Author: Grba

Filmovi za 30 sekundi

Autori ovih ludih animacija su dokazali da neki holivudski blokbasteri i ne vrede duže od 30 sekundi vaše pažnje.

Ne znam da li ste čuli za Angry Alien Productions. Još otkad sam prvi put naišao na njihovu verziju filma Titanic i time potvrdio ono što zaista mislim o tom filmu, apsolutni sam njihov fan.

Reč je o flash animacijama koje u 30 sekundi uguraju parodiju na neki poznati film, čineći nemoguće mogućim. Protagonisti su simpatični zečevi, a sinhronizacije glasova su tipizirane i posle nekog vremena postaju neodvojivi deo identiteta koji okružuje ovaj projekat.

(c) copyright AngryAlien.com

Među sedamdesetak klipova koji su do sada objavljeni, većina zaista traje 30 sekundi i pritom pokriva ceo film kroz sekvence kojih ćete se setiti. Naći ćete tu filmske klasike kao što su Gone with the Wind, Casablanca, It’s a Wonderful Life i The Wizard of Oz, legendarna ostvarenja američke produkcije kao što su Jaws, Rockie, Star Wars i Jurassic Park, ali i tipične stupidarije poput filmova Snakes on the Plane i Freddy vs Jason. Niko nije pošteđen: na spisku su remek-dela poput dva Kubrickova filma (Clockwork Orange i Shining) i tri Tarantinova (Reservoire Dogs, Pulp Fiction, Kill Bill), a matični žanrovi se pružaju od ljigavih melodrama do teškog horora.

Za svakog ponešto i uvek u domenu prvoklasne parodije, Angry Alien garantuje zabavu koja ponekad ume da se oduži, jer ćete teško odoleti da pogledate “samo još ovaj”… Da bih dokazao poslednju tvrdnju, zabeležiću da mi je za pisanje ovih 250 reči trebalo više od sat vremena, umesto deset minuta. Prosto, nisam mogao da odolim…

(Via)

Fotografija dana, 14. april 2011

Ima i običnih, skoro trivijalnih dana. Bilo je za očekivati da ću posle jučerašnjeg dana da se malo izduvam. Današnja fotka je ispala bez plana, ali je tehnika obrade bila davno planirana.

Nije mi se dalo previše da razmišljam o fotografisanju, pride sam imao malo gužve na poslu, pa nisam dugo mislio. U času kad sam se latio jedne od svojih uobičajenih rutina, palo mi je na pamet… Evo rezultata:

Fotografija dana za 14. april 2011.

Nemam šta veliko da pričam: teški makro, skidanje boja, tekstura izvučena u prvi plan, konačni odabir, tras gotovo.

Priča o crno-beloj fotografiji je velika, ozbiljna i za mene još predstavlja priličnu nepoznanicu u kontekstu digitalne postprodukcije (izbor BW u fotoaparatu, dakako, ne dolazi u obzir). Svojevremeno sam naučio nešto o razlozima što monohromatske slike izazivaju jači utisak od kolornih. Ali, o tome ću drugi put.

Pouka dana, ne po prvi put: nikad ne znaš gde te čeka zgodna prilika. Što reče najveći demagog antike: carpe diem. Dobro de, znam da je to tumačenje pogrešno, ali nema veze.

Kao suze na kiši

Da se prisetimo jednog od veoma značajnih momenata u kinematografiji.

Da li ste gledali film Blade Runner? Ako naučnu fantastiku smatrate žanrom za zabavu, verovatno niste; ne trudite se, nije to za vas. Ako je smatrate žanrom vrednim potencijala u literaturi i kinematografiji, tad ću s pravom pretpostaviti da ste film već gledali. Ako ste, prosto, ljubitelj dobre kinematografije, a niste gledali ovaj film, sram vas bilo; ispravite to što pre.

No, hajde da se setimo nekih detalja.

Nastavite sa čitanjem… “Kao suze na kiši”

Fotografija dana, 13. april 2011

Prošla je ponoć, dan za mnom je bio pun k’o oko. Čak tri sesije fotografisanja, od kojih je ona koju sam zamislio za projekat “jedna na dan” bila jedina neuspešna.

Ana mi je već najavila da hoće da slikam aplikacije na njenim noktima, što izgleda… Ne umem da kažem kako izgleda… Smile with tongue out A to što sam pomislio, kad bi me Ana uhvatila, obr’o bih bostan, bolje da ćutim.

Ana je lepo rekla da izađemo na dnevno svetlo, ja nisam hteo i to je odvelo u kolekciju od petnaestak ekspozicija sa kojima će ona možda nešto da uradi, a ja ne bih… E, onda smo izašli u baštu i tu je bilo nekoliko uspešnih portreta; i to je dobro samo po sebi, jer odavno nisam slikao svoju kćer na taj način.

A onda su došle stihije – deca mog brata, koja su bila posebno uzbuđena jer je njihovoj nini bio rođendan i oni su bili posebno inspirisani za razne ludorije. Znaju da kod nas smeju da rade (skoro) sve, pa (ne) možete zamisliti kako to izgleda kad su posebno inspirisani. Velika seka ih je uhvatila pod svoje na neko vreme, počele su igre bez granica sa sekinom kolekcijom naočara za sunce, a rezultat je sledeći:

Fotografija dana za 13.april 2011.

Rock band na omotu ploče! Thumbs up Open-mouthed smile

Sleva nadesno – Marko: nemojte se kačiti sa njim, jer ne samo da je jači od vas, nego je pride i rođen 6.6.6 Vampire bat Ana: Jasnina i moja ćerka jedinica; možete naslutiti gorepomenute nokte I don't know smile Kaća – veoma poseban devojčurak, đak prvak i đavolak svoje vrste Girl

Dakle, bio je ovo jedan dobar dan slatkog života. A posle svega, čak je bio dobar dan i za fotografisanje, jer sam štricnuo bar tridesetak fotki vrednih arhiviranja.

Besplatni film posvećen Gagarinu

Još jedan prilog posvećen velikom jubileju – juče se navršilo 50 godina od prvog leta čoveka u kosmos.

Pedeset godina od Gagarinovog leta u orbituFilm First Orbit je tokom dana dat u public domain i slobodni ste da ga preuzmete sa sajta firstorbit.org ili da ga gledate kao youtube klip,

U nameri da posebno obeleže ovaj istorijski događaj, ekipa filma se udružila sa astronautima na međunarodnoj svemirskoj stanici, zamolivši ih da snime pogled na Zemlju onako kako bi to i Gagarin otprilike video tokom obilaska planete.

Pogledao sam tek nekoliko minuta filma i već sam oduševljen; moraće da pričeka, doduše, dok ne stigne na red. A ako imate vremena, evo ga i ovde – mada je lepše gledati ga u HD varijaciji (720 tačaka).

 

Procunjajte po sajtu posvećenom filmu: tma oćete naći i video-priču o kreiranju filma, kao i neke faktografske podatke za koje možda niste znali.

(Via)

Ne vršite po Pravopisu!

Još jedan prilog sa starog bloga koji će uskoro biti zatvoren, a šteta da se baci. Neka se nađe u arhivi. Ovo je tekst o onima koji vrše, šta već vrše, po mom maternjem jeziku.

Sasvim je moguće da ću nekog zbuniti ovakvim naslovom. Verujte mi, nije slučajno. Tu kovanicu sam izrekao više puta, uvek u času kada bih bio posebno iznerviran bahatim ponašanjem prema sopstvenom jeziku.

A gde to piše da je samo lingvistima dozvoljeno da čuvaju jezik?Na početku, da se razumemo: nisam nikakav stručnjak za srpski jezik, a jedina znanja koja imam o njemu su ona koja sam stekao tokom osnovne i srednje škole, čitajući knjige i držeći Pravopis pri ruci. Ah, da: poneko znanje sam stekao i iskustvom. Neka od njih su bila veoma zanimljiva zato što sam doživeo da spojim svoju osnovnu struku sa potrebom poznavanja srpskog jezika. A pritom sam se družio i sa jednim lingvistom, čovekom jakog kalibra, iskoristivši svaki mogući trenutak da naučim više.

Postoji još jedan razlog mog današnjeg bavljenja ovom temom: koliko god ja pokušavao da pobegnem od nje, sustiže me kad se najmanje nadam. A kad vas nešto neprekidno juri, postoji samo jedan način da prekinete agoniju: da prestanete da bežite, okrenete se i suočite sa tim. Svestan sam da agonija neće biti prekinuta, problem će me opet sustizati, a ja ću opet dolaziti na isto. To, pak, nije razlog da zažmurim i pravim se nevešt. Nastavite sa čitanjem… “Ne vršite po Pravopisu!”

Pronalazač digitalnog fotoaparata

Pronašli smo krivca za sve: ime mu je Steven Sasson, a zločin je počinio davne 1975. godine.

Šalu na stranu: na blogu Davida Friedmana sam natrčao na zanimljiv projekat kreiranja video portreta pronalazača zanimljivih stvari. Video klip koji je prekjuče objavljen posvećen je Stevenu Sassonu, pronalazaču digitalnog fotoaparata.

Najfascinantniji deo razgovora pominje i autor intervjua: saznaćete kako je i zašto ispalo da uređaj može da zabeleži samo 30 fotografija na spoljnoj memoriji – a kao spoljna memorija je služila magnetna kaseta!

(Via)

Hakovan sajt odeljenja za visokotehnološki kriminal

Sa čime bi ovo moglo da se uporedi: recimo, kao kada bi neko ukrao sve točkove sa svih vozila odeljenja saobraćajne policije. I to zato što niko nije pazio na vozila, a lopovu bilo slatko da se dokaže.

Zlonamerni upadi na sajtove su jedan od vidova hakerskog delovanja. Što viši nivo sajta, to veća slava među mamlazima koji nemaju pametnija posla. Večeras se desio proboj, ni manje ni više, nego portala Posebnog odeljenja Okružnog javnog tužilaštva u Beogradu za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. U domaćim okvirima, ovo je sveti gral za hakere. Meni se, međutim, čini da neko od administratora nije baš najbolje uradio svoj posao.

Ne znam kad se tačno desilo: informacija je već uveliko kružila fejsbukom i ja sam je dobio iz dva izvora negde između 23:15 i 23:30. dok sam opaučio par komentara i napravio slike ekrana, bilo je već 23:43. Oko 23:45, primetio sam da je sajt oboren…

Uhvatio sam dve slike – pornografija koja je uključena u sadržaj stranice je bila različita na ćiriličnoj i latiničnoj naslovnoj strani. Engleska verzija naslovne strane je sadržala neki tekst čiju sliku sam zaboravio da “upucam”. Te slike ne mogu da podelim, jer nisu za svačije oči, ali nije ni bitno.

Moj komentar je kratak: ako ne uhvate dripca do jutra, imaju ceo sutrašnji dan da naprave popis i zatvore dućan kao nepotreban. Hajde, momci, pokažite šta znate.

Inače, dok sam ovo pisao, evo ga opet (ovog puta bez slike na ćiriličnoj verziji)! BRUKA!

bruka!

Zaboga, ljudi, suspendujte taj server već jednom!

(Via; tnx Džoni)