SteciÅ¡te onih koji umeju da Äitaju izmeÄ‘u redova
Dešavalo se nekad.
Kažu da je to bila sluÄajnost. TakoÄ‘e vele: da se ta sluÄajnost nije desila, verovatno bi ta grobnica joÅ¡ bila neotkrivena.
Danas je 138 godina od roÄ‘enja Äuvenog istraživaÄa koji je pronaÅ¡ao Tutankamonovu grobnicu: Howard Carter, engleski arheolog i egiptolog, roÄ‘en je 9. maja 1874. godine. A tim povodom, Google je spravio prikladan doodle.
Dijalog je deo muzike i ljudi to osećaju.
Herbi Henkok (Herbie Hancock)
Posle tehniÄkih peripetija, evo i odocnelog teksta koji je trebalo da bude objavljen 30. aprila 2012. godine, kada se prvi put obeležava meÄ‘unarodni dan džeza. Tada je ovaj post i napisan, ali nije mogao da bude objavljen. Znate već, Marfi nikada ne spava.
Ipak, zgodno se namestilo, s obzirom na to da se već neko vreme pripremam da ovde zapoÄnem “feljton” o džezu, odnosno istoriji džeza. I evo, uprkos visprenoj opasci i taÄnoj konstataciji domaćina ovog mesta, Znam da ti je vreme najskuplji resurs, potrudiću se da ovaj ambiciozni komad odsviram kako treba, uz, naravno, podrazumevano sinkopiranje i improvizaciju. Uz priznanje da sam kao deÄak pohaÄ‘ao muziÄku Å¡kolu u Somboru i uÄio da sviram trubu (podstaknut Gilespijevim muziciranjem, a ne razumevajući znaÄaj Äasova solfeÄ‘a, zbog Äega i danas žalim) pozivam vas na zanimljivo muziÄko putovanje, bez obzira na to da li vam je džez blizak ili ne.
Meni se dopala konstatacija, ustvari iskreno u to verujem, da je džez snaga pozitivnih druÅ¡tvenih promena u Äitavoj svojoj istoriji. Od svojih ropskih korena džez je moćan glas protiv bilo koje vrste ugnjetavanja, a danas je prisutan u svim kulturama. Sasvim dovoljan razlog da Unesko proglasi 30. april za MeÄ‘unarodni dan džeza.
Nastaviće se…
Jedna od karakteristika genija ÄŒarlija ÄŒaplina jeste i u tome Å¡to je znao svoje mesto u kinematografiji. Bio je prva superzvezda nemog filma; taj karakteristiÄni kreativni izraz je bio njegovo osnovno svojstvo kao glumca i kreatora. ZvuÄni film je bio medij koji nije dozvoljavao alternative – osim kada je bila reÄ o ÄŒaplinu. ÄŒak, bilo je oÄekivanja i nadanja da će ÄŒaplin nastaviti da se bavi burleskama na naÄin kako je to radio petnaest godina pre prvog zvuÄnog filma…
Postoji jako malo scena praćenih zvukom ÄŒaplinovog glasa koje smo upamtili zauvek. MeÄ‘utim, ova scena iz “Velikog diktatora” je i neÅ¡to mnogo viÅ¡e.
Sad, kad ste pogledali scenu, podsetio bih vas na neke Äinjenice.
Nastavite sa čitanjem… “ÄŒarli ÄŒaplin: Govor na kraju “Velikog diktatora””
Sećate li se legendarne scene?
Ova minijatura je odraz Äistog majstorstva. Pruža dokaz da i u umetnosti važi pravilo da su genijalne stvari uglavnom jednostavne po svojoj prirodi.
KlasiÄno majstorstvo gega u nemom filmu. Ovo je klasik.
RomantiÄna vremena…
Da li ste znali za ovaj film? Pošteno, ja nisam.
Sto Äuda!… Ovom ni Aca Lukas nije ravan.
Ama, da se setimo mi ranih radova velikog majstora ranog filma. ÄŒaplin je gegove snimao spontano. Niko pre njega nije radio na taj naÄin: imao je opÅ¡ti sinopsis priÄe, a konkretnu izvedbu je osmiÅ¡ljavao pred kamerom.
Maestralno.
Da podsetim: juÄe je bilo 123 godine od roÄ‘enja ÄŒarlija ÄŒaplina, prve superzvezde u istoriji kinematografije.  Zato se cele ove nedelje bavimo podsećanjem na tog velikog umetnika.
Za danas, legendarna scena iz filma “Zlatna groznica”.
Za sva vremena.
Danas je 123 godine od rođenja Čarlija Čaplina, prve megazvezde u istoriji kinematografije. U to ime, cele ove nedelje ćemo se baviti prisećanjem na delo tog glumca, producenta i reditelja nekih dela koja zavređuju bolju pažnju nego što im pridajemo.
PoÄećemo sa insertom iz filma “Moderna vremena“.
Da, znam da ste najpre pomislili na ovu scenu. Ja pak mislim da je scena koju sam postavio važnija.
RMS Titanic je potonuo 15. aprila 1912, oko 2:20 po ponoći po lokalnom vremenu. Pogledajte ovu animaciju; navodno, to je najsavršenija rekonstrukcija do sada.
Å ta vredi i to, mnogo života je izgubljeno. Neće biti zaboravljeno, jer je odveć atraktivno: ljudi su fasciniran ikatastrofama, dok god mogu da ih konzumiraju kao predmet zabave; to je dokaz o prevlasti dekadentnih navika. Å taviÅ¡e, mnogo je onih koji misle da je potonuće Titanika pomorska katastrofa sa najviÅ¡e žrtava, Å¡to nije sluÄaj. TeÅ¡ko je stavljati mnogo smrti na kantar, ali ostaje Äinjenica da fama oko Titanika ostaje najveći hajp o nekoj mirnodopskoj katastrofi modernog doba.