Category: Jezik

Skoro se niko ne usuđuje da prizna da nam jezik propada pod maskom “jezik je živa stvar”… Za početak, nije stvar, nego tvar (tvorevina).

Школа лошег превода (4) – и мени је мило

Дакле, као што смо најавили прошли пут, данас једна летња лаганица, код које нема много да се мозга. Један једини преводилачки трик и готова ствар.

Трик је само у томе да се препозна кад тај трик треба применити/приметити. Ради се о томе да у енглеском не треба то да, те буквално (а без трика), први део ове реченице гласи “ради се о томе у енглеском не треба то да”.

Реченица за данас је

I’m so glad I’m so glad I’m glad I’m glad I’m glad.

Банално лош превод би био онај методом букве, “тако ми је мило тако ми је мило ми је мило ми је мило ми је мило”, што је можда пристојно лош превод али је очајна реченица. А нисам се тако договорио, јелда, превод треба да буде лош али да ипак даје смислен текст, макар погрешан.

Елем, изворна реченица пати. Од изостављене односне речце, и то хронично, као да потиче из Травника. Слично пати и “I’m happy she’s gone”, коју нећемо превести са “ја срећан она отиђена”, него “срећан сам што је отишла” (добар превод), или чак “срећан сам јер је отишла” (мало бољи лош).

Још да то применимо на данашњу, па да смо готови:

Тако ми је мило што ми је мило, да ми је мило што ми је мило да ми је мило.

И сад свемир одједном има неког смисла, јелда?

Школа лошег превода (3)

Овог пута није музички цитат, него нешто из живота, или бар близу њега (новосрпски: близу истог таквог). Наишао сам на банкарски оглас који је промакао мојим чистачима реклама.

Дакле, полазни текст гласи:

Special credit card balance transfer offer ends June 30!

Оно, знамо да у енглеском, ако су две именице једна до друге, прва у ствари изиграва придев другој. Кад их има три, више се не зна тачно, да ли је прва другој а онда прве две заједно трећој (шематски, (а+б)+в), или друга трећој а онда прва њима заједно (тј а+(б+в)). А овде имамо придев, пет именица и глагол. И нешто после глагола… Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (3)”

Школа лошег превода (2)

За све полазнике овог течаја, који су успешно пребродили први корак, ево новог материјала за размишљање. Све речи су опет добро познате, али… испод Мире сто ђавола вире. Може то и другачије.

Задатак је и овог пута музички цитат, али без уметка (види “инсерт” у речнику) са ТиЦевета (знамо шта је you а шта је tube, јелда), јер је ваш Комшија заборавио из које је то песме.

She will sing for you over and over again.

  • Она има да ти пева и пева.
    …јер тако се код нас каже. У ствари могло би и у енглеском, “she will sing and sing for you”, али воле и они понекад да га не скрате, него да се мало одају ритму реченице, нису баш такве стипсе.
  • Она ће ти певати и опет ће ти певати.
    Да, то “over and over” му управо значи “и опет”, или чак “увек изнова”.
  • Она ће певати за тебе и поново за тебе.
    “Да ти пева” много подсећа на онај виц, јаче лоше је “пева за тебе”, јер тако не смандрљавамо фразу за фразу, него лепо користимо све задате речи. Добро, јесмо изоставили оно “over”, а опет не можемо да изоставимо и глагол и заменицу, мора бар једно да остане. Могло се исто ово постићи и са “она ће за тебе певати и опет певати”, што је већ довољно лоше, али нам опет фали оно “over”. Да видимо шта би ту могло да се уради – нисмо ми од оних лоших мајстора којима на крају остане вишка делова.
  • Она ће певати за тебе преко и преко опет.
    …јер “over” значи и “преко”, као у “over there”, и ево сад смо употребили сву сировину и ништа није остало да се вуче по поду.

Све ми се чини да сам се ипак мало уобразио и увртео себи у главу да ово не може боље да се лоше преведе. Полазницима течаја, ипак, за домаћи задатак остаје да покушају да смисле још бољи лош превод. Не признајем без објашњења зашто може и тако!

Школа лошег превода (1)

Превод више није у моди. То може да уради чак и обичан гугао. То ради лоше, али је популаран – већ има дипломских радова пуних његових превода. Преводиоци су слабо плаћени за добар превод, али зато лоших превода има на све стране, чак и у скупштинској производњи.

Можда преводиоци ни не умеју да лоше преводе? Можда сувише добро знају српски (а и енглески), па преведу и оно што би наручилац најрађе оставио непреведено? Можда због тога слабо добијају послове, него филмове на разним теве канали(зација)ма преводе дилетанти? Можда, стварно, треба да квалитетније лоше преводе.
Nastavite sa čitanjem… “Школа лошег превода (1)”

iJU

Može li neko da mi objasni zašto su naši prevodici nepismeni?

Ne mislim na DivX ekipu, ne trošim njihove prevode, a od njih se i ne očekuje da budu lučonoše pismenosti. Čak ni na prevodioce TV programa, od njih sam odavno digao ruke, a i nisam prosečan konzument – od četiri kanala koja imam memorisana, jedino me ponekad iznervira “History Channel” gde uporno reku Labu prevode kao Elba (original je Elbe, na nemačkom ili Labe, na češkom).

Više me ne može uznemiriti ni dnevna štampa, koja nikada nije savladala pravilno rastavljanje reči na slogove niti izostavljanje predloga kada je reč o sredstvu kod imenice u instrumentalu. Što se prevodilačkog posla tiče, kod njih je najviše nadrljao mučeni Zakerberg koga redovno transkribuju kao Cukenberg.

OK, ko me je onda iznervirao ovaj put? Nastavite sa čitanjem… “iJU”

Danas bi mu bilo osamdeset…

…I bio bi džangrizavi matori pesnik čupavih obrva koji agituje da se u kafanama u Mokrinu opet pije vina° na sat.

Miroslav Antić je rođen u Mokrinu 14. marta 1932. godine. U rodnom mestu se zauvek zarazio mirisima Banata. To su: miris vlažne slame kad se unese u kuću na Badnje veče, miris ulice kad procveta bagrem, miris vina čuvanog za Vaskrs, miris Đurđevdana u Garavom sokaku. To su: miris lipe u porti pravoslavne crkve, miris otkosa žita, miris jabuke petrovače, miris prašine posle kratke avgustovske kiše. To su: miris gibanice od ludaje, miris slatkog od dunja, miris toplog komada hleba sa malo masti i aleve paprike, miris prvog snega.

Rodna kuća Miroslava Antića u Mokrinu

Onaj ko upozna sve te mirise, skupo plaća celog života: postaje ili pesnik ili pijanica. Mika je postao oboje, a bio je još mnogo šta. Kažu da je bio šampion u svemu, čega god se latio. Za pesništvo već znamo. A hteli smo da znamo i više od toga, pa je valjda zato Mika jednom prilikom napisao:

O meni se najlepše brinu oni koji me ostavljaju na miru.

Pamtim kad sam ga video uživo prvi put: čitao je svoje pesme u mojoj osnovnoj školi nama, pubertetlijama, i govorio kako bi tako voleo da nam ukrade samo malo toga što mi tako puno imamo, a on više nema. Nisam razumeo na šta je mislio. A danas razumem.

Čuperak kose obično nose
neko na oku,
neko do nosa,
al’ ima jedan čuperak plavi
zamisli gde?
U mojoj glavi.

Kako u glavi da bude kosa?

Lepo.
U glavi.

Nastavite sa čitanjem… “Danas bi mu bilo osamdeset…”

I nama je dosadno, zar ne?

Ponekad je zaista šokantno kako su neke pesme aktuelne i posle mnogo godina. Zamislite da je pesnik ovo napisao pre tri dana. Šta biste rekli na to?

Miloš Crnjanski (1893 - 1977)Volite li Crnjanskog?

 

КУГА
Милош Црњански

Ники Бартуловићу

Свеједно родиш ли сина или кћер
у славу покољења.
Укус се мења, укус се мења:
не мења се човек и кер.

Nastavite sa čitanjem… “I nama je dosadno, zar ne?”

Na uštrb ozeblog…

Primih danas mail u kome se u jednom delu pominje “čekam k’o ozeblo sunce”. Hm, kako Sunce može biti “ozeblo”? Možda se misli na ono što narod zove “zubatim Suncem”?

Ma jok. Izreka bi trebalo da glasi “čekam k’o ozebao (ili ozebli) Sunce”, u smislu da se nešto Pishi kao shto govorish...čeka kao što onaj ko se nahvatao hladnoće jedva čeka da ga Sunce ugreje. No, to se nekako permutovalo u govoru tokom vremena, i začuđujuće je (ili ne?) da osmoro od deset ispitanika (sproveo brzu anketu u svom radnom okruženju) misli za nepravilnu varijantu da je ona ispravna.

To me je podsetilo na još jednu čestu permutaciju – reč je o izreci “s mene pa na uštap” koja se najčešće koristi u nepravilnom obliku “s mene pa na uštrb”. “Uštap” je izraz za pun Mesec, tako da se ova izreka upotrebljava kada treba slikovito predstaviti nešto što se dešava poprilično neredovno, sporadično (s jedne Mesečeve mene na drugu).

Šta dalje? Da li ćemo i ubuduće, kao papagaji, ponavljati i prenositi izreke metodom gluvih telefona, bez ulaska u njihovo značenje? Da li će naši potomci govoriti “Kom’ drug Omer, ja mu kopam, sâmu nju padaj”?

Sećanje na pesnika

Eh… Zaslužio je mnogo više. Makar da ga se setim na vreme, a ne ovako. On bi mi oprostio, a vi kako hoćete.

Duško Trifunović (1933-2006)Prekjuče, u subotu, beše šest godina kako je Duško Trifunović otišao da piše i govori stihove serafimima. I sad kad pomislim, da je napisao samo pesmu “Tajna veza” i nijednu drugu u životu, bilo bi to dovoljno za poštovanje. A bio je velik i plodan autor prave poezije koja je bila u duhu vremena: lako se čitala i još lakše prihvatala, što je odlika samo najboljih pesnika. A tek sarađivati sa rokerima – pa još sa Bijelim dugmetom, dugo vremena jednom ozbiljnom firmom na polju rock’n’rolla u onoj Jugoslaviji – e, pa trebalo je imati petlju za to. Kako da ga ne poštuješ…

U poeziji Duška Trifunovića je bilo nečeg čudno istinitog što sam jako voleo. Imam negde jednu njegovu knjigu, moraću da je pronađem i prelistam posle, uh, bolje da ne kažem koliko godina… Nego, ja bih da se setim jedne druge Duškove pesme.

Greh

Grešio sam mnogo, a sad mi je žao
Što nisam još više i što nisam luđe
Jer samo će gresi kada budem pao
Biti moje delo – a sve drugo tuđe.

Grešio sam mnogo, učio da stradam
Leteo sam iznad vaše mere stroge
Živeo sam grešno, još ću, ja se nadam
Svojim divnim grehom da usrećim mnoge.

Grešio sam, priznajem, nisam bio cveće
Grešio i za sve vas koji niste smeli
I sad deo greha mog niko od vas neće
A ne bih ga dao – ni kad biste hteli.

 

Prva strofa je savršen epitaf. Nema više šta da se kaže. A i ne treba, ako ćemo pravo.