Author: Peacock

Posle nedeljnog pikantnog ručka, opalim dobru dremku. To, obično, pomaže da se ‘rana svari & alkohol izvetri iz moždanih vijuga, a posle toga si k’o nov. Sanjam čudan san: ulazim u neki oronuli bar u pustinji, raščupana konobarica mi donosi tequilu, znoj se cedi sa moga tela dok bezvoljno zevam u podijum za muziku na kome se nalazi barska stolica. A onda ulazi Čiča Willie sa guslama u rukama(!?), seda na stolicu i unjkavim glasom mi reče: “Ajde, čo’če, Pikoče, piši nešto doveče.”

Tu se trgnem, u trenutku se razbudim i odmah se latim tastature. A ništa mi nije jasno, ni odakle on u mom snu, a kamoli gusle koje tu nikako ne pripadaju. Ali, ako Willie traži, šta ja tu imam da se pitam. Nastavite sa čitanjem… “Nikada nisam mario za tebe”

Crni, bakelitni telefon, od onih kakvi se više ne prave, ćutao je. Gledam ja u njega, nem gleda on u mene, kao da smo stranci. Osećao sam kako mi se nervoza pojačava, trzao sam se na svaki šum, pokušavao da prekratim to mučno iščekivanje na milion načina…

U takvim situacijama ništa ne pomaže, a najvažnije je da ne proradi crvić sumnje. Onaj što zna neprimetno da se uvuče u tebe, pa kad krene da rovari iznutra razbije te u paramparčad za kratko vreme. Pa, ti se posle sastavi, ako možeš.

Bakelitko se, napokon, oglasio. Skočio sam kao oparen, srce mi je lupalo kao ludo i bubnjalo mi je u ušima, a noge su me izdavale dok sam dizao slušalicu. B. je cvrkutala sa druge strane žice…

Nastavite sa čitanjem… “Šta sve ne činimo zbog ljubavi”

Pesme su kao i žene: kada god ti zatrebaju, ne možeš da ih nahvataš.

Sa današnjom sam se spetljao odavno, pre više decenija, pronašao je na Cevki, naoštrio tastaturu, najavio je Šefu, i kada sam hteo, pre nekoliko meseci, da napišem nešto o njoj, odjednom je nestala. Da li je bio u pitanju copyleft ili copyright, ne znam ni sam.

Sa njima se, ionako, nikada ne zna.

A onda se, iznenada, kako to obično biva, pojavila u još lepšem izdanju.  

Rekoh sebi: sad ili nikad! Pre no što, ponovo, otperja bez traga.

Nastavite sa čitanjem… “Jahač na kiši”

Uhvatiše me na prepad, na brzinu:

Ne puštaj ni glasa
ja ću na to složit tercu
prosit dok ne pristaneš
ja ću pozvati ljude
ti se pobrini o vinu
prvi svat da nema pjesme
samo terca na tišinu

Baš fin a cappella uvod, neobičan akcenat, dobri muški & ženski vokali… Dovoljno da me zaintrigira.

Nastavite sa čitanjem… “Terca na tišinu”

A dan je tako lijepo počeo… Volim da se prisetim starih, dobrih Parafa, naročito kada je dan loš, kao ovaj današnji. Uspavao sam se, boli me grlo, sinusi su proradili, neću na posao… Umesto jutanje Nesice, pijem neke “konjske” tablete u koje je zapakovan antibiotik. Valjda će malo da popusti, mislim…

E, neće! Zove me posao u nekoliko navrata, psujem u sebi smotance & neznalice i nervozan sam k’o pas, samo što ne ujedam…

Nastavite sa čitanjem… “Umoran i bolestan”

Čitaoci Suštine pasijansa me često spopadaju svakakvim pitanjima: Gde, bre, nalaziš one pesme o kojima pišeš? Kada ćeš da napišeš nešto o…? Da li namerno biraš pesme i izvođače za koje niko živi nije čuo? Itd… nikada kraja.

Pišem o pesmama koje volim da slušam ili o onima koje mi se sviđaju. Tačka!

Bogme, biće još komentara…

Nastavite sa čitanjem… “Stepenice koje svi (misle da) poznaju”

Hey handsome, have you got the time?
I’ve been watching you since the moment you arrived
A white suit from London and shoes from Paris
Don’t you wanna spend about an hour with me?

Ovi stihovi su san svakog muškarca, ne fantaziraju samo žene. A znam barem nekolicinu koji bi na ovakvo dobacivanje potpuno odlepili. I grozničavo krenuli u akciju. Ili privid akcije, pametne žene vešto sve izaranžiraju. 🙂

Žene, batalite naslove Kako osvojiti i zadržati muškarca na sto načina, Muškarac za početnice i slične, zapamtite samo prvi stih ove pesme i smognite snage da ga izgovorite… na bilo kom jeziku. Pa kud pukne, da pukne.

Nastavite sa čitanjem… “Samo jedan ples”

Danima mi se mota po glavi, a ja nikako da se setim odakle je došla. Mislim, pesma, nema danas lascivnih priča. 🙂 Nisam, iz inata, hteo da uposlim Gugla, hteo sam da se sam setim. I tek tada nastaje problem. Ne zbog godina, već zbog velikog uzorka. Pa pretraživanje onoga u glavi sporo ide. 🙂

Vremenom se čovek navikne na sve to, pa samo pusti program u pozadini i radi druge stvari. Rezultat će, kad-tad, da se pojavi. Nevolja je što se, po pravilu, rezultat pojavi usred nekog drugog posla, pa nastane tarapana: započeti posao treba dovršiti, a misli traže da što pre budu zabeležene, da ne odvrludaju predaleko i zagube se.

Zato, bataljujem sve započeto, može neko vreme da pričeka.

Nastavite sa čitanjem… “Ne budi heroj”

Volim vizionare, bilo koja umetnost da je u pitanju. Imaju, bre, petlju da teraju svoje, ma koliko ih okolina razumevala ili ne. A ne kao većina od nas: pos’o – kuća, sa nešto malo razonode između. Što bi jedna moja prijateljica rekla: “Fuj! Kakav to je to život?” 🙂 Sa jedne strane, jeste ona u pravu, lako joj je da tako gleda, još uvek je sisanče na državnim jaslama pa je ništa ne žulja. A sa druge, nikada nije delila moju opčinjenost neobičnim ljudima u kojima sam pokušavao da prepoznam nešto što se, na prvi pogled, ne vidi. Mogla je neprestano da gleda reklame, da ih duhovito komentariše i da se dobro zabavi.

Eeee, da sam i ja takav, lakše bi mi bilo. Mene reklame samo nerviraju. Izgleda da se nisam rodio kao potrošač. 🙂

Kada bolje razmislim, ispada da ja ovde reklamiram muziku za koju mislim da je dobra i interesantna. Fuj! 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Pauza za reklame”

Brišemo prašinu, Ćerka i ja. Ona, kao svaka praktična, mlada žena, mora da nešto kaže:

– Ćale, dokle će ovi tvoji singlići da ti skupljaju prašinu?
– Što, smetaju ti?
– Mogli bi da stavimo nešto umesto njih?
– Mogli bi, nešto, što će isto tako, sakupljati prašinu! 🙂

DUST NEVER SLEEPS!!! :))

Zato sam i rekao sinu: “U životu, deli sa sestrom sve na pola, al’ ploče i muzika su tvoje! Kod nje, sve će to završiti u kontejneru, da ne pravi lom u kući. Bez obzira kakva je moda, nikada se neće uklopiti u njen ambijent… sem ako ne nađe Zeta koji to voli. A to je, danas, retkost… Imam dovoljno godina da mogu da sumnjam 🙂

A, ako joj kažeš koliko to, otprilike vredi, tek tada ćeš imati problem. Žene su praktčne: Kada im kažeš da od prodaje ploča možeš da kupiš dobru kuću, stan ili kola… Onda jebeš ploče, život, zadovoljstvo, sve ostalo… Sve ono što jesmo i sve što nismo… Sve se svede, na žalost, na… “

E, onda sam rešio da se posvetim singlovima, B-stranama, iz inata… 🙂

Nastavite sa čitanjem… “Čovek koga znam”