puta vam skrećem pažnju na jednu od savremenih rekonstrukcija: camera obscura uopšte nije tako nedostižna za izvedbu! Pogledajte ovaj video klip.
Eto čime se bave zaposleni u National Geographicu u radno vreme! C, c, c, c, c! 