Author: Miloš Babović

Obrada u 13: Klasična ljubav

Lično nalazim kako su obrade fantastičan način za upoznavanje sa džezom i klasičnom muzikom.

Osnovni problem sa tim muzikama (za čije se dublje razumevanje mora u školu ići) je strukturalni. Dok smo u pop muzici (kojom smo svakodnevno okruženi) naviknuti na uvod–strofa–refren–strofa–refren–solo–refren–kraj strukturu, ozbiljne muzike imaju svoju logiku, i to zavisnu od perioda ili podvrste kojima pripadaju. Ta različitost ume da odbije, uplaši.

I tu uskače dobra obrada. Pri sudaru sa nesvakodnevnim muzičkim oblicima mnogo pomaže poznavanje melodije, a upravo nju obrade ne diraju (previše). Tako možemo da raspoznamo šta je melodija, a šta je stil, struktura.

U tom smislu, danas maltretiramo jedan klasik iz Lenon-Makartni opusa, sjajnu She Loves You:

Nastavite sa čitanjem… “Obrada u 13: Klasična ljubav”

Obrada u 13: Ko preživi, pričaće

Visokopoštovana zajednico Suštine Pasijansa, osobita mi je čast sa elementima zadovoljstva predstaviti vam novi serijal: Obrada u 13.

Direktno isprovociran televizijskim najavama velikog koncerta Pink Floyd tribute benda, rešio sam da laganim tempom, svakog petka u 13h, predstavim po jednu dobru obradu (eng. cover) koja ima sposobnost nasmejati, zbuniti, iznenaditi, naučiti… zainteresovanog slušaoca.

Prva na redu je I Will Survive, legendarna disko numera iz 1978, originalno objavljena kao B strana singla, u izvođenju Glorije Gajnor.

Stvar je eksploatisana (spomenuću samo jednu od boljih američkih romantično-sportskih komedija The Replacements) do iznemoglosti i nazad. Mnogi su je odpevavali, od Dajane Ros do gospođice Piggy, glavne mapetovske zavodnice. Ali…

Nastavite sa čitanjem… “Obrada u 13: Ko preživi, pričaće”

Zašto Crkva nije deo sistema PDV?

Malo je rasprava bilo na zadatu temu. Ćutanja su mnoga a razlozi nejaki, kako jednom reče čika Jova Zmaj.

Želim ovim tekstom da unesem malo humora u problem – i da se tako samog problema podsetimo, jer ćemo jedino tako jednom i da ga rešimo.

Dakle, zašto Crkva nije deo sistema PDV? Trenutne posledice znamo, pa zato posmatram problem iz drugog ugla: šta bi se desilo kada bi Crkva postala deo sistema PDV?

Da bih razmatrao ovaj drugi ugao kako treba, prizivam u pomoć braću Ruse. Davno, davno, u jednom ruskom listu (čini mi se Gazeti), objavljena je humoreska Događaj iz vojničkog života. Tekst tužno komičan i komično tužan, zapao je za oko Dušanu Radoviću, koji ga je sačuvao da bi ga njegov sin Miloš pretvorio u kratki film Iznenadna i prerana smrt pukovnika KK.

U najboljem maniru holivudskih paralelnih radnji, i moj otac Vukota je sačuvao isti tekst, da bi ga njegov sin Miloš pretvorio u… Ma, šta se ja pravdam. Uživajte svi!

Smer je bitan

 

Nastavite sa čitanjem… “Zašto Crkva nije deo sistema PDV?”

Pola veka muzike iz ugla ljubitelja

Početak je tamo gde je kraj. Može i obratno, ali neka o tome brinu oni čije su čaše vazda poluprazne.

Ove godine (možete misliti, petog oktobra) navršilo se 50 godina kako su Bitlsi objavili prvi singl. Meni je danas bitno da izjavim kako je tog dana, od strane onih koji su to radili bolje i lepše od drugih, urbi et orbi objavljeno da praviti bilo kakvu muziku možemo, ali da je to zaludan posao ako ne umemo da napravimo melodiju.

Bez ovoga ne ide: gitara

Nastavite sa čitanjem… “Pola veka muzike iz ugla ljubitelja”

Stranice: Stranica 1, Stranica 2

Biti Homo Sapiens

Probudiš se, jednog nedeljnog jutra,  na planeti Zemlji. Sve te živo boli. Prokleti grip, pomisliš. Krkneš fervex ili brufen. Gospoja kuva čaj dok pokušavaš da se razmrdaš tako što odeš da kupiš doručak i novine. Vratiš se kući, prestolonaslednik već igra Cars 2. Doručkuješ. Vesti javljaju kako lokalni mali sisač mošnica treska šakom po stolu zbog nečega što je bilo pre šezdeset godina, zato što je neki drugi mali sisač mošnica rekao da su neka dva kamena i tri livade teritorijalno nezavisna. A možda nije zato, nego zato što treći mali sisač mošnica izigrava Prljavog Harija. Onda dvojica u Kini đuskaju onoj stvari tri sata zbog milion evra, a nikoga da im kaže “sine, ne smeš da se brišeš peškirom duže od 25 sekundi”; linijske sudije donose pogrešne odluke; dvorana ima krov koji se neće postaviti dok ne padne kiša. Knjavaš zbog prokletog gripa.  Dok si budan pokušavaš da se igraš sa budućim Šumaherom. Dođe vreme za antibiotik. I brufen, naravno. E, tada je već vreme da se kapsula sa čovekom unutra zakači za balon napunjen helijumom, i pošalje 36 kilometara uvis. Onda čovek skoči… pa  šta bude.

Nastavite sa čitanjem… “Biti Homo Sapiens”

Iskušenja povređenih verskih osećanja

Šta, zapravo, čuvaju toliki policajci?

Agresija i kako je stećiŽivimo u društvu koje je natopljeno agresijom. Ministri najavljuju odlučne borbe, tužioci iznose dokaze u medijima, razne grupe oštro reaguju. Stvorena je atmosfera u kojoj je brzina reagovanja mnogo važnija od promišljanja nad rečima, do te mere da se promišljene reči diskvalifikuju nedovoljnom brzinom pojavljivanja. Kao da je mišljenje na bilo koju temu nešto što iz čoveka izbija spontano, trenutno. Nije tako, naravno. Posebno ne kada mišljenje treba imati o nečemu što je toliko besmisleno da čoveka izbacuje iz ravnoteže.

Ove subote je trebalo da se održi Parada ponosa, koja je ove godine trebalo da preraste u Pride Week, Nedelju ponosa. Pa, šta je sve to, zapravo?

Nastavite sa čitanjem… “Iskušenja povređenih verskih osećanja”

Goran Savić, R.I.P

Levi, prenartpani tas Bezumnog takozvane Vojske Srbije, alotropske modifikacije vojski državne zajednice Srbije i Crne Gore, SR Jugoslavije i SFRJ, dobio je još jedan teg.

Život mladog Gorana Savića je ugašen padom aviona kojim je upravljao. Istraga će najverovatnije pokazati da major Savić nije kriv za ovu nesreću. Konačno, mogao je da iskoči, ali nije; usmerio je avion van naseljenog dela Stare Pazove, koliko je to bilo u njegovoj moći. Istraga će verovatno pokazati da su krivi mehaničari. Možda će otići na vojni sud, možda će biti prekomandovani, možda u zatvor, možda će dobiti otkaz. Istraga će verovatno trajati dugo, predugo. Doći će nove vesti, i nikoga izuzev jedne male, uništene porodice neće zanimati njen ishod.

Nastavite sa čitanjem… “Goran Savić, R.I.P”

Ko je Prljavi Hari?

I know what you’re thinking. “Did he fire six shots or only five?” Well, to tell you the truth, in all this excitement I kind of lost track myself. But being as this is a .44 Magnum, the most powerful handgun in the world, and would blow your head clean off, you’ve got to ask yourself one question: “Do I feel lucky?” Well, do ya, punk?

Ovim monologom počinje, i završava se, film Prljavi Hari, koji opisuje netipičan događaj na poslu policajca: hvatanje ludaka sa snajperskom puškom. Priča je ispričana pre skoro 40 godina i uključuje neke sada nestandardne elemente, kakav je hladnokrvno ubistvo desetogodišnjaka. Nekvalifikovan sam za ozbiljno čitanje filmskog jezika, pa ostavljam detalje profesionalcima, dok skrećem pažnju na glavni lik, Prljavog Harija Kalahana. To je čovek koji na radnom mestu policajca hvata pljačkaše banke, sprečava samoubicu, postavlja zamke pomenutom ludaku sa snajperom, juri ga kroz grad, i na kraju ga ubija citiranim šestim metkom.

Nastavite sa čitanjem… “Ko je Prljavi Hari?”

Srećan rođendan, gospodine Willy!

Ukoliko obavezno po prvom učitavanju igrice otkucate MERGE “”, možete se ubrojate u odabranu programersku grupu poznatu kao ‘hakeri’

Danas se suočavamo za godišnjicom objavljivanja igre Manic Miner, odnosno formalnim rođenjem minera Vilija. O čemu se radi? Vili radi u rudniku, i na početku se nalazi 20 nivoa ispod zemlje. Naš zadatak je da mu pomognemo da obavi svoj rudarski posao (sakupljanje svetlucavih džidžabidža) i stigne do izlaza, a sve to dok količina vazduha ne padne na nulu. Problem su pre svega podzemne karakondžule, zatim mesta na kojima se tlo pod nogama odronjava, kao i Vilijeva (veoma ljudska) sposobnost poginuća pri padu sa veće visine. Na početku imate tri života. Ako ih sve izgubite, počinjete sve iz početka. Jasno? Naravno. E pa, izvolite:

Nastavite sa čitanjem… “Srećan rođendan, gospodine Willy!”

Igra koja to nije: Diablo III

Igra je suštinska potreba Homo Sapiensa, i samim tim integralni deo ljudske civilizacije. Igramo se stalno, do te mere da nije jasno postoji li išta što igra nije.

Jedna igra, jedan takmičarKoja igra kome odgovara, pitanje je karaktera i društvenog položaja. Jer igara ima raznih: odvoji cicu (igra na sreću, potrebno je imati dobar automobil sa zatamnjenim staklima, zaustavite ga pored neke žene na ulici. Ako ona uđe u automobil, pobedili ste); lansiraj pa kud puklo (ruski rulet tuđim glavama, dajte Svemirskoj agenciji novac, ali je obavežite da za nabavku delova raspisuje tender na kome pobeđuje najjeftini ponuđač, u čijem Upravnom odboru sasvim slučajno sedite. Zatim u raketu posadite ljude, pa je lansirajte u svemir. Ako se raketa ne raspadne, pobedili ste. Igra nudi i drugi nivo težine: možete pobediti i ako se raketa raspadne); citi(t)raj, pa objavi (igra umeća i uzvišenih mentalnih sposobnosti, napišite naučni članak pa ga pošaljite časopisu. Recenzent će vas odbiti, ali će u obrazloženju suptilno naznačiti koje biste radove morali da citirate da bi vaš članak naprasno postao vredan objavljivanja. Pobedili ste ako i vaši članci postanu deo ucene… pardon, igre). I tako redom, dopišite po nahođenju.

Nastavite sa čitanjem… “Igra koja to nije: Diablo III”