Author: Peacock

Kako sam počeo da pišem novi prilog, unutrašnji glas me je opomenuo da proverim nije li se ta pesma već zavrtela na blogu. Da ne krečim džabe. I bio je u pravu. Kao sam već naoštrio tastaturu, raspoloženje mi se momentalno promenilo – treba smisliti nešto drugo. A to drugo, posle 850 priloga, i nije tako jednostavno, jer brže pišem nego što se izdaju dobre pesme. U takvim okolnostima uvek se uhvatim za muziku koja mi je srcu draga, pa mogu o tome “iz glave”.

Uostalom, najmanje tekstova napisao sam o ličnim favoritima.

Nastavite sa čitanjem… “Čekaj me”

Pravljenje uspešne karijere je ozbiljan i mučan posao. Opstaju samo oni koji imaju dobre ideje i disciplinovani su da ih sprovedu, a in malo sreće nije na odmet. U slučaju ranih radova grupe Jethro Tull, stvari su se razvijale gotovo pravolinijski – svakim novim albumom pravili su korak napred. U vreme kada je Ian Anderson imao u glavi legendarni album Aqualung koji će postati ključan za zvuk grupe, pojavili su se neočekivani problemi. Bas gitarista Glenn Cornick je više pažnje posvećivao supstancama i partijanju nego novim pesmama.

Kako je muzika Jethro Tulla komplikovana za izvođenje i traži mnogo rada, Anderson nije imao mnogo izbora: Cornick je dobio otkaz.

Nastavite sa čitanjem… “Leptir”

Verujem da ne moram da objašnjavam ko su The Animals. Osnovani još početkom šezdesetih postali su sredinom te decenije jedna od udarnih britanskih atrakcija, poznata po teškom zvuku inspirisanim bluzom i, dakako, svom pevaču Ericu Burdonu kome zbog snage glasa mikrofon u zadimljenim ćumezima Engleske tog vremena nije bio ni potreban.

Uostalom, Burdona smo ovde često pominjali pa nije zgoreg da se podsetite i tih tekstova.

Nastavite sa čitanjem… “Još mnogo reka mora da se pregazi”

O poremećenim muško-ženskim odnosima smo već nebrojeno puta slušali od raznih autora i ništa nismo mudriji posle toga. Kao i u stvarnom životu, junaci njihovih pesama individualno proživljavaju traume izazvane ovakvim okolnostima.

Ovo je samo još jedna od varijacija na tu temu.

Nastavite sa čitanjem… “Bol”

Za one koji su se uključili u rock & roll tokom sedamdesetih, Graham Parker je bio sinonim za okorelog pub rockera koji je pisao strastvene pesme prožete opakim sarkazmom. Krajem sedamdesetih pretvorio se u veličanstvanog i danas zapostavljenog songwritera koji uporno gura svoju priču ma koliko da je velika publika.

A šta bi drugo radio?

Nastavite sa čitanjem… “Ljubavna zbrka”

U više navrata sam pokušavao da shvatim šta pojedini novinari i recenzenti nalaze u muzici koju isporučuje grupa Kasabian kada o njima pišu u superlativima. Ispostavilo se da je to bilo uzaludno trošenje vremena. U njihovoj muzici mogu da razaznam raznolike muzičke uticaje i citiranja koji se protežu od beat muzike šezdesetih, preko brit popa osamdesetih i devedesetih, pa sve do novijih stremljenja prožetih elektronikom. Ali je sve to nedovoljno da bih poželeo da ih ponovo slušam.

Valjda nam se ne poklapaju talasne dužine.

Nastavite sa čitanjem… “Bliskost”

No gas for the plough, so the corn’s gone to sell
An’ we traded the cow, so we can’t pass the milk
Our jeans all need patchin’, our eggs all need yolks
And we might be laughin’, but it ain’t no joke

Ne moraš da budeš seljak da ukapiraš o kakvom se “čabru” radi u pesmi, a svaka sličnost sa životom u našem bliskom okruženju je slučajna.

Nastavite sa čitanjem… “Pukli smo”

Kada sam otišao sa komšijom do njegovog prijatelja, dan nam se neočekivano završio. Uz malo sreće, brzo smo završili ono zbog čega smo došli, a veče se uz dobro vino pretvorilo u prijatno ćaskanje. Ispostavilo se da je domaćin strastveni kolekcionar muzike, ali su se njegova interesovanja za novitetima završila negde početkom sedamdesetih.

Da još malo popravi atmosferu, potegao je video snimke iz svoje kolekcije, koji su odlično legli uz pomenuto vino. Da l’ od vina ili nečega drugog, odmah mi se vratilo pamćenje i prisetio sam se mnogo čega što mi je vremenom izvetrilo iz glave.

Nastavite sa čitanjem… “Jesi li spreman?”

Kako pristižu ovogodišnja nova izdanja, u mene se polako uvlači neki optimizam. Barem u domenu muzike koju volim da slušam, mogu već da nabrojim nekoliko albuma koji će sigurno ući u konkurenciju najboljih. Prednjače žene, a među njima mi nekako najviše odskače Eliza Carthy, pa je zgodno da čujemo šta se to skuvalo u njenoj kuhinji.

Do sada je pominjana na blogu samo kao ćerka poznatih roditelja.

Nastavite sa čitanjem… “Još jedna poskočica”