Pazi sad.
Nastavite sa čitanjem… “Spontani razvoj novog ekstremnog sporta”
Category: Komentari
Dajemo još jedno (nepotrebno) mišljenje o raznim stvarima
Utovar nedeljom, 26. april
Žene je lako čitati. Kao otvorenu knjigu. Iz kvantne fizike. Na kineskom jeziku.
Teško da se u ozbiljnije naseljenom mestu u Srbiji ne može naći nekoliko budala koji u domaćem fudbalu vide smisao života. Neki od njih će deci za rođendan puštati navijačke pesme, a neki i pokazati svu roditeljsku snagu mišića, ako dete nađe hrabrost da kaže da navija za “onaj drugi tim”.
Uspavanim domaćim sportskim organizacijama treba večnost da se dogovore gde će i šta će, te kojem će se evropskom i svetskom jatu privoleti. I taman kad nešto i odluče, to jato prizna Kosovo kao nezavisnu državu i džaba im trud. Za to vreme raji život prolazi u jadu i bedi, i razna sportska dešavanja (koja su odavno prestala da bivaju sportska) postaju smisao života. Jer tamo ima i druge dece kojima treba pokazati koji je tim bolji. Ako treba i na silu.
I dok god mediji razne siledžije na navijačkim klupama nazivaju navijačima, a siledžije na trenerskim klupama nazivaju trenerima, neće nam biti bolje. Ne kaže se džabe da je priznavanje da si bolestan pola puta do izlečenja, pa nijedna institucija ne leči ovisnika dok ovaj sam sebi ne prizna da je ovisnik. Tako nećemo siledžije sa raznih klupa oterati/primiriti sve dok ih ne oslovimo pravim imenom.
Naravno da u tome veliku ulogu imaju mediji. Što ne treba da čudi, jer i tu ima siledžija.
A ako stvar pogledamo i s ekonomske strane (ne birnite se, u ovom Utovaru će biti još malo ekonomije) – uporedite koliko košta jučerašnja fudbalska utakmica između crnih i još crnjih (razbijene glave i inventar, angažovanje vanrednog medicinskog i policijskog osoblja…) i koliko košta renoviranje, zapravo opremanje sportske sale u nekoj osnovnoj školi.
Mršavi ostaci preostalog humora na planeti Zemlji
Ako pratite ove, takozvane, popularne medije (čitaj: TV i internet), primetili ste manje-više potpun izostanak zrelog i inteligentnog humora. Dva su uzroka tome, objasnićemo kad vidite primer koji smo vam pripremili.
Evo šta je ostalo od humora.
Nastavite sa čitanjem… “Mršavi ostaci preostalog humora na planeti Zemlji”
Vukotinjanje (V): SEĆANJE NA LEKCIJU O LAŽNOM CARU
Učio nas je da je bitno lucidno nastupiti.
Vrlo davno, pre dva veka,
Varalica neka prosta
Došetala do Cetinja,
A u svojstvu važna gosta.Skupili se Crnogorci,
Sve go junak do junaka;
Slobodari, divi, borci
Pod teretom od pušaka.
Nastavite sa čitanjem… “Vukotinjanje (V): SEĆANJE NA LEKCIJU O LAŽNOM CARU”
Kako je moguće da još uvek postoji…
Pristojno je razradio posao moj dragi Džon Oliver od kako sam, pre pola godine, pisao o njemu. Da pogledamo jedan prilog iz rubrike How is this still a thing?
Dobro je to pitanje. Kako je moguće da, posle svih užasa, raznorazne religideologije i dalje utiču na ljudsko mišljenje? Kako je moguće da je jednostavnije početi dvadesettri rata i uspostaviti petnaest diktatura i baciti hiljaduipet bombi pod automobil nego sesti i uložiti sve te novce u posao sa solarnom energijom i sasvim futurističke baterije? Kako je moguće da je Aleksandru Vulinu još uvek dozvoljeno da misli svojom glavom? Kako je moguće da ovi ljudi ne mogu da rade samo zato što rade bolje?
Jeste, u pravu ste. O tome ćemo nekom drugom prilikom.
Vukotinjanje (IV): GOVNO
Sve probleme su rešavali u karatezijanskom prostoru tri međusobno upravne zolje.
Pardon! odmah na početku zbog upotrebe u naslovu naše najamorfnije i najfrekventnije, počesto najaktuelnije, dokazano najsmrdljivije reči. O, znam, znam da postoje reči-zamene; sinonimi, surogati, eufemizmi. Ali ono što hoću da ispričam može se samo u originalu. Hvala lepa! Ako sad i ovde ne upotrebim reč: govno, ja je nikad i nigde više neću upotrebiti. Treba prizvati ono gađenje, onu konvulziju…
Tog turobnog jutra, na našem malom Trgu osvanu govno. Autentično čovečije, i pozamašno. Čudno je bilo to što se u našoj maloj zajednici, poznatoj po obaveštenosti i svekolikoj budnosti, nije našlo čeljadeta koje će iole pouzdano podneti ma i najmanji dokaz o počiniocu; nikog ko je, ma i na najbizarniji način, bio svedok skandaloznog rasterećivanja. Događaj je samim tim nosio misteriju nastanka. Bilo je tu i elemenata uvrede za meštane; zanemele su i oprobane tračare, pored kojih ni ptica neopaženo ne proleti. Otuda je od samog početka bilo svojevrsnog divljenja prema veštini opoganitelja; daleko je bilo još od harizme, ali harizme tako počinju.
E, dugo ti je i traj’o!
Kupiš dron, napuniš baterije, malo se igraš da upoznaš komande, a onda kreneš u ozbiljnu akciju snimanja životinja u parku prirode. Zadatak za danas: snimanje šimpanzi.
Tako je to kad se majmunišeš pred majmunima.
Utovar nedeljom, 19. april
Sve je u životu prolazno, samo komšijin fića stoji parkiran na ulici 10 godina.
Da l’ ćemo da ‘apsimo il’ ćemo da ‘ladimo? Ako je za verovati onom koji onomad nije čuo dobro, biće hapšenja. Al’ kao i obično (ne)stručna javnost odavno nije upoznata s onim što je se tiče. Što je možda i dobro, jer bi se neko dosetio da blokira magistralne puteve ili ulice glavnog grada. Briselski sporazum je većim delom ostao tajna po širu javnost.
Ako je neko mislio da blokira puteve, razloga za blokadu nema. Jer evo exPPV je najavio da ćemo do kraja godine živeti bolje. A da bi to postigao odlučio je da smanji troškove održavanja i nabavke prevoza za državnike. Ako leti, leti. Ako ne leti, jebiga. Unatoč tome, silne pare skrivene od javnosti daćemo građanima Srbije na odštete za sudske sporove koje su ovi pokrenuli na sudu u Strazburu.
Bitno je da imamo spontana okupljanja građana koji bezrezervno daju podršku Vladinim odlukama. Neka se javi još neka država na svetu u kojoj građani ne izlaze na ulice da ruše Vladu, nego da joj daju podršku! Ha, samo kod nas ima plakata i transparenata “Uzmite mom dedi još 10% od penzije!”.
Kako se vodi ljubav
Postoji jedno znanje koje nastaje samo od sebe. Niko nikog nikada nije naučio tom znanju, jer ne možete uhvatiti senku pokreta i reći da ste uhvatili pokret.
Rob i Ron (zamalo vestern)
Mučno je bilo snalaziti se sa ograničenim resursima na Divljem zapadu. Nimalo romantično kao u holivudskim filmovima (“…da sam Šeeeeeeejn…”). Ova priča o dvojici junaka je zanimljivija od skoro° svakog vesterna koji se pojavio u poslednjih 30 godina.