Author: Peacock

I only want you to be mine

Ovaj stih mi je rekla svaka žena sa kojom sam bio…

I only want you to be free

A ovaj ni jedna!

A kada ih čuješ zajedno iz usta jedne neobične i fine dame odmah se upitaš: pa ljudi moji, gde rastu ovakve žene?

Ima ih, ima, samo daleko odavde. Na Novom Zelandu.

Maštam kako na brzinu pakujem najneophodnije stvari, sređujem papire, kupujem avionsku kartu i letim kao ptica… Sve dok me surova realnost, na ovaj ili onaj način, ne spusti na zemlju.

Gde si, bre, pošao Srbine? Ti bi da letiš? E, to ne može!

Nastavite sa čitanjem… “Ptice”

Jesam li do sada pominjao Mišu Jamba? Nisam? Danas ću morati to da uradim. Divan & šarmantan čovek koga volim da sretnem i da se ispričamo. Imao je neobičan fetiš – spavao je samo sa doktorkama. Sve dok mu jedna od njih nije došla glave.

Otišao čovek tetki za lek i dobio doživotnu terapiju.

Pojavi se jednog dana na mojim vratima sa pločom pod miškom. Kaže: “Crk’o mi gramofon, ne nameravam da kupim novi, svi prelaze na CD… Ti ćeš najbolje da je čuvaš.” Ne mogu da se izborim ni sa ovim mojim, mislim se, al’ jedna manje-više ne pravi problem.

Nastavite sa čitanjem… “Glupava pesma”

Krenem onomad na pijacu. Dok izlazim iz zgrade, ispred mene promiče gospođa koja mi se uljudno javi. Dok prebiram po glavi koja to beše, izmače mi desetak metara. Cooliram, nabio sam sluške u uši i krećem za njom. Kada bi se okrenula, da joj ponovo vidim facu, možda bih je i prepoznao. Ovako, kao iskusan muškarac, mogu samo da konstatujem činjenice koje vidim straga: rane četrdesete, obučena k’o pre 30 godina, duge noge u farmerkama koje joj dobro stoje… Taman!

Gledam da je stignem, da je priupitam kada i na kojoj smo žurci bili, al’ klecaju staračka kolena … Uvek te izdaju kada se najmanje nadaš.

Odustajem! Njene noge, za razliku od mojih, i dalje sigurno hodaju u taktu 2/4 a ja hvatam sebe kako, kao hipnotisan, zevam u njeno dupe u tesnim farmerkama koje se njiše u ritmu muzike za ples…

Nastavite sa čitanjem… “Dobro dupe”

Who’d be a woman, in this God forsaken town
Oh how I wish I could go
Giving to people I know will bring me down
And if I ache I dare not show, show

Nije mi bila namera da izvučem teskobu prisutnu u ovoj pesmi u prvi plan, ali možda to i nije loše. Živimo u takvom okruženju da mi se ponekad čini da je ova nesrećna zemlja jedan veliki, virtuelni sanatorijum. Sa mnogo pacijenata.

Pa kako da uteknemo iz svega toga? Recept je jednostavan, samo ga treba sprovesti…

Nastavite sa čitanjem… “Patnja namučene duše”

Somewhere there should be
for all the world to see
a statue of a fool made of stone.
An image of a man
who let love slip through his hands
and left him to stand here all alone.

Kada god bi se desilo da me neka ženska izradi, setio bih se današnje pesme.

Sreo sam danas mladog komšiju, tek su brčići krenuli da mu rastu. Vidim, snuždio se, jedva je procedio kroz zube nešto što je ličilo na “Dobar dan.” Dobro došao u klub, sinak.

Nastavite sa čitanjem… “Spomenik budali”

Danas je bio dan za akciju. Ne onu akciju, već sređivanje sitnih stvari po kući koje ti se neprimetno nakupe, a niko drugi neće da ih uradi. Završim, uzmem knjigu u šake i zadovoljno predem k’o mačor posle akcije. Mislim o tome kako će Šef da me pohvali što sam prebacio stotku! A i smislio sam o čemu ću danas da pišem, pa ne moram da se brinem.

Posle nekog vremena zadremam, nije loše da se tema još malo prokrčka u glavi pre pisanja… I dok snivam snove, komšija bušilicom saspe nekoliko rafala u zid. Bunovan, poskočim pominjući mu bližu i dalju rodbinu, sve pokušavajući nekako da se smirim. Doktorka mi je strogo rekla: “Ako hoćeš da ostaneš u voznom stanju kao oldtimer, izbegavaj stresne situacije.”

Sve to važi u teoriji, samo mi nije rekla da će komšija da mi drnda mozak bušilicom.

Nastavite sa čitanjem… “Trilogija”

Već par nedelja propiram uši svakojakim muzičkim novitetima, pa sam se malo umorio. Dešava mi se to, s vremena na vreme, kada poželim da sam prosečni konzument. Od onih što uključe radio, naštele se na omiljenu stanicu i puste mozak na otavu… Pa kada im dosadi, samo promene stanicu…

Eeee, kada bi ja mogao tako, sa četvrt uva, bilo bi mnogo lepo. Ali ne mogu, odavno sam se deformisao u pokušajima da do kraja spoznam šta je autor hteo da kaže, pa to radim nesvesno. Zbog toga trpim kritike i ljudi mi često lepe etikete – te da sam perfekcionista, zaluđenik, cepidlaka, nakrivo nasađen… Ne smem ni da pominjem šta mi sve kažu.

Nastavite sa čitanjem… “Trebalo bi da si srećna”

Ovih dana je baš bilo zabavno. Bacio sam okce na nove novine i odmah sam se ozario. Muzičari su se probudili iz zimskog sna i počele su da se pojavljuju interesantne i potencijalno opasne stvari. Eskivirao sam diskusiju o interesantnom argentinskom bendu u kome teclados zvuče jeftino, što kvari opšti utisak o njima, i bacio se na čitanje ne bih li u moru recenzija novih izdanja razabrao šta bi mi bilo interesantno da plaknem uši.

Srećom, Cevka je tu od pomoći, pa sam brzo za nekoliko bendova utvrdio da presipaju iz šupljeg u prazno i momentalno ih zaboravio. Neka ih sluša dalja i šira rodbina.

A onda sam naleteo na novi bend čiji je album dobio vrlo visoku ocenu. Recenzent je bio opširan pa je pomenuo i goste na snimanju, sve neke meni drage ljude sa kojima se godinama družim. E, tu više nema zezanja, mora da se čuje…

Nastavite sa čitanjem… “Tužni dječarac”

Kada se moj prijatelj preselio u Englesku, nije mi se javljao neko vreme. Normalno, zabrinuo sam se. A onda se iznenada pojavio na mojim vratima i počeo da mi prepričava utiske o svom novom životu:

– Baki, mislio sam da su Pajtonovci parodija. U stvarnom životu je mnogo gore.

Dalje ništa nisam pitao.

Nastavite sa čitanjem… “Nedeljno popodne”

(Love’s just a door that’s locked and there’s no key)
It never happens to me

Tako to biva kada me šef javno prozove. Nema tu više vrdanja dupetom & izgovaranja, odmah šiljim plajvaz i… uzimam tastaturu u ruke.

Nemojte posle meni da se žalite da vam se pesma ne dopada. Ove sam se odmah setio jer je šefovski zahtev bio izričit – jednom hit i nikada više!

Nastavite sa čitanjem… “Nikada”