Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Ljudi misle da su brži nego što jesu, obaška što misle da su pametniji od pravila koja im se nameću i kao rezultat dobijemo poneku budalu koja pogine pretrčavajući pešački prelaz dok mu je crveno svetlo.
Neki su našli rešenje.
Jednostavno, efikasno i zabavno. Dakle: genijalno.
Nismo odavno proveravali kako stoji stvar na polju mađioničarskog zanata, magije, crne magije i hokus-pokusa. Gospodin Šandor Vilovski je morao da ustupi mesto Hariju Hudiniju, a kada se David Koperfild zbog glupih trikova penzionisao u Las Vegasu, Dejvid Blejn je krenuo sa svojim uličnim performansima i razni drugi su se malo pogubili. A onda je došao onaj šou za talente i pojaviše se neki novi momci…
A počelo je ovako.
Ima još. Lik se zove Darcy Oake, dolazi iz Kanade, ima svoj sajt (na njemu nema ničega, ali nemojte da budete na kraj srca) i koristi prigodu da već godinama nije bilo nikog da prosipa stare trikove pred novom publikom. To vam je, braćo draga, postmodernizam na delu.
Kako stoje stvari, vratiće se i Šandor Vilovski.
Someone take these dreams away
That pointed to another day
Pre skoro tačno dve godine pisali smo kako je Johnny Cash “ukrao” pesmu od Nine Inch Nails. Očigledno im se vraća, jer su pre dvadeset godina oni bili ti koji su maznuli stvar nekome drugome.
Neki domišljati momci su napravili animirani spot za neki pesmičuljak, tako da se emituje na 14 mobilnih sokoćala.
Sad, postoji tu taj mali problem što je pesmičuljak dosadan k’o smrt. Ali nemojte da budete sitničavi, nego i sami primenite jedno stotinu godina staro dostignuće tehnologije: potenciometar.
Što ono rekoše: boj ne bije svijetlo oružje, već boj biju pare za kupovinu boljeg naoruž… A? Šta? Hoćete da kažete da je važno znati svirati, a ne imati instrument? I još velite da imate dokaz za to? Hajde, baš da vidimo.
Pazi, stvarno.
Sve je stvar frekvencije, intenziteta, razmene energije… Entropija ne mora da bude silovita da bi preuzela stvar. Jednostavno, ako vas niko nije obavestio da se smak sveta desio, to ne mora da znači da ga nije bilo.
Jedino smo mi najpametniji. Sve znamo čak i kad ništa ne znamo, ne prepoznajemo očigledne znakove propadanja dok slušamo kako će već sutra da nam bude bolje… A za to vreme, ono što ne postignu da porobe iz pravca A, svakako će postići da pohvataju oni iz pravca B. Na bojištu neće biti krvi, jer to nije ta vrsta bitke, ali će biti prevrnutih kontejnera. Jer ako ne budu prevrnuti, neki neće moći da potraže nešto za jelo.
Ako je za utehu, mi nekoga još uvek zanimamo kao tržište, što bi bio znak da negde neke preostale snage još ima.
Retrogradni vetrovi. Mnogo njih. Vulgarni oblici kapitalizma traju li, traju.
Ko bi rekao: naglo je prekinuo fudbalsku karijeru zbog povrede, ali niti je otvorio kafić, niti tašna-mašna trgovinsku firmu. Umesto toga, postao je ono što urbani mediji nazivaju uličnim umetnikom. Čovek osmišljava i slika murale – koje poneko od nas i dalje naziva grafitima.
Postoje različiti načini da osvojite neki prostor. Umetnik iz Buenos Airesa ima jedan predlog za vas.
Nije loše. Uopšte nije loše.
I tako, dok se prebrojavaju glasovi referenduma u Škotskoj i dok broj komentara na netu raste eksponenicjalno, ostaje da se pitamo ima li luđeg dijalekta engleskog jezika od onog kojim govore Škoti. To zvuči ovako nekako:
Sad znamo za barem jedan od korena pobude za nezavisnošću. Ponosan neki narod. Voli svoj jezik i nada se da neće više morati da se služi samo engleskim.
Uskoro ćemo saznati koju glavu su Škoti izabrali.
Još uvek postoje ljudi čiji pristup zanatu se nimalo ne razlikuje od pristupa umetnosti. Takav je Hose Manuel Hermo Bareiro, penzionisani mehaničar motora ratnih brodova iz Španije.