Author: Комшија

Једна од пре: низ сокак

Више пута ми се десило, док сам бирао фотку за овде, да неку изоставим јер је снимљена кад и нека већ објављена. Што је неправда: надахнуће кад наиђе, не бира. Две недеље ништа, а онда пет комада за сат.

Дакле, ова фотка је снимљена два минута након претходне, вероватно мање од двеста метара даље. На коју страну? Па, низбрдо.

низбрдо

(велика)

Брзо сам схватио шта ме то привукло да шкљоцнем овај сокак. Падина у даљини. По Банату може свашта да се нађе, али да се сними овако низ улицу и да се ем виде кровови даљих кућа виђени одозго, ем да иза и изнад последњих кућа има још нечег осим неба, е то нема. Можда у Вршцу, ово друго.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: низ сокак”

Једна од пре: 11

После те кафе, кренемо полако ка Зоћи. Успут је звао да провери јесмо ли устали, па смо тако знали да је устао и он. Ето, измислиш себи викенд а завршиш у клубу раноранилаца.

Није то далеко, у нашим мерама изађе четр ћошка, ал’ је низбрдо па изгледа још краће. Узбрдо је тешко, низбрдо је незгодно. Ал’ нисмо баш задрти равноземци, умели смо да се навикнемо и на то. Но се трудимо да идемо спорије, врућина већ почиње. Полако, уз зверање. И онда приметим свашта око себе.

11

(велика)

Овоме нисам могао да одолим. Из више разлога.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: 11”

Једна од пре: зрно кафé

Те тако некако решим да опајем прашину са ове серије… и натрчи ми под рндалицу нешто из оне кафанске. Еј бре, коњу, кажем себи, па том си приликом нашкљоцао онолико, и мора да си нешто од тога паркирао за…

Пази, јесам. Дакле, наредних неколико ће бити о том боравку у Крагујевцу, последњег августовског викенда 2014. Хронолошки, прво дође ово:

eos_3251020140830_ 8_12_10

(и Велинка)

Сам се себи чудим што сам изабрао фотку снимљену у стерилном амбијенту пред дућаном, кутијом сивом, безличном и истом као и пет милиона других сивих кутија. Али…

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: зрно кафé”

Troilos ist, glaube ich, in München

Отприлике 2003 ми се заломило нешто слободног времена (читај: остао без посла) па сам између друге разоноде (јурњаве за огласима и цимања познаника имејлом за рукав) кренуо да шврљам по тим равним мрежама. Наватао се читав талас којекаквих забачених бендова из периода прогресивног рока.

“Кресиду” сам до јуче бркао са “Пешчаном ружом” те сам тако мислио да су Французи, ал’ јок, као и већина те булументе, Енглези. Немам појма ни ко су ни шта су, ал’ ова ствар ми се некако увек нађе на плејлисти (и то на обетри).

Зашто имам три плејлисте? Па… испало је да ми треба.

Nastavite sa čitanjem… “Troilos ist, glaube ich, in München”

Затурено у преводу (3)

Па рече “Ni Srbiji ni Grčkoj nije potreban vođa. Potrebni su nam sistem i odgovorni lideri.”. И остаде жив.

Дакле, ако се зове лидер, онда је у реду да води; ако се зове вођа, онда нам не треба. Срећом, није покушао да се послужи још и италијанским.

Питао ме неко да ли о таквим стварима размишљам на дневној бази. Пази, стварно, ја и имам дневну базу – то ми је овај сто на коме ми стоје миш, тастатура, кафа, пепељуга, телефон. Али, ту настаје проблем што ја не размишљам на њему – крај свег кртога (тачније, кртлога, да позајмим згодну реч) ту нема места да се још и ја нацртам. Имам, уместо тога, столицу; углавном сам на њој. Имао сам некад и навику да седнем на сто. Што је некако и ишло, док су столови били чвршћи и празнији.

Nastavite sa čitanjem… “Затурено у преводу (3)”

Једна од пре: Брет

Иако Зрењанин има и некакву периферију, центар је ипак много фотогеничнији, због старости и због реке, па госте водимо тамо. Брета знам још од 1997, кад ми је имејлом одговорио на питање “зашто у Америци нема села”. Јер није могао краће а за форум је дугачко.

Отад се дописујемо, а после смо били и комшије – условно речено, на сто миља, па после на двеста педесет. Посетио нас је тамо десетак пута, а посетили смо и ми њега.

А онда више нисмо били комшије, но њему није сметало. Трајало му је скоро пет година док је испунио обећање да ће да сврати, али га је испунио.

eos_3618920150416_17_31_32

(велика)

Ако вам се призор чини познат, то је зато што вам је познат. Већ смо имали фотку овде (Грбо, помагај, не могу да нађем линк), снимљену са скоро истог места, и наравно скроз другачију.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: Брет”

Једна од пре: у по бела дана

Негде у време кад је ово снимљено сам био прешао на Светлокомору и одушевио се како могу да подесим боју, да бирам који ће извор светла да буде проглашен за бео. Играо сам се тим доста дуго. Сад је то већ рутина.

Овде сам добио резултат који нисам очекивао. Изгледа као да је снимљено у по бела дана, са сунцем у потиљак.

eos_1052620120523_22_46_08
(велика)

А није.

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: у по бела дана”

Једна од пре: празан сто

Јесам ли већ рекао да нећу да качим кафанске слике са сплавова? Можда и јесам, само нису биле за ону серију па сам их тада заобишао. Ово је, међутим, једини сплав који ме се дојмио клопом (уредно сликано и нисам окачио нигде), но… овај призор ми је данас наишао и освежио ме.

Па ето мало освежења, коме је врућина. Јер ово је снимљено 21. марта, тачно на почетак пролећа, док још ништа није олистало. А баш је било лепо време, док је било сунца. Онда је зашло за суседни сплав и одједном нам је било хладно.

eos_3593320150321_17_30_40

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: празан сто”

Једна од пре: свемирска

Пошто сам се за потребе оног преснимавања негатива опскрбио макро прстењем и совјетским објективом од 50мм, наравно да ми је падало на ум да то може да послужи и нечем другом. Ал’ надахнуће је зајебана ствар, наиђе кад наиђе.

Класична тема макро фотографије су бубе и цвеће. Оно, јесте да и у томе има шта да се види, али то се ради већ стотинак година. Треба обновити градиво, што јес јес, ал’ то сам некако више препустио деци, а онда… то надахнуће, наиђе ретко.

Али кад наиђе, удари.

eos_1381920120812_20_22_06

(велика)

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: свемирска”

Једна од пре: ситно сецкано за патке

Током оне кафанске серије фотака некако сам избегао сплавове… јер сам имао лоше искуство са њима – није толико скупље колико је горе и колико се осећа да је газда наручио атмосферу и поштено платио, да су особљу прописана правила. Зна се од чега се пита не прави, мада је и ту било добрих снимака. У ствари, занимљивије је око сплавова него на њима.

Јер сви ти градови на води су згодни за фоткање, тешко је објективу да одоли тим одразима. Имао сам среће да сам добрих десет година радио на местима где се река види кроз прозор, или макар на пљуцомет од улаза, лепо је то.

Невоља је што су ти сплавови тако начичкани, што ту има толико тога на то мало обале. И кад ухватим призор, у њему има превише тога. Например овако.

eos_3565120150214_15_00_42-2

Није доста лоше, а? Међутим…

Nastavite sa čitanjem… “Једна од пре: ситно сецкано за патке”