Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Dilema iz naslova nije aktuelna jer je i nema – sve ljubavne boljke vremenom prođu. Ova ubitačna verzija klasične pesme je samo dobar povod da prozborim koju o nečemu drugom.
Pustite najglasnije jer samo tako ima smisla. Da na pravi način čujete “Glas” u akciji.
Ako su priče iz brojnih knjiga tačne, Beatlesi su ovu pesmu pokušavali bezuspešno da snime u više navrata. Snimili su je tek kada je njen autor, George Harrison, doveo svog kuma u studio. Iako je ostatak Velike četvorke bio gadljiv na gostovanja muzičara van grupe, Harrison ih je nekako ubedio da se Eric Clapton prihvati gitare na snimanju i odsvira solo.
Tako je napisana još jedna stranica muzičke istorije.
Moja kompilacija “za podizanje raspoloženja” još jednom se pokazala učinkovitom – za nekih osamdesetak minuta slušanja zaboravio sam na politiku, novinske naslove koji me plaše, domaće i strane zvezde i njihove gluposti… I, naravno, sve ostalo što me tišti i tera u loše raspoloženje.
Iako sam se uz kompilaciju drao iz sveg glasa, komšije mi još uvek nisu pozvonile na vrata. Verovatno im se svidela muzika koju sam im pustio. 
O nekim pesmama koje su stare i više vekova već sam pisao. Ova je (relativno) mlada – nema joj ni pedeset godina i zvuči baš kao da je nastala iz (guščijeg) pera nekog danas nepoznatog srednjovekovnog trubadura.
Kao i obično kada su ovakve pesme u pitanju moram da počnem sa malo (h)istorije.
Pored nesumnjivog muzičkog talenta i sklonosti ka ekstravaganciji bilo koje vrste, muzičar kojeg poznajemo pod umetničkim imenom Prince (i još nekim) strastveno je voleo žene. Tabloidi su redovno pisali o onima za koje je bio emotivno vezan: Kim Besinger, Madonna, Carmen Electra, Susanne Hoffs… Skriveniji od javnosti, deo njegovog harema su bile muzičarke sa kojima je sarađivao: Vanity, Sheila E, Susan Moonsie… Spisak je povelik. Šta se između Princea i njih dešavalo ne bih znao da kažem, ali se on, u maniru dobrog domaćina, o njima brinuo tokom celog života na razne načine. Najčešće iskreno podupirući njihove sopstvene karijere.
Jedno od poslednjih pilića iz njegovog velikog kokošinjca bila je Tamar Davis.
A lie for a lie
But a truth for the truth
Church of Women
Is made out of milk
Which their love turns to butter
Iskreno se nadam da će tako i ostati.
Sredinom šezdesetih, Jacques Levy je već bio čuveno rediteljsko ime u brodvejskim pozorištima, da bi krajem decenije, zajedno sa Rogerom McGuinnom (The Byrds) počeo da radi na mjuziklu inspirisanom Ibzenovom dramom “Peer Gynt“. Neki izvori navode da su imali u planu i country-rock mjuzikl za koji su intenzivno pisali pesme.
Iz nekog razloga projekti nisu realizovani.
O kiču smo već raspravljali u nekoliko navrata na ovim stranicama i u diskusiji sa čitaocima nismo uspeli da nađemo pomirljivu formulu koja bi sve zadovoljila. Nema veze, kičerica nikada ne spava i sigurno će se ponovo pojaviti – sačekaćemo neki novi povod, pa ćemo da se vratimo na tu temu.
Ovo je pesma koja zove “Kič”: ismeva ga, a da, zapravo, ne spada u tu kategoriju.
Sve je počelo vrlo naivno i nevino – krajem pedesetih mlađani crni klavirista Les McCann se, da prekrati vreme za vreme služenja vojnog roka, prijavio za tekmičenje telenata u Američkoj mornarici. I pobedio na takmičenju kao pevač, što mu je automatski obezbedilo pojavljivanje na televiziji.
Nastup u Ed Sulivan Showu je u to vreme bio ozbiljna ulaznica u muzički biznis. Tu je McCann iskoristio kako dolikuje.
Celi život mi prigovaraju da sam pomalo spor. Valjda se sa tim rodiš i privikneš se na neki drugačiji ritam. Ipak, to je mnogo bolje nego da mi kažu da nešto radim pogrešno.
Zbog te moje urođene sporosti, bilo mi je potrebno dve godine da se setim ove pesme. Bolje je i to nego da pišem Cohenu nekrolog. 
