Author: Peacock

Protivotrov

Da li se to obistinjuje poslovica “bez starca nema udarca”? Novi album starog velemajstora je dostojan divljenja.

Jedan od prvih muzičara koji su me na neki način očarali bio je Armando ”Chick” Corea. Iako je svirao jazz, njegove kompozicije su pokazivale da nije opterećen stilovima i da je sposoban da u njih strpa sve i svašta. Naglašena melodioznost i besprekorno sviranje su samo dodatni bonus. Mnogo godina od našeg prvog susreta sam saznao da nam je datum rođenja isti pa, verovao u horoskopske znake ili ne, odmah mi je postalo jasno zašto mi je njegova muzika momentalno “zapevala” u glavi.

Šta li tek “peva” u njegovoj?

Nastavite sa čitanjem… “Protivotrov”

Fantazija

U jednoj davnoj “tamnici naroda i države represije i straha”, beše upamćeno kako je predrgupa otela šou jednoj od najvećih svetskih zvezda…

Isped zgrade u kojoj živim nalazi se poveći drveni sto i klupice. U ove vrele letnje dane tu se u toku prepodneva okuplja u hladovini starije društvo kako bi se, uz obaveznu kaficu, pretresli najnoviji događaji i abrovi. Uveče se postava menja, mlađa generacija čuva sitnu decu, kafu zamenjuje pivo, a muški deo se opusti tek kada žene odvedu decu na spavanje. Tada pivo zamenjuje tradicionalna šljivovica koja se ispija iz šoljica za kafu…

Da se žene ne dosete. Winking smile

Nastavite sa čitanjem… “Fantazija”

Oklahomac iz Muskogeeja

Postoje ljudi koji nikada nisu hteli da menjaju svoje životne stavove da bi se uklopili u okruženje.

Kovanica outlaw country odnosi se na muzičare koji su se još od šezdesetih godina borili proziv kičerajskog zvuka koji je dolazio iz Nashvillea. Iako je bilo gadno, naporno i neizvesno, uspeli su u svom naumu. Danas Willieja Nelsona, Krisa Kristoffersona, Johnnyja Casha i Wylona Jeninnigsa uvažava i rock publika kao ključne ljude koji su reformisali country, a tu negde, u njihovom društvu po značaju, se nalazi i Merle Haggard, mada se o njemu u medijima najmanje govori.

Doduše, njegova životna priča se bitno razlikuje od priča pomenutih.

Nastavite sa čitanjem… “Oklahomac iz Muskogeeja”

Bombarder

Iz ranih radova Joea Walsha jasno se moglo naslutiti o kakvom kalibru gitariste je reč.

Svirati “u moćnom triju” (gitara, bas, bubnjevi) je, verovatno, najzahtevnija disciplina u kojoj su se okušali mnogi muzičari. Mustra je uzeta od moćnih postava koje su obeležile drugu polovinu šezdesetih – kada se pomene trio, prvo što vam padne na pamet su Cream ili Jimi Hendrix Experience. U ovakvom sastavu svi članovi moraju da budu vrsni poznavaoci svojih instrumenata, a najveći teret pada na pleća gitariste – on mora u isto vreme da svira rifove, akorde i povremeno solira, što nije ni malo jednostavno.

Ne retko i da peva.

Nastavite sa čitanjem… “Bombarder”

Vizantijski lagumi

Izgleda pomalo ludo, ali jedan od najboljih i najnagrađevanijih svirača “novog flamenca” je Kanađanin.

Piše mi prijateljica da je jutros imala dilemu “da l’ da prebaci nogu preko voljenog bića ili da se diže i pristavi ručak”. Sudeći po tonu ostatka poruke, dileme nije ni bilo jer je nastavila da cvrkuće, a ja sam odmah pomislio da njen macan ima pri ruci, poput mene, neki od albuma koje je snimio Jesse Cook. Na njima se nalazi instrumentalna muzika koja radi kao magnet za žene – Jesse u nju mudro ubaci sve ono što one vole: suptilne zvuke njegove akustične gitare, romantiku i egzotike, pa ih fantaziranje očas odvede na ona daleka mesta za kojima većina njih žudi.

Plavo, toplo more i beli pesak odjednom postanu lako dostižni. Island with a palm tree

Nastavite sa čitanjem… “Vizantijski lagumi”

Voz ljubavi

Zdrav razum nam govori da bi se svako ukrcao u voz ljubavi, no političari imaju neki drugi kojim nas voze po sopstvenom nahođenju.

Onomad, listajući The Guardian, slučajno sam naleteo na zanimljiv intervju. U njemu se Walter Williams i Eddie Levert prisećaju zvezdanih trenutaka njihove zajedničke karijere koja se proteže na šezdesetak godina i pominju veliku dilemu koju su imali: da li je vreme da raspuste grupu The O’Jays. Uprkos tome što izgledaju poprilično živahno za svoje godine (oko 77) komisijski su konstatovali da, parafraziram, “noge nam više nisu tako pokretljive, a kolena su počela da nam klecaju”, pa su rešili da snime poslednji, oproštajni album prigodnog naziva The Last Word (2019), koji uopšte nije slab.

Okupljena ekipa svojski se potrudila da zazvuči kao da je snimljen sedamdesetih, kada su The O’Jays, zajedno sa The Spinners bili jedna od najubedljivijih pevačkih grupa.

Nastavite sa čitanjem… “Voz ljubavi”

Pobednik

Kako izaći iz relativne anonimnosti – to je pitanje koje muči sve muzičare.

Ovogodišnji letnji meseci su bili poprilično “mršavi” kada su muzička izdanja u pitanju. Nekih kapitalnih izdanja nema, a pojedine etablirane zvezde su se poprilično obrukale novim albumima, pa nema smisla ni da ih pominjem. Vreme sam prekraćivao slušanjem nekih zanimljivih kompilacija soul izvođača o kojima ću tek da pišem, a onda mi se desilo da u dva dana naletim na tri interesantna izdanja malih izdavača koja su mi vratila veru da se na muzičkoj sceni ipak nešto interesantno dešava.

Heather Findlay je objavila dugo išekivani album koji mi je tetka ekspresno poslala, a ja sam ga sa zebnjom pustio.

Nastavite sa čitanjem… “Pobednik”

Kupljeno vreme

Ima autora koji ne uspevaju muzikom da dočaraju ispraznost života koji se odvija oko njih, ali to sasvim uspešno čine svojim primerom.

Tokom devedesetih, u vreme grunge prangijanja i repovanja, malo je bilo mesta za ženske autore. Nisu se uklapale u trendove i niko nije bio spreman da sluša njihove uglavnom ljubavne, intimne i introspektivne priče. Kao i obično, bilo je i časnih izuzetaka u obliku zmaj-žena poput KT Tunstall i Thee Gilmore u UK ili Neko Case i Sam Phillips koje su, svaka ponaosob, uspevale da kreiraju svoje autentične svetove, vrlo interesantne za istraživanje.

Početkom tekućeg milenijuma klima se promenila.

Nastavite sa čitanjem… “Kupljeno vreme”

Običan dan

Neke osobe su predodređene za tragične sudbine iako je izgledalo da su im zvezde naklonjene.

Siguran sam da sam preslušao prva dva prva albuma irske grupe The Cranberries. Nisu bili uopšte loši, onaj njihov megahit “Zombie” nam se tokom devedesetih svima popeo na glavu, ali da se setim koliko ih je bilo u grupi, kako se zovu članovi ili naslova još neke pesme – neće moći. Odmah sam upamtio samo njihovu hariznmatičnu pevačicu Dolores O’Riordan. Ne po nekoj naročitoj lepoti ili ženstvenosti, već po odličnom pevanju i specifičnom načinju fraziranja. Već je bila izgradila sopstveni stil.

Uostalom, bila je jedna od najprepoznatljivijih alternativki u rocku.

Nastavite sa čitanjem… “Običan dan”

Stidi se

Muzička industrija je često nemilosrdna – možeš biti i jedan od najboljih na svetu, ali ako nisi Anglosaksonac, niko za tebe neće znati.

U vreme kada je grupa Focus objavila svoj debitantski album, na njega niko nije obratio pažnju. Oni retki koji su pratili tadašnju progresivu mogli su samo da konstatuju da su u pitanju klasično školovani muzičari koji su, za razliku od uspešnih Ekseptiona koji su ponudili svoju verziju mešavine klasike i jazza, više voleli da izvode sopstvene kompozicije, pa makar ponekad citirali i velikane od pre nekoliko stotina godina.

Stvari su se drastično promenile kada je u grupu došao gitarista Jan Akkerman.

Nastavite sa čitanjem… “Stidi se”