Stecište onih koji umeju da čitaju između redova
Nisu baš ekstremni sportovi, ali adrenalin je tu negde, blizu… Sve je to stvar pogleda.
Ako smemo da primetimo, niko se više ne igra loptom u plitkoj vodi… 
Danas sve neki katapulti i vodeni mlaznjaci i šgjz skuteri, gliseri… A izgleda i da se GoPro veoma dobro prodaje.
Sad je još samo ostalo da nađemo pare da odemo na topla mora.
Are we really happy here
With this lonely game we play?
Looking for words to say
Uh, koju verziju da turim?
Ovo je tema kojom smo se već više puta bavili. Ali ko može da odoli?
Bacite preko celog ekrana i prizovite snimak u visokoj rezoluciji. Vredi.
Verujemo da ste čuli za misteriozno šetajuće kamenje iz Doline smrti u Kaliforniji, ono koje ima neobjašnjene tragove pomeranja pored sebe, na površini jalove pustinje kojom su okruženi. Spekulacije o tome kako se to kamenje pokreće su donedavno bile mnogobrojne, u rasponu ideja od najglupljih do najluđih. Dakako, najgrlatiji su bili sledbenici raznih teorija zavere, koje možemo da podelimo na ovozemaljske supersile i vanzemaljske tehnologije…
A onda je grupica veoma upornih ludaka dovitljivo angažovala štogod posebne opreme i pokrenula, kako sami rekoše, najdosadniji ikada organizovan eksperiment. Rezultat nije izostao: objašnjenje je nađeno i luđe je od mnogih teorija iz kategorije udri-brigu-na-veselje.
Nastavite sa čitanjem… “Šetajuće kamenje: misterija je rešena!”
Neki geniji mogu da se prepoznaju tek kad na videlo izađe ono što su oni videli, a svi drugi nisu. Za Stenlija Kjubrika, koji je profesionalnu karijeru započeo kao fotograf časopisa Look u Njujorku, fotografija u filmovima koje je stvarao bila je alfa i omega njegovog jezika. Legenda kaže, a ovaj kratki video-isečak potvrđuje, da je za neke ključne sekvence u filmu Barry Lyndon (1975) Kjubrik uspeo da iskonstruiše specijalnu kameru oko objektiva kojih je bilo svega nekoliko komada na svetu – sa otvorom blende 0,7!
Nastavite sa čitanjem… “Objektiv dostojan ideje jednog (i jedinog) Kjubrika”
Mamama, tatama, bakama, dekama, tetkama, stričevima, ujacima, tečama, strinama, ujnama i ostalom komšiluku želimo srećan sutrašnji polazak u školu.
Nervoza u široj porodici budućeg jednog beogradskog đaka-prvaka polako dostiže vrhunac. Babe su se prvo dugo dogovarale koja će koju tortu da napravi, lepšu, veću, ukusniju,… Ali su obe torte zbog preterane želje i nervoze brzo završile na smetlištu (istorije); poslastičarnice ionako u sklopu usluge imaju isporuku na kućnu adresu.
Dede su odustale od pokušaja “da se otvore” za đačku torbu i opremu za fizičko (penzije iovako male, a obećavaju smanjenje), pa se sad dogovaraju kako da podele trošak za đačku torbu ili opremu za fizičko. Možda ipak uzmu opremu za likovno… Mora li taj blok broj pet? Može li blok broj tri?
Tetke, stričevi i ujaci jedva čekaju kad će taj 1. septembar, pa da na “fejsu” okače onu svoju sliku sa budućim prvakom od pre dve nedelje, a uz potpis “tetkino/ujkino/strikino zlato pošlo u školu”.
Mama se raspituje kakva je učiteljica. Tata se raspituje… hm… kakva je učiteljica. A budući đak prvak razmišlja koji li će lego-komplet dobiti za taj famozni 1. septembar.
The shadow of your smile
When you have gone.
Will colour all my dreams
And light the dawn.
Hajd’mo, popis inventara, da vidimo šta nedostaje… Ona prepodnevna valjanja po krevetu. Hmda, fale, ali to može da privremeno zaleči deceniju mlađa cura. Kako od koga mlađa? Pa od nje, naravno. Šta da zaleči, srce? Jok bre, ego.
Idemo dalje, da pogledamo po gornjim policama. Aha, evo ga, ima na spisku, ali nema na stanju – nedostaju one kasnonoćne prepiske. Pa dobro, koliko puta sam rekao da su te vrcave razmene mišljenja kvaliteta jednog književnog dela, jednostavno ću uzeti neku dobru knjigu kao supstituciju.
Čime da zamenim onaj Osmeh, da mi je znati…
Kao što verovatno znate, naše oči vide samo mali deo spektra svetlosti. No, uz malu pomoć tehnologije, možemo da vidimo i više.
Neki domišljati mangupi su odlučili da pokažu prolaznicima kako bi to izgledalo kada bismo videli i ultraljubičastu svetlost. Kao što videste: tada bismo lako prepoznavali nezdravu kožu, a posebno bismo mogli da prepoznamo koja krema za sunčanje je zaista dobra.
Ovome ne treba najava.
A kad malo bolje razmislimo, ne treba ni komentar.
Sinoć je do nas stigla vest kako je veliki glumac, producent i reditelj Richard Attenborough otišao na Neko Bolje Mesto, samo pet dana pre svog 91. rođendana. BBC je upriličio kratko, ali efektno prisećanje na tog sjajnog čoveka i stvaraoca.
Polako nas napušta stara garda. Glumci ovog kalibra su bili malobrojni i za glumačkog vakta ovog viteza umetnosti, a danas ih treba svećom tražiti. Atenboro će ostati upamćen.
Laka ti crna zemlja, Majstore.