Ustao sam pre tebe, lagano, da te ne probudim, na prstima išetao iz naše sobe i još pomalo bunovan odteturao se do kuhinje. Parče torte koje sam brižljivo skrio u zadnjem delu frižidera je i dalje bilo tamo – neotkriveno, nadam se. Zabo sam u njega svećicu, zapalio je posle skoro čitave večnosti traženja upaljača (jedna od mana ostavljanja cigareta) i uputio se natrag u sobu.
Author: Suština pasijansa
Trideset godina kasnije – gde su sad?
Recesija i globalizacija su pogodili svakog ko je mislio da se može živeti od stare slave.
Ponekad je najbolje ne čačkati po prošlosti. Sećanja, pa makar bila i iskrivljena, teže da budu bolji izbor od prepoznavanja i suočavanja sa onima koji su vam nekad značili nešto.
Utovar nedeljom, 14. septembar
Svet je prepun psihopata. Evo, pre neki dan sam video jednog tipa u kafiću. Čitao je knjigu, umesto da čeprka po mobilnom kao sav normalan svet!
U međuvremenu, idolatrija polako uzima maha. Još će sportisti ispasti krivi što im namećemo ulogu idola… Mada, kad malo razmisliš, oni zaista nisu krivi. Kad je Bogdan ubacio onu spektakularnu trojku i podigao sve na noge, beše to najpre šut sa 7,5 metara, pa sa devet, pa sa deset, pa iz svlačionice, pa sa druge planete… I sad, taj dečko će se ni kriv ni dužan naći na udaru kritike prvi put kad omaši nešto – pri čemu ne bi bilo loše primetiti da se, osim truda i uspeha, u sportu uvek dešavaju i elementi sreće i elementi baksuza, kao neodvojivi deo sportske igre – i mi ćemo ga razapeti na krst; jer upravo to mi radimo svojim idolima. Ukoliko oni sami ne preduzmu nekakve kontramere, to jest; a košarkaši uglavnom gledaju svoja posla, pa je mala nada za to.
Možemo li da obećamo sebi da nećemo upropastiti duh tih mladih ljudi, koji su upravo duhom došli do toga da večeras ukrste koplja sa generički najvećim favoritom svetske košarke? Hoće li iko primetiti koliki je to uspeh već postignut, bez obzira na ishod večerašnje utakmice? Da li ti sjajni momci, pobogu, imaju imalo kredita za budućnost, kad im vetar dune u pramac i podigne talase? Nadajmo se tome. Jer, oni su veliki ne samo zato što su pobedili u petak. Veliki su zato što su pokazali snažno srce i odlične živce protiv ekipe koja je na kraju odigrala najbolju četvrtinu tog svetskog prvenstva, što je čak zamalo bilo i dovoljno da tas prevagne na njihovu stranu.
A na to ste već zaboravili, zar ne?
Principia mechanica hypnotica
Morali smo da sačekamo nedelju da bismo ovo podelili sa vama. Elem, primetili smo da oni kojima se ovo dopada imaju sklonost da gledaju ponovo… I ponovo… I ponovo… Dok se ne pojavi neka dobra duša da ih izvuče iz hipnotičkog transa. Ako se desi ivama, peremo ruke od svake odgovornosti: nedelja je, opustite se.
Pazi sad:
Prepoznajte stotinu kadrova iz filmova
Neko je bio vredan, pa napravio kompilaciju stotinu poznatih kadrova iz poznatih filmova u istoriji kinematografije (pretežno američkih, ali šta se tu može). Proverite koliko njih možete da prepoznate.
Nastavite sa čitanjem… “Prepoznajte stotinu kadrova iz filmova”
Moć optike
Odavno nismo videli neku Goldbergovu mašinu. Ovo je jedna od najuspešnijih koje smo ikada videli!
Nema potrebe kvariti savršen utisak komentarom, zar ne?
(Via NG Srbija)
Pingvinske dileme (jednočinka)
Prepreke su sastavni deo života. Međutim, ima i onih koji od prepreka prave poligone za sopstvenu promociju.
Ovo ne bi trebalo da je moguće
Čovek je našao smisao života u upornom vežbanju, iskoristivši fizičke predispozicije kojima je očigledno već bio obdaren. A onda je pružio i vanserijsku prezentaciju svojih kapaciteta koji na mahove deluju kao neizvodljivi.
Fascinantno.
Hobotnica klase "Hudini"
Sve nešto misliš kako si pripadnik najpametnije vrste, a onda vidiš kako se živi svet veoma dobro snalazi i u situacijama za koje očekuješ da to ne bi bilo moguće. Evo šta se desilo kada su jednu hobotnicu strpali u teglu i zašrafili poklopac:
Pa ti sad vidi.
Utovar nedeljom, 7. septembar
Veoma sam srećan što je Obeliks došao da nas poseti, ali gde je Asteriks da nam donese čarobni napitak?
Mada, koliko se sećam, čarobni napitak je delo druida, a ne Asteriksa. Dakle, ne treba nam Asteriks, nego neki mistični čičica s dugom, sedom bradom. U stvari, složićete se, ne treba nam ni on – takvih imamo za izvoz, ogrnuti u mantije i džipove. Ne treba nama u stvari niko, jer iz ovih govana se možemo izvući sami. Ili ne možemo…
Nego, ako su onomad sa Segalom potražili savete i iskustva u borbi protiv kriminala, da li su sada od Depardjea potražili savete iz mačevanja ili pomoć kako dobiti “zelenu kartu” za Ameriku, zemlju obećanu? Da li je možda otkrio tajnu krije li se iza gvozdene zaves gvozdene maske gvozdeni čovek?